Narodno blagostanje

13. јануар 1940, страних туриста се повећао за 26,86%, а домаћих само за "9,130. Од 15.369 странаца колико је пропутовало ове крајеве 91% или 14.016 посетило је Сарајево. Финансиски ефе"кат комора цени на 30,5 мил. дин., од чега 25,15 мил. отлада на домаће а остало на стране туристе.

Од три најважније индустриске гране: дрвне, хемиске и рударске, прва је 1988 имала слабу коњунктуру због депресије на светском тржишту. На енглеском тржишту, као најважнијем понуда је била скоро кроз целу 1938 јача "од тражње а осим тога постојале су знатне резерве из 1937. Због тога су цене биле релативно ниске и неповољне за нашу индустрију. Ситуација је спасавала домаће тржиште "које је било живо у вези са јаком грађевном делатношћу. Такво стање имало је за последицу обуставу рада у не колико пилана. Хемиска, углавном индустрија соде, забележила је известан напредак како због пораста домаће потрошње, тако и због повећања извоза. Рударска и то- пионичка индустрија радила је 1988 пуном паром као мало које године. Производња је порасла у свим рудницима и код државних је извозила 1,92 мил. према 1,79 мил. т. 1937 а код приватних 497 хиљада према 183 хиљ. Нарочито је велик пораст продукције био у рудницима боксита. Основан је нови рудник мрког угља „Ђурђевик“ а. д. у Живинцима код Тузле. Осим тога Топионица у Варешу пустила је у погон другу високу пеђ због чега је производња гвоздене руде порасла скоро за 50% а тако исто и продукција сировог гвожђа. У исто време иу зеничкој железари проширена су постројења и изграђена је једна Сименс- Мартинова пећ, једна електро пећ и 20 генератора, а започета градња 6 генератора и велике Сименс-Мартинове пећи са годишњим капацитетом од 45.000 т. Топионичка индустрија је добила још једну принову са великом топионицом антимона у Зајачи „Монтаниа' а. д. и оном код Крупња коју је подигло акц. друштво „Подрински рудник“. (Остале индустриске гране не показују значајнијих промена. Положај банака није се поправио. Преко 60% налази се под заштитом. Узрок. томе је заштита земљорадника. Велики број мораће штету насталу отписом земљорадничких дугова да покрије резервама и смањењем главнице до 50%.

U sadašnjem ratu mobilizacija rada bila jie jedna od prvih mzra koje su preduzele zaraćene zemlje, {er se prema današnjem stanju nauke

Dirigovanje radnom snagom u ratu

o ratu rad smatra najvažnijim izvorom ratnog mpotzncijala.-

Režimi rada svuda su pooštreni i udešeni tako da se za vreme rata postigne maksimum proizvodnje. Prva mera bila je obezbeđenje dovoline radne snage za sva preduzeća koja rade za potrebe rata. Jednu od važn:h novina u ovome ratu pretstavlia i zabrana slobodnog premeštanja radne snage bilo iz koga razloga. Naizad, odmah na početku rata sledovalo je i ukidanje skoro svih ustanova socilalno-političkog karaktera. Naiveće promene u rzžimu rada izvršene su u Francuskoj i Nemačkoj.

Francuska je još 11 jula objavila zakon o organizaciji nacije za vreme rata. Ovim zakonom, ža slučaj mobil:zacije, | 'predviđena je rekvizicija radne snage i zabrana napuštanja

radnog mesta na kome sa odnosni radnik zatekao na dan mo| ртасце. Rekvizicila je predviđena u prvom redu za radnu

snagu potrebnu preduzećima koja neposredno pro:zvode гађе |

| potrebz. Ali kako ie nemoguće povući granicu šta služi ratu a šta n:, upravo pošto se pri Sadanjem načinu ratovanja sve __ pretvara u služenje ratu, izlazi da je rekv:zicija opšta.

|____ Koncem novembra objavljano je nekoliko uredaba o re| žimu rada koji je prema dosadanjem stanju, iz Osnova iz-

из

_ НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ __

Страва 23

menjen. Radna snaga, na osnovu ovih итедађа, Као i svaka druga ratna potreba stavljena. je za vreme rata na газројоženje državi koja određuj» njenu upotrebu i usloye pod kojima se ima upotrebljavati. Preduzeća su podeljena u dve grupe: na ona koja rade neposredno za ratne potrebe i ostala. Za prvu grupu preduzeća država propisuje uslove rada i kontroliše njihovu primenu. Uslovi rada i nadnice u ovim preduzeću stabilizovani su prema stanju na dan 1 septembra. Nadnicz su regulisane tako da prosečna nadnica za istu kategoriju radnika u jednom preduzeću пе зте БН veća od one, na isti način izračunate nadnice, koja je bila 1 septembra Drugim rečima, znači da u istom preduzeću i u istoj kategoriji radnika nadnice mogu biti diferencirane prema randmanu rada, ali tako da zbir nadnica svih radnika iste kategorije daje prosečnu nadnicu koju su imali 1 septembra. Time je sprečeno poskupljenje ratnog materijala usled porasta. nadnica. Što se tiče radnog vremena ono se, u interesu odbrane zemlje, može produžavati. U pogledu pretstavništva radn:ka u preduzećima za rešavanje sporova između radnika i poslodavaca zadržan je i dalje sistem poverenika, ali njihov izbor i rad podleže kontroli m:nistarstva rada. U preduzećima žminentno ratnog karaktera izbor poverenika mora da potvrđi i odobri ministar rađa.

Ratni režim u Nemačkoj već pre rata bio je regulisan vrlo strogo sa gledišta interesa zemaliske odbrane. No i poved toga po izbijanju rata izvršene su mnoge promene i Težim se stalno sve više pooštrava kako u pogledu radnika tako i poslodavaca. U svima privrednim granama postavljeni su kom»sari rada koji, u granicama opštih propisa koje izdaje ministarstvo rada, regulišu uslove rada nadnice. Nadnice su maksimirane, ali se u slučaju potrebe, mogu određivati i na

ižem nivou. To naročito važi za nadnice radnika oslobođenih vojne obaveze. Dalje su ukinute sve povišice za prekovremeni, noćni, nedeljni i praznični rad. Povišavanje nadnica zabranjeno je najstrožije. Radno vreme, izuzev za žene i decu, u principu je neograničeno. Postoji mogućnost ukida-

nja zabrane nedeljnog i noćnog rada koji je pre rata bio

predviđen za izvesne kategorije preduzeća. Dato је омја5сеnje da se, u slučaju potrebe, mogu ukinuti sve odredbe o zaštiti ženske i dečije radne snage, a poslodavci su oslobođeni obaveza u poglzdu izgrađivanja instalacija za sprečavanje nesrećnih slučajeva, kao i higijenskih uređaja za zaštitu zdravstvenog stanja radnka. Ukinuti su svi propisi o slobodnom zaključivanju i raskidanju radnih ugovora i zabranjeno slobodno kretanje radne snage. Celokupna radna snaga stavljena je pod kontrolu Ureda rada koji ima svoje organe u svima privrednim granama i u svima većim preduzećima.

ИЕ рат је у Немачкој изазвао низ промена у привреди које су нужно захтевале државну интервенцију. То: нарочито важи за обавезе које због

Неве ратно-привредне мере у Немачкој

„рата једна уговорна страна не може да испуни. У таквим

случајевима нормалан би био судски пут, али би он зна-

_чио тежак удар привреди, јер би се пред судовима нашло

толико спорова да би ови једва доспели да их све пресуде. Због тога је влада крајем новембра 1939 прописала уредбу о судској помоћи у пословима који су регулисани уго-

вором.

Овом уредбом обухваћени су уговори о закупу И најму пословних просторија. Њоме се наређује да судија

„може. у случају значајних промена у положају дужника да "му олакша извршавање обавеза, било да одгоди њихово

извршење за неко време било да одреди оброчну отплату.

" Неиспуњене уговоре може деломице или сасвим укинути, најамнине и закупнине снизити, најамни и закупни однос