Narodno blagostanje

16. децембар 1939.

ће, коју смо ми дали — а коју по неки новинари немилосрдно краду — скок цена још није скупоћа, јер се под скупоћом разуме диспаритет између цена Ili куповне снаге широких маса потрошача. На то имамо да одговоримо, да је код нас скупоћа у пуном јеку, јер је скочио општи ниво цена, а фиксни приходи (наднице и плате) остали су непромењени. То је скупоћа.

Имамо дакле и скок цена и скупоћу.

Истина, уредба у ствари није ни уперена против скока цена, јер га она нигде не забрањује. Она је у ствари била уперена против шпекулативног, економски неоправданог скока цена, а не против природног. Она прописује казне за извесне радње, које могу да изазову вештачки скок цена, као и рад“ ње које омогућавају вештачки скок цена. Она у ствари забрањује продавцу цену, која је преко недопуштене и уобичајене. Допуштен је напротив природан скок цена. Али то не значи да је целокупан скок цена код нас економски оправдан и да је шпекулативни спречен. Напротив, много је већи број цена које су шпекулативно подигнуте,

Уредба није уопште у стању то да сузбије. То је у ствари признао једним делом и сам г. Министар познатом изјавом, да се скок цена и шпекулација не могу спречити казненим одредбама, већ одржавањем равнотеже између понуде и тражње. Држава у том правцу није међутим ништа урадила, она није ни прстом макнула да обезбеди правилно и неометано снабедвање робом, а то је био у ова три месеца једини начин, да се одржи равнотежа измебу понуде и тражње. Чак се може рећи да је држава овде онде помогла скупоћу и скок цена. То важи например за политику рестрикције девиза. Скок цена је настао и онде, где је поремећена равнотежа између понуде и тражње ма и за један дан — иако се то не оправдава трошковима производње односног артикла.

Бановина Хрватска није прихватила београдску уредбу о сузбијању скупоће. Ми смо поздравили тај акт, очекујући да ће она донети другу, бољу; међутим она је пронашла да у Хрватској и данас важи уредба о сузбијању скупоће од 1921 год. Последица тога је била, да је скок цена у Хрватској исти као и у осталим деловима земље. То је било за очекивати, јер је уредба од 1921 год. гора од оне из 1939 год. Бановина Хрватска је поред тога наредила, да се попишу сви стокови робе (док је у осталим деловима земље наређен само попис стокова жита и то код посредника), Ништа ефикаснија неће бити ни ова мера из простог разлога што попис стокова не значи апсолутно ништа, ако му не следује дириговање дистрибуције од стране власти, као што је то било за време Рата са много артикала преко Уреда за опскрбу. Овако ће бановина бити претрпана штосовима хартије, за чије сређење неће бити довољни чиновници свих девет одјела при бановини.

Захваљујући непоколебљивој демократији г. д-р Срђана Будисављевића ми смо имали могућности да изнесемо своје неповољно гледиште о Уредби. Ред је, међутим, да кажемо и оно што мислимо да служи за олакшање и објашњење тог потпуног фијаска уредбе.

___Све до пре неколико година у Политичкој Економији је владала теорија, да је проблем контроле дириговања цена тежак као и онај квадратуре круга. Сматрало се да је узалудно и покушавати изво-

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 189.

ђење таквих мера. Последњих година то је гледиште демантовано: има држава, у којима се савршено контролишу цене и диригује њима. Теорија 0 илузорности дириговања ценама имала је пред очима либералистички организовану или боље рећи неорганизовану народну привреду. У њој је одиста немогућно дириговање цена. И наша економска политика почива на либералистичким принципима (са неколико несистематских и неуспелих провала дириговане привреде и државног капитализма). Није се дакле ни код нас ништа друго могло очекивати, него неуспех покушаја контроле цена. Потпуно је исправно гледиште г. министра Будисављевића, да се казненим санкцијама не може да утиче на цене. Наша уредба пуна је нових деликата са релативно тешким казненим санкцијама. Па ипак све је то остало без икаквог ефекта! То потврђује и искуство са старим деликтима, којима се угрожавају извесне радње у економској области које се обављају између два лица, као на пример зеленаштво итд. Ни оно никад није могло бити законима искорењено. Казнене санкције могу да ступе у дејство на два начина: на до ставу приватника и на службену иницијативу. Главно је достава приватника. А код нас је она, с обзиром на психологију нашег народа, искључена. Наш човек је и сувише темпераментан, плане у тренутку кад мисли да је жртва скупоће, учини испаде тако да може пре он доћи под одговорност, затим се охлади и никаква сила више не може да га натера да учини ма штогод даље. Од неколико милиона купопродајних трансакција за последњи месец-два тешко да има више од сто достава. Баш у том времену се одиграо скок цена. још мање се може то очекивати од службене иницијативе. Она припада полицији. Међутим наша је полиција и по обиму посла, који је њој натоварен, и по природи задатка којим се она има да бави, скроз неспособна за тај посао, Наша полиција има да чува режим, да бди над комунистима MH субверзивним елементима итд. Она с економским животом нема никакве везе. Како такви чиновници могу да испитују, да ли је висока цена, да ли је и сувише велика добит» То може да врши само привредна полиција, а то је специјална власт, коју ми немамо. С једне стране индоленција

публике, с друге преоптерећеност и стручна несло-

собност полиције за тај посао имали су за последицу, да најважнији и најстрожији прописи уредбе против скупоће остану мртво слово на хартији.

Али кад имамо у виду чињеницу, да се са много страна чују жалбе против тврдоће и немилосрдности уредбе, онда, изгледа, да је уредба ипак ефикасна, Тај закључак не би био тачан, Уредба је неефикасна; а многобројне жалбе, које долазе у главном из кругова трговаца детаљиста и занатлија, имају своје оправдање у деликатном положају ових привредних редова. Према слову уредбе свако повећање цена може да буде повод за судску акцију против аутора тог. повећања. Због сваког повећања цене може трговац или занатлија бити достављен суду и подлећи кривичној истрази — без обзира на то да ли ће бити кажњен или не. Како су готово сви артикли скочили, то постоји теориска могућност да трговац на детаљ или занатлија буде изложен великом броју достава једног јединог дана.

Та је опасност велика с обзиром на чињеницу да су готово све цене скочиле. Трговац на детаљ н занатлија налазе се између чекића и наковња, че-