Narodno blagostanje

Страна 24 НАРОДНО пре уговореног рока раскинути. Претпоставка за то је да је дужник због: рата запао у тешко стање и да не може да испуни преузете обавезе. Ове одредбе не важе за хипотекарне ·- дугове, ломбардне кредите Рајхсбанке, јавне дажбине, плате, наднице, социјалне доприносе и новчане казне. Њима ће се моћи користити трговци, занатлије, уопште сви пословни људи, који су морали или да обуставе рад или да га знатно ограниче. Њихове најамнине и закупнине претстављају отприлике 15% свих градских најамнина и закупнина, а пошто неће сви пасти у такво стање да траже судску помоћ, рачуна се да ове одредбе неће тешко погодити кућевласнике.

Уредба, уосталом, није ни њих испустила из вида, пошто ће и они моћи тражити олакшање својих обавеза у случају да не могну плаћати камате и дугове који терете некретнине. Судија има право у таквим случајевима да одреди плаћање у оброцима или одгађање за извесно време, а, ако сматра за потребно, (и камату да снизи за извесно време али не испод 5'%.

Дакле, помоћ је пружена обема странама, пошто се стало на гледиште да терети рата не смеју једнострано да буду. распоређени. Уредба није предвидела случајеве када обе стране неће бити у стању да сносе штету насталу ратом. Вероватно да таквих случајева још нема. Уколико се појаве интервенција државе мораће бити далекосежнија, али у том правцу да било целу било један део штете прими на себе.

U Nemačkoj je u oktobru o. 2. izvršena značajna reforma lekarske službe. Do te reforme postojale su tri grupe lekara prema načinu nagrađivanja njihovog rada. U prvoj grupi su bili oni sa određenom mesečnom platom, to su lekari u državnoj službi, železnički, lekari raznih osiguravajuć:h društava itd. Drugu grupu sačinjavali su oni koji su se bavili isključivo privatnom praksom i koji su dobivali nagrade od pacijenata prema izvršenom radu, a treću grupu, najbrojniju, lekari bolesničkih blagajni. Oni imaju svoje udruženje koje postoji od avgusta 1933 kao javnopravna organ:zacija i broii preko 30.000 članova ili 56,2% svih lekara u Nemačkoj.

Najinteresantnije kod ove grupe ja određivanje honorara. Naime, Марајпа са ne isplaćuje direktno svakom lekaru, nego predaje udruženju izvesnu sumu koja se određuje prama broju članova, kao kolektivni honorar, a ono ga onda deli među svoje članove prema izvršmnom radu. Zato svaki lekar mora da javi udruženju koliko je izvršio pregleda, poseta itd. 1937 taj kolekt:vni honorar je iznos:o 350 mil. Rm. Svaki od ovih lekara može da vrši i privatnu praksu, koja nije bila dosada obuhvaćena pravilima udruženja i niko nije morao o njoj da polaže računa.

Totalna soćijalizacija najvećeg dela lekarskih prihoda u Nemačkoj

Rat je doneo velikih promena u svim oblastima života pa ı u ovoj. Prva promena ije bila naredba lekarske komore da svaki lekar mora da primi dužnost koiu mu komora odredi, da lekari, koji se bave isključivo privatnom praksom, ·ne- mogu sami da odrede svoje zamen:ke nego će to čin:ti ona i da udruženje lekara. kolesničkih blagajni može da dozvoli praksu u blagainama lekarima kojima to ranije nije bilo dozvoljeno. Ove mere su bile potrebne, pošto je znatan broj izkara mobilisan i na nj:hova mesta trebalo je postaviti druge. Naročito se smanjio broj onih sa privatnom praksom. Osta= tak će biti naivećim delom prebačen na rad u blagajne tako, da će sada skoro svaki lekar biti blagajnički,

Pošto. se na taj način ne bi mogla podmiriti Doheba :za. lekarima, predviđeno je skraćenje studija „medicina. Ti mladi fekari biće u prvom redu upotrebljeni kao zamen:ci mo=

БЛАГОСТАЊЕ Бр. 2

bilisanim. Time se nametnulo pitanje regul:sanja njihove nagrade. Dosada se to rešavalo međusobnim sporazumom, ali sada s> vlast umešala u to, smatrajući da ratno vreme Zahteva naročiti način rešenja. Stalo se na stanovište da treba

po mogućnosti održati dosadašnji standard života porodicama mobilisanih.

To je cilj najnovije naredbe udružznja lekara bolesničkih blagajni, odobrene od ministarstva rada, koja je stupila na snagu oktobra o. g. Njome je naređeno da zamenici pored rada u blagajni imaju da prime i privatnu praksu otsutnih lskara, a honorar koji prime od pacijenata imaju da predaju udruženju. Sav taj novac zajedno sa onim koje blagajne isplaćuju udruženju kao kolektivni honorar ono deli među svoje članove, odnosno njihove porodice, ako su oni u vojsci. Ali sada ključ deobe nije više izvršeni rad svakog lekara, jer ga je nemoguće primeniti, nego prosečna zarada u 1938. Na tai način vis:na honorara ne zavisi više od obavljenog posla. Možaz neki lekar da ima dva puta više pacijenata nego lane, njegova zarada neće biti veća od prošlogod:šnje.,

Mladi lekari koji će biti primljeni kao zamenici neće učestvovati u raspodeli tog kolektivnog honorara. Ni:hova nagrada iznosiće 8—10 kod neoženjenih a 12—13,50 Rm dnevno kod oženjenih. Oženjeni još imaju dodatak na svako deta od 1 Rm dnevno.

Drukče stoji stvar sa lekarima koji su dosada vršili privatnu praksu a koji će biti dužni po naređenju lekarske komore da prime dužnost blagajničkog lekara kad se ukaže za to potreba. Oni neće imati dnevnicu kao mladi lekari, nego će učastvovati u raspodeli kolektivnog honorara, ali će morati da tačno navedu koliko iznosi njihov dohodak od privatne prakse i za toliko će se smanjiti njihov udeo. Time se hoće sprečiti ratna konjunktura, pošto im se pruža mogućnost zarade na dve strane — kod blagajne i u privatnoi praksi.

У броју 45 од 11 новембра приказали смо прве ратносировинске мере у Мађарској. После тога уследило је још неколико важних промена у погледу дириговања сировина. Донете су мере о регулисању употребе сировина у индустрији чоколаде и индустри,и хартије. У првој је ограничена употреба какао-а на 50% количине употребљене у прошлој години и утврђени су проценти дозвољене употребе за производњу појединих врста чоколаде. За индутрију хартије одређено је да за производњу појединих врста хартије сме употребљавати бељене целулозе онолико колико је употребљавала прошле године. За хартију за паковање употреба ове врсте целулозе уопште је 38брањена. Ограничена је употреба лепила за гумирање хартије. Од овог ограничења изузета је само она Хартија која се производи за извоз.

Извршене су велике промене и у организацији дириговања сировина. Контрола употребе и дистрибуције сировина остала је и даље у надлежности Министарства индустрије, али су за сваку индустријску грану образовани стручни одбори у којима поред чиновника седе и претставници односних грана индустрије. Задатак је ових одбора да утврђују целокупну потребу сировина за поједине индустријске гране, да расположиве количине расподељују на поједина предузећа, да стављају предлоге влади у погледу предузимања даљих мера за дириговање, да дозвољавају изузетке од важећих прописа, нарочито када се ради о потребама земаљске одбране и о: извозу. Претседници свих стручних одбора чине посебно тело у коме се координира акција свих одбора, проучава читав комплекс

Мађарска изграђује даље планску привреду сировина