Narodno blagostanje
Страна 808
nji od onoga u 1937 prema 1936 kada je izneo 1,96 din .ili -9.69/0. Dnevna isplaćena nadnica u prošloj god:ni iznela je 16,9 ргета 15,4 mil. din. u 1937 što pretstavlia povećanja nominalne kupovne snage radničke klase za 9,796, Nominalno dakle porasli su i nadnica i ukupni prihodi radnika. Ali to nije bio slučaj i sa realnom nadnicom. Prosečna nominalna nadhica porasla je za 3,9%/o a indeks cena na malo za deset gradova u 1938 bio je za 7%5 veći od onoga u 1937. Prema tome,
cene na malo porasle su dvostruko viša od obezbeđene nadспасе. Оснивањем врховног приВр ХОВНИ привредни савет врелног савета Енглеска и Енглеске и Француске Француска вратиле су се
пракси из Светског рата. Са5 E O вет је био основан тек 1917, равно после три године рата, сада после три месеца, Тада Гсу углаввом потребе Француске захтевале привредну сарадњу савезника, овог пута потребе обеју земаља. Француска је ушла била у Светски рат са индустријом која се врло тешко могла да преоријентира на ратну производњу Забрана увоза луксузвих артикала у Енглеску погодила је француску индустрију, и кад је 1917 одобрен Француској контенгент 2596 до 50%, предратног увоза у Енглеску речено је да је то жртва за терете рата које је Француска. имала да сноси.
= Овога пута обе земље ушле су у рат са привредом која је већ била до извесне мере припремљена за рат. Енглеска је у том предњачила. Прекид трговачких односа са Немачком морала је теже да осети француска индустрија; а поврх тога дошла су почетком новембра и енглеска ограничења. С друге стране Француска је морала да повећа довоз извесних сировина из Енглеске, специјално угља а ситуација се погоршавала тиме што је енглеска контрола трговине сировинама изазвала јачи скок цена. Пошто су обе земље улазећи у рат пооштриле контролу над производњом и трговином, морале су много пре доћи до сазнања уколико мере привредне одбране једне земље шкоде другој. Привредни савет имао би задаћу да усклади привредну политику обеју земаља за време трајања рата.
За стране земље најважнији је заједнички иступ ових земаља код куповања сировина, да не би самосталном тражњом отерале превисоко цене, Пре него што се изврше поруџбине у трећим земљама, тражиће се начин како да се потребе задовоље сопственом производњом. Организоваће се боље транспорт преко мора, вршиће се споразумно поруџбине ратног материјала у Америци да му се не би дигла цена као у Светском рату. У овој сарадњи треба да се подигне привредни потенцијал обеју земаља.
Овај споразум био је мањкав док није постигвут други, 0 финансиској сарадњи. Сада је утврђено да се однос између ове две валуте неће мењати за цело време рата и-6 месеца после свршетка. Заједнички им је интерес
да се ниједна валута не поколеба и зато ће се оне потпо-
магати у одбрани валуте. Енглеска ће своје поруџбине у Француској и њеним колонијама плаћати у францима, а Француска у Енглеској и колонијама у фунтама. Зајмове н кредите закључиваће у трећим земљама споразумно.
У енглеској штампи овај привредни споразум означен је као основни оквир привредног уређења света после рата, који би се могао да допуни и усаврши. Међутим и ове две земље прихватиле су сарадњу због више силе, а не због тежње националних привреда за њом, После рата тешко да ће и ове две земље сматрати да им је та сарадња корисна. Свака земља настоји да својом привред-
НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ
__Бр: 51
ном политиком постигне што боље резултате, а не опре-
дељује се за шеме које изгледају рационалније, боље по
опште интересе.
Ovih dana pojavili su se u dnevnoj štampi članci o seobi industrije iz S,ovenije i Hrvatske u Heograd i istočne Кгаjeve državž. Kao gyiavni uzroci navedene su visoke dažbine banovinske i opštinske, zatim nepovoline saobraćajne veze slovenačke industrije sa trž.štem ı teškoće oko dobivanja deviza,
Seoba industr.je nz postoji, jer kad bi to bilo, moralo bi biti masovna pojava. U stvari, u Beograd je presel:lo svoje seaište samo nekoliko preduzeća.
Kao što je preuveličana cela stvar, tako su preuveličani i jednostrano navedeni uzroc:. Navedeni su samo neki koji takođe mogu da, pored ostalih, deluju u tom pravcu, ali ni iz daleka nisu glavni. Preterano vel.ki značaj pr.dat je uticaju banovinskog prireza, koji n:je tako težak kao što se prikazuje, jer granica do koje može da se raspiše kreće se između 20% (Primorska) i 86" (Dravska). Drukče stoji stvar sa opšt.nskim, koji može da ide do 2000%/i neposrednog poreza. Ako su opštinske dažbine velike [ако da onemogućuju razvoj industrije, krive su same opštine. To znači da nisu shvatile značaij njen i kor:sti koje ona može pružiti kraju u kom se nalazi. Ali ni u tom slučaju opšt:nske dažbine ne mogu biti uzrok selenja industrije iz jednoga kraja u drugi nego samo iz jedne opštine u drugu. Prema tome samoupravne dažbine nisu uzrok što je nekoliko preduzeća prenelo svoje sedište u Beograd.
Uzroci selenja industrije mogu biti razni. Njih bi tek ankztom trebalo utvrditi, Mogućno je da su dva naročito uticala u tom pravcu. To su državne liferacije i blizina gra-
Posto,i li kod nas seoba industrije?
____ 88
· nice. Prvi je mogao da utiče na preseliavanje onih predu-
zeća koja očekuju da će prenošenjem svog sedišta u Drestonicu bolje uspevati kod državnih, osobito voinih, porudžbina. Što se tiče drugog, poznato je da sve države nastoje da se preduzeća važna za narodnu odbranu, a to su danas skoro sva, ne nalaze u blizini granice. To važi i za nas.
Političkoj •konomiji su odavno poznati ražlozi osnivavanja industrije u nekom kraju, a ti onda mogu u izVesnoj situaciji delovati i kao uzroci selenia. Mi ćemo navesti najvažn:je: to su blizina sirovina, jevtina radna snaga, zgodan položai pored nekog vodenog puta koji je jevtiniji od železničkog za prevoz. proizvoda na tržište ili dovoz sirov:na, blizina rudnika uglja kao pogonskog sratstva itd. Da li su se ti uslovi kod nas izmenili? Jasno je svakom da nisu, pa prema tome ne može b:ti ni govora o nekoj seobi industrije.
Zvuči čudnovato da se o seobi počelo pisati sada па izdasanju. centralizma, koji je mogao da upliviše u tom pravcu. lako je sada nema, moglo bi je biti docnije kada se završi administrativno uređenje države, kada će pojedine banovine da rešavaju samostalno pitanje rada i razvoja industrije na svojoj. teritoriji, kao posebne države.
|
Neočekivano zatvorio ie oči čovek u najboljim godinamai u najvećem naponu rada na poslu, koji dodiruje interese širokih krugova našeg naroda. Edo Marković je poginuo u trenutku, kad je prebrodio sve teškoće, koje su dolazile od više sile i od ljudi i kad se sa proširenim funkc:jama ustanove, kojom je rukovao, spremao da počne nov posao. |
Ko nije znao ko je Edo Marković, mogao je da v:di mnogo O tome iz njegove biografije, koju je objavila naša
T Edo Marković
| |