Narodno blagostanje

Страна 782

да спусти курс тим папирима баш онда кад према таблици обрта изгледа понуда најмања. 5 4—7-Х1-6939. 24—30-ХП

2 Љу Ратна штета 1.622 811 2759) Ратна штета, тер. — 49 Аграрци 1991 37 8 49 Аграрци 1934 15 24 6%/о Беглуци 389 551 6% Далматинци 290 550 G9/o IIIyMcKH arpap 197 143 бр Шумски аграр, тер. ==: 148 7" Мнвестициони 306 163 Гл Стабилизациони · 191 796 Блер 612 279 89 Блер 375 385 7%/о: Селигман 177 _Народна банка 75 170 Паб 75 102

Укупно 4.361 3.136

Јер из ове таблице видимо, да је обрт код Беглука и Далматинаца много мањи у овој недељи, а само код |Цумског аграра нешто мало већи. Међутим, овај мали обрт не значи и малу понуду. Чак би било чудо да је тако, јер се обично падом курсева повећава понуда, као што се смањује са скоком. фФактички понуда је већа, али како нико није платио већи курс од јавне руке, а како продавци нису били вољни да даду испод овог курса, то се понуда уздржала. Али је ноторна чињеница, и не треба да загварамо очи пред њом, да се згушњава понуда 60 аграрних папира. То се обично свршава експлозијом, која снажно обори курс и тек интервенцијом приватне руке, при нижем курсу, изводи се заустављање даљег пада. Кад ће то да буде и под којим условима, не можемо знати.

И за Ратну штету важи то исто, тј. да је и њезин курс у овој недељи онај који је Државна хипотекарна банка била вољна да плати. Чим је курс пошао на ниже, повукла се тражња у нади да добије робу јевтиније, а појачала понуда — по поменутом правилу. Ратна штета није артикал за који је једини кулац јавна рука. Она има ни приватне тражње, али кад год надјача понуда тражњу, онда курс зависи од тога коју је цену вољна да плати јавна рука за онај вишак, који она прима. Зашто се добро држи 8'/• Блерр Зато што је ту била јавна рука вољна да плати курс који је: тражен. Уосталом, још се много боље држе 79/6 инвестициони, 7% стабилизациони и 49 аграрци из 1921 год. такође зато што је јавна рука била вољна да плати веће курсеве. Кад јавна рука плати Инвестициони 98.50, онда курс не може ићи испод тога. Јавна рука подржава папире који су и иначе јаки, као што су већ споменути, а мање се интересује за папире који су слаби. Да оставимо на страну 67 аграрне папире, чији је положај изузетан; код њих се могла замислити апстиненција јавне руке, али је онда баш код њих три године вршила највећу интервенцију. Сад наравно незгодно одјекује апстиневција у њима. Али би свакако било добро и у интересу државног кредита да се интервенција врши по једном плану. Мање би имала смисла интервенција код папира код којих је понуда најмања, код којих је укамаћење најмање и код којих је велики пад курсева искључен,

То не значи да постоји ма каква формална дужност за интервенцију код других папира. Имаоци папира немају права на то, то је једноставна ствар јавне руке, да ли ће и у колико да интервенише, а она се ту одлучује

·" НАРОДНО БЛАГОСТ АЊЕ

= га - Бр. 49

искључиво према потреби државног кредита. У. прошлом броју смо писали, да не можемо знати како ће се развијати берза после извршене емисије прве транше великог државног зајма. Сад видимо да је тржиште реагирало доста неповољно. То не би било иначе необично, пошто је ипак један део капитала са тржишта ангажован за тај зајам. Али морамо с друге стране рећи, да то није иза-

"звало велику понуду старих папира. Понуда се повећала

тек кад су курсеви почели да падају. Ако се мислило да се напусти свака интервенција, онда је развитак природан. Али ако се то не мисли, онда је требало првог дана после зајма подржати курсеве, умирити публику, услед чега би се смањила понуда и може бити повратило стабилно стање како је било пре зајма. Али морамо подвући да су ово догађаји који се одигравају у фамилији, на берзи међу берзијанцима. То је нервоза берзијанаца; тешкб ла имамо папира. понуђених на берзи од стране аутсајдера. Иначе наши су имаоци папира показали огромну хладнокрвност у септембру, кад је збиља ситуација била критична. Наша је политичка ситуација данас тако повољна, да ни политичари, који би хтели некако да изврдају изборе, са њиХховим декламацијама о озбиљном спољном политичком стању, не могу ни најмање да унесу узнемиреност међу имаоце државних хартија од вредности. Догод се беса одиграва у границама берзанске фамилије, није опасна н може лако да обрне на више, у толико пре у колико би више пали курсеви.

Обрачунски курс долара у све дане био је 44,55.

ДЕВИЗНО ТРЖИШТЕ

Ситуација на девизком тржишту није ни низ далека онако повољна као претходних недеља, На курсевима се то не види, него на обрту. Главно обележје ситуације је да је обрт у свим другим валутама пао на најмањи изног, или се потпуно изгубио, док је у маркама рекордан. Укупан обрт је 29,6 мил. Истина, извештајна недеља је краћа за један дан. Утолико је значајније да је обрт у самим маркама изнео 26,6 мил, а на грчке бонове отпада 1,5 мил. и толико на доларе, и око 20 хиљада на шведске круне. Обрт у маркама био је нарочито жив- последњег дана, вероватно у вези са вешћу која је изишла у дневним листовима да је наше клириншко потраживање пало на свега неколико милиона, и да постоји намера да се повиси курс марке на 15 динара. То је изазвало већу тражњу, тако да је марка скочила у термину за крај јануара на 14,45, a за фебруар и следеће месеце курс је нижи, 14,30.

Обрт у доларима нагло се смањно. Већ неколико недеља он опада, али овог пута спао је на необично мали износ. Узрок овом паду треба свакако тражити у. тешкоћама поморског саобраћаја, које су се појачале. још. пре две недеље, али које се тек сад потпуно одражавају код нас. Тражња за слободним девизама била је задовољена између 15,43 до 41,48, знатно мање него претходних недеља. Пошто је укупан обрт у слободним девизама незнатан, следи да је и тражња била врло мала, кад је она У овом проценту била подмирена.

Стаб. + ЊЕ Слободно тржиште 4+ХП 28,5%/ | 5-XI | 6-XIH ~ 7-%HH · Лондов | 204.57. 174— 21457 21445. 21531 Париз 12146 9855. 12146. 12152 _ 121.06 Њујорк Бе 44.55 55.— 55— :: · 55 Женева 1233.18 1000— 1933.18 1239.18. 1933.13 Амстердам 2918.93 2367.— 2919.55. 2919.55:..2918:93 Брисел 909.47 787.— 909.47 908.54 908.21