Narodno blagostanje

Страна 790.

S

кић то је уредба о сузбијању скупоће, а наковањ то

је скок цена код њихових лифераната. Ми се налазимо пред проблемом скупоће и ње-

ним последицама. Цене су толико скочиле (и изгле- |

ди су да и даље скачу) да је социјални проблем избачен у прву линију са свом жестином, Са свију страна се најављују штрајкови, депутације радника долазе меродавним факторима са захтевом да се повећају наднице, а у много случајева наднице су повећане. У Словеначкој за 10%, у Хрватској плате намештеницима до 25% итд. Ми се налазимо на прагу социјалних сукоба. Социјални сукоби нису опасни по безбедност отаџбине, али модерна држава има за дужност да интервенише у интересу вас-

постављања социјалне правде — без обзира на TO.

какве незгоде ван тога садрже штрајкови у великом обиму и незадовољство од стране радника и намештеника. Ако то не урадимо, онда ћемо бацити нашу народну привреду у зачарени круг: скок цена — скок надница и скок надница — скок цена; једно је час узрок, час последица,

Шта да се ради Постоји једна једина мера, |

која у либералистичкој привреди може да има H3весно дејство на нивелацију цена и да произведе већу ефикасност санкција. То је политика максимирања цена. Деликти прекорачења допуштених цена код обавезе да се цене маркирају, олакшавају и полицији

и целом свету оцену да ли постоји повреда закон-“

ских прописа или не, Чим неко прода преко максимиране цене, погазио је закон. То је јасно за свакога и згодна полазна тачка и за власт и за публику. То је уосталом мера, која је примењивана и коју примењују све државе, које немају строго организовану привреду. На први поглед то је врло лак задатак: довољна је централна власт која максимира цене и судови који гоне кривце. Међутим то је за-

U broju 47 analizirali smo kreKretanje cena u oktobru i tanjč cena u septembru. In-

novembru deksi Narodne banke nisu pokazivali veće promene, iako je u tom mesecu došlo do navale publike na dućane i pojavila se opasnost od skupoće. Zbog pada cena poljoprivrednih pro:zvoda opšti indeks pokazao je takođe mali pad, a porastao je samo kod industrisk:h i uvoznih artikala. Velika promena cena zbila se u oktobru i novembru. U oktobru je skok cana bio opšti, a u novembru opšti i mnogo brž:, kao što se vidi iz donje tablice.

Indeks cena na veliko

1926=100 Avg. 1939 75, 680 930 786 #768 “303 771 Sept. » 795 627 959. 795 766. 781 81,6 Okt. » 768 710 08,0 #820 800 754 86,9 Моу. » 87,0 80,7 101, 865 868 84,7 91,3

Najveći porast zabeležen je kod biljnih proizvoda. Indeks njihov:h cena skočio je sa 70,5) u septembru na 76,8 u oktobru i 87,0 u novembru, za 196% u toku dva meseca. Stočni pro:zvodi skočili su sa 67,7 u septembru na 71,0. u oktobru i 80,7 u поугтбгтц, ха 19,2/0o Mineralni proizvodi skočili su od septembra do oktobra jače, nego od oktobra

no novembra, što je u vezi sa naglim skokom cena prvih

dana rata. Prvi put u novembru oni su prekoračili nivo iz

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Бр, 50_

датак, за који је неспособна наша бирократија. У Енглеској је за прва два месеца политика диригоBaHHX цена наишла на највеће незадовољство, јер није била на висини. Максимиране цене не смеју биTH ни високе ни ниске; ако су високе — премашају циљ, а ако су ниске трговина прелази из руку легалних трговаца на кријумчарство (Schleichhandel). Цена треба да Gyne npaBMuHa, OHa ce може да одреди само на основу података о трошковима производње. Утврђивање истих је огроман задатак. Али, као што рекосмо, то је једини пут да се одржи колико толико равнотежа између трошкова, цена и надница.

Треба да се оканемо примитивне и симплицистичке концепције, да је сваки скок цена шпекулација и да су капиталисте као произвођачи народни непријатељи, јер за сада на капитализму лежи наш привредни поредак. Место истраживања криваца треба истраживати оригиналне и базичне цене, које се преносе на сва остала добра и на наднице. Ко жели да истражује кривца за скок цена, тај ће да наиђе на новчану циркулацију као главни узрок. Тако је до сада било, тако ће бити и у најближој будућности. Недопуштено је и неморално дражити народ против продаваца за појаву, за коју одговарају фактори који регулишу новчану циркулацију.

Још једном подвлачимо да се код добара произвођених у земљи мора поћи од цена базичних производа, а код увезених од куповне цене плус трошкови. Исто се тако мора да помишља на повећање надница и плата нарочито код државе као послодавца. То ће бити нов удар ценама од стране новчане циркулације. Не може бити све једно како се води политика цена и како се финансирају државни расходи. Нити се последице једне или друге економске или финансиске политике могу пребацити на трећег.

ДОГАЂАЈИ И ПРОБЛЕМИ

1926 godine. Cene industriskih proizvoda skakale su sporije nego poljoprivrednih. Indeks se povećao sa 79,5 u septembru na 82,9 u oktobru i na 86,5 u novembru ili za &,8%0. Indeks izvoznih proizvoda porastao je sa 73,1 u septembru na 84,7 u novembru, za 15,8%/0%, a uvoznih sa 87,6 na 91,3 га 11,89/6. Promene nisu mnogo veće ako se indeksi cena u novembru uporede sa onima u avgustu 1939, poslednjem mesecu mira. Da bi bila jasnija slika tih promena donosimo donju tablu koja pokazuje u kojim su procentima one skočile u novembru prema avgustu i septembru 1939. prema avgustu 1939

biljni stočni mineral. industr. opšti izvozni Huvozni 14,9 93,8 8,9 10,5 16 15,5 18,4 prema septembru 1939 19,6 19,2 8,8 8,8 16 15,8 11,8

Ova tabela pokazuje nam kako je skakanje cena za poslednja dva meseca bilo naglo i anarhično. Najveća je razlika kod stočnih proizvoda koji su skočili za 33,39%/0 prema avgustu. Ovaj indeks zadržao se na nivou iz depres:je i u godinama našeg poleta, a za tri meseca on je izleteo iznad nivoa na kome su se doskora držale cene stočnih pro:zvoda.

Ako pođemo od toga da je nivo cena pred rat, pa do: nekle i u septembru bio stabilan, a to se može može lako dokazati upoređenjem sa indeksima ranijih meseca, i drugo

da je taj nivo odgovarao i kupovnoi snazi potrošača i uslo-_

vima reprodukcije, onda izlazi da smo mi za maverovatno

И a aa iy e OP ri Da