Narodno blagostanje

Gipana 28

HOBUAPCTBO - — Američka Export and Import Bank traži od Kongre-

sa da se povisi suma do koje može da odobrava izvozne kre--

dite za 70—100 mil. dolara. Dosada je ta suma iznosila 100 m:l. i prošle godine Banka je tražila da se ona povisi na 500 mil. ali je Kongres odbio.

— Prošla godina prema izveštajima nekih engleskih banaka izgleda da je bila isto tako povolina kao i 1938. Od 5 · valikih prva je dala izveštaj Westminster Bank. Čista dobit iznosi 1,47 mil. funti sterlinga, dividenda na akcije od 4 funte 9/o a na one od 1 funte G6!/a4% Као i 1938. Kod Martins Bank celokupna dividenda se povećala od 14/>»% na 15%. Slično. i kod diskoninih banaka. Prema izveštajima dveju, rezultati 1939 odgovaraju onim 19938 i obe su odredile iste dividenda kao i 1938. Tako National Disconnt Co na A akcije .daje 10%, a na B 26%/0, a Alexander Disconnt Co 10%. Značajno je da su ovako dobri rezultati postignuti u 1939 koja je zbog političkih kriza i rata bila nepovolina za bankovne poslove ı u kojoj. su kursvi državnih hartija od vrednosti jako pali.

— U Grčkoj je osnovana organizacija kojoj će morati da pristupe sva grčka i strana osiguravajuća preduzeća. Ova društva su obavezna да polov:nu zaključenih osiguranja ·robe, na brodovima koji saobraćaju sa inostranstvom, reosiguraju za 50%".

— Zlatne rezerve Velike Britanije prilaze vrednost od 600 miliona funti.

___- Obilje novca u Nemačkoj krajem 1939 imalo ije za posledicu smanjenje privatne diskontne stope od 2%/s na 21/.9/o6 početkom o. g. Smanjena je za !/s i diskontna stopa i za državne blagajničke bonove, tako da su oni sa rokom od . 3—5 meseci prodavani po stopi od 3'/s a omi sa rokom od 5—13 тезес! ро 35/8%.

— U krajevima bivše Poljisk:, okupirane od strane Nemačke, uredbom je produžen rok menicama i čekovima Koji su dospeli u periodu od 28-VIII—8UO-IX 1939 za daljih 6 meseci ali najdalje do 31-VII 1940.

— Nemačka vlada je naredila da se imaju do 12 ianuara 1940 predati Deviznoj banci obligacije jugoslovensk:h predratnih zajmova čija je služba regulisana sporazumom od 29-XI 1939.· To su: srpski od 1895 i 1906, bosanski od 1895, 1898, 192 i 1914, jugoslovenski delovi zajma žleznice prestolonasledn:ka Rudolfa od 1884, 1893, austrijskog amortizacionog železn:čkog zaima od 1913 i zajma Tamiš-Begej kanal od 1897 godine.

— Privilegovana agrarna banka odlučila je da otpočne sa davanjem zaimova do iznosa od 2.000 dinara. Ovi zajmovi bi se imali koristiti za nabavku sprava i ostalog poljoprivrednog materijala.

КОЊУНКТУРА

— U novembru 1939 broj os:guran:h radnika kod Quzora u Ljubljani je iznosio 100.740 za 1084 manje nego u istom mesecu ]938. Pad je zabeležen u šumsko-pilanskoj industriji .:za 928, građevnoj za 500, hrane i pića za 388 itd., a porast kod gradnje železnica, puteva i vodogradnja za 1149, iavnog saobraćaja za 531, trgovini za 273, metalnoj industriji za 247 i tako dalje.

— U toku proše godine osnovano je 58 akcionarskih društava sa glavnicom od 1.361,1 milion dinara; 831 društvo povećalo je svoju glavnicu za 114,1 milion; 22 društva su је sn:zila za 36,5 mil.; neto porast glavnice iznosi 213,7 miliona dinara.

САОБРАЋАЈ

— Zbog oskudice u uglju obustavljan ie pomorski saobraćaj između Splita i ostrva. Povodom toga Splitska trgov:nska, komora tražila je od Ministarstva saobraćaja da se'že-

_ НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ _ ____

__Бр-2

leznice snabdevaju :ugljem iz rudnika iz unutrašnjosti a да mostarski i Sri uglienoKODi liferuju svoj ugalj parobrodarskim društvima.

—: Švajcarske železnice u ла i oktobrbu рокаzuju povećanje i putničkog i robnog saobraćaja, dok je u novembru putnički nešto nazadovao, a robni porastao za 50% kao posledica jakog uvoza sirovina i pojačanja tranzita. Višak prihoda za 10 meseci 1939 je iznosio 126,8 mil. franaka.

— Министарство пошта, телеграфа и телефона имаno је 1938 3.983 поште, 2.156 телеграфа, 4 радиотелеграфа и 1.540 телефона. Службеника је било 15.240, за 359 више него 1937. Саобраћај је био 875,31 мил. јединица, за 4,37% више Hero 1937. On тога отпада на унутрашњи са-

-обраћај 92,97% а на међународни 7,03%. Поштански сао-

браћај је износио 594,24 мил. телеграфски и радиотелеграфски 3,93 мил. и телефонски 277,13 мил. јединица. Према прошлој години поштански саобраћај се повећао за 5,03%, телеграфски и радиотелеграфски за 0,17 а телефонски за 3,65%.

— Zakonom o neutralnosti u SAD zabranjena је атеričkim brodovima plovidba u ratnim zonama. Zbog toga је veliki broj brodova koji su plovili preko Atlanskog okeana ostao bez posla. Doskora je stajalo 88 brodova u rasprzmi u američkim lukama sa ukupnom tonažom od 600.000 t. Od slkoro su neki preuzeli plovidbu u luke Južne Amerike, ali dobar deo stoji još uvek u raspremi. Sada se vode pregovori da američki brodovi obavljaju plovidbu između nekih nziutralnih luka, koju su dosada držali engleski.

— U toku svog poslovanja, počav od 1918 pa do 1938 god., za 21 godinu, iugoslovenske državne železnice donele su državi prihod od 37 milijardi i 476,501.673,93 dinara. Na njih je utrošeno za isto vreme 37 mlijardi i 268,922.293,82 dinara. Ako se posmatra statistika naših državnih železnica рт metiće зе da su prihodi i rashodi, u pojedinim godinama, vrlo različiti. Najveća pasiva zabeležena je u poslovnoj 1931/32 god. kada je višak rashoda nad prihodima iznosio 318,4 miliona dinara.

— Туристички саобраћај лане у Швајцарској јако је подбацио у поређењу „према оном 1958. Број туриста је износио 1,55 мил. а коначења 6,6 мил. Домаћих туриста је било за %9/е мање него 1938, број проведених ноћи смањио се за 129 на 524.000. Посета страних туриста се још више смањила и то за 30% или 271.000 односно за 29 или 1,14 мил. проведених ноћи.

РАТ И ПРИВРЕДА

— Nemačka je donela niz novih итедађа Које 5е OG. nose na finansiranj# rata, zasnovanih па principu da ч роzad:ni niko ne može bolje živeti od vojnika koji se nalaze na frontu. Na piće i duvan biće udđareni novi poreski nameti. Isto tako prihodi koji prelaze 400 maraka mesečno biće podvrgnuti naročitim prinudnim štednim merama. |

— Lord Derby, bivši min:star rata u Engleskoj za угеme Svetskog rata, izneo je u štampi predlog o stvaranju дођrovoljne radne uyb- Njom bi bili obuhvaćeni svi mladići

грозје završene škole do rekrutovanja, koji bi bi li upotrebljeni

za poljske i šumske radove. Radna služba trebala bi da bude zavedena ne samo u Engleskoj nego u celom Britanskom carstvu, a postojala bi samo za vreme rata.

— Engleska je skoro unela u зуоји стпџ knjigu još 98 preduzeća, tako da sada na listi preduzeća koja se smatraju kao neprijat»liska ima 578.

— У француској је забрањена продаја сваког меса понедељком и петком а средом телећег. Цене дувана повишене су за 30/е, да би се смањила потрошња и с тиме у вези и потреба увоза страног који се плаћа девизама. Влада полаже велику важност сакупљању старог железа, па-