Narodno blagostanje
13. зануар 1940,
Iz uredništva
_ НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ
Страна 19
Mia ga eh O~DFea mi DrobDisi ti Zenig& O xa O љерозкечии та рокегшље
"кагњпе. — Ккерућсе. — мабјејлоз! зла
(Svršetak)
A) KAZNE
VI TEŠKE KAZNE ZA NEHAT
Nehat se načelno ne smatra za krivično delo; on ima obično za posledicu građansku odgovornost. Dabome da to čovekoljubivo i pravično gledište nije mo-
gao da prihvati redaktor najnovije novele poreskog zakona. U čl. 142 a), u kome se govori o kaznama li-.
šenja slobode za utaju, nalazi se podmetnut jedan pasus koji govori o nehatu i koji glasi:
„Onaj koji kažnjiva dela iz prethodnog člana čini iz nehata (grube nemarnosti) kazniće se 'pored plaćanja redovnog poreza novčanom kaznom do 300.000
din., s tim da ova kazna ne može biti veća od sume za koju je država bila izložena oštećenju. No dela počinjena propustom imaju se kazniti blaže od onih koja su izvršena činom”.
Kazna od 300.000 din. je kolosalna; da nije maksimirana veličinom oštećenja države bila bi strahovita.
Uvereni smo da će prva iduća izmena u zakonu o neposrednom porezu izbrisati ovu pravnički nemogućnu stvar, jer treba biti beskrajno nemilosrdan, pa. propisati kazne od stotine hiljada dinara za nehat.
VII SPECIJALNE KAZNE ZA PORESKE OBVEZNIKE TEČE VINE
ČI. 85 Zakona o neposrednom porezu stavio je u dužnost poreskom obvezniku društvenog poreza, da na zahtev poreske vlasti dopusti uvid u svoje knjige i račune pod pretnjom kazne od 1.000—10.000 din. Sad je ta kazna povećana od 10.000 na 100.000 din.
-Proširenjem obaveze vođenja knjiga i na dve grupe tečevine, moralo se pojaviti pitanje umesnosti proširenje obaveze pokazivanja knjiga i računa poreskoj vlasti za te dve grupe poreskih obveznika. Naravno да je redaktor novele dao pozitivan odgovor. Ali u mesto da ove dve grupe tečevinaca podvede prosto pod čl. 85 zakona, on stvara nov, zaseban propis za njih u 4. 107 a). Prvi stav ovog člana je identičan sa čl. 85. Ali
se u drugom stavu čl. 107 nalazi još jedna kazna za
tečevince koja ne postoji za obveznike društvenog poreza. Ona glasi:
„Ako se utvrdi da poreski obveznik nije u poslovnim knjigama pokazao ma i najmanji deo poslovnog prihoda i da taj deo nije prijavio, kazniće se novčano od 10.000 do 200.000 din. čime se ne oslobođava krivične odgvornosti za utaju”.
Mi nismo u stanju da odgovorimo na pitanje, zašto se za tečevince uvodi jedna disciplinska kazna više, nego za obveznike društvenog poreza, kazna za koju smo kazali u prošlom članku da је najgrublja od sviju.
__U stvari ovde se govori o jednoj krivici, koja se
već nalazi u čl. 142 stav drugi, koji oglašava za utaju
svaki učin po knjigama i dokumentima, koji bi imao za posledicu prikratu poreza. Izostavljanje iz knjiga ma i najmanjeg dela prihoda i neprijavljivanje istog poreskoj vlasti na koji drugi inačin, je najtipičniji oblik utaje ı on je potpuno obuhvaćen prvim stavom čl. 142. Potpuno je izlišan dakle propis u drugom stavu čl. 107 a). Što je on ipak izdvojen iz čl. 142 i zasebno formiran, može se objasniti jedino željom da se pored kazne za takvu radnju iz čl. 142 i 142 a) (šestostruka novčana kazna) želelo da uvede još jedna disciplinska. kazna. Prema tome kad poreski obveznik društvenog poreza
izostavi iz knjiga |edan prihod, kazni se dvostruko, dok se tečevinac kazni trostruko. Do sada je sadizam poreskog zakonodavca bio uperen protiv poreskih obveznika društvenog poreza, sada je, međutim, proširen i na tečevince, Ovo bi se moglo i da razume, ali ono pooštrenje u obliku kazne do 200.000 din., nikako. Sem ako se ne želi da se kod tečevinaca pri stupanju na snagu obaveze vođenja knjiga, izazove očajanje. ~
Postoji još jedna disciplinska kazna za poreske obveznike tečevine od kojih su pošteđeni obveznici društvenog poreza. To je ona iz čl. 153 a) poslednji stav, koji glasi:
„Onim poreskim obveznicima iz ovog člana koji dokazano do sada nisu vodili poslovne knjige, obaveza vođenja poslovnih knjiga počinje sa 1 januarom 1940 god. Ako poreski obveznik izjavi da do sada nije VOdio poslovne knjige, pa se protivno utvrdi, kazniće se novčano od 5—100 hilj. din., čime se ne lišava krivične odgovornosti za utaju”.
Ovo je prva kazna u zakonu o neposrednim porezima za nevođenje knjiga. Kazna kakve nema nijedan drugi zakon. Osnovni zakon koji reguliše pitanje vođenja knjiga u trgovini je Trgovački zakon. On propisuje obim i način knjigovodstva, ali on ne propisuje obavezu trgovcima da vode knjige, pa ni kazne za one koji to nisu uradili i ne rade. Trgovcu stoji do volje da vodi trgovačke knjige ili ne. Trgovački zakon propisuje samo beneficije, koje trgovac ima u izvesnim odnosima od VOđenja knjiga. Sada Zakon o neposrednom porezu ргоpisuje dužnost vođenja knjiga tečevinarima .pod pretnjom disciplinske kazne. Mi zasebno govorimo o vođenju knjiga sa gledišta našeg poreskog zakonodavca. Ali ovde želimo istaći da takva obaveza ne postoji za obveznike društvenog: poreza. Verovatno da se to zaboravilo ili se pošlo od pretpostavke, da svi ti obveznici vode knjige. Međutim mi imamo utisak da će u buduće za mnoge obveznike društvenog poreza biti prijatnije ne voditi uopšte poslovne knjige.