Narodno blagostanje

21. јануар 1940.

пре: рата, добровољна штедња неће доносити колико сада. Дотле ће се постепено изградити и си-. стем рационирања,. који посредно значи штедњу. Али и кад се то деси, пропаганда штедње неће се смањити, јер добровољно се могу правити веће уштеде него најригорознијим дириговањем.

- И код најбољег одзива штедиша велико је питање хоће ли се наћи толика средства колика су потребна држави. У нормалним приликама штедња

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 55

у Енглеској даје 400—500 мил. фунти стерлинга. Да је код радника заведена облигатна штедња добило би се највише 400 милиона. Међутим, потребно је око 1,5 милијарду. Остаје огроман износ који се не може позајмити од штедиша, него начином који омогућује инфлацију. Према томе и највећи напори око штедње и набољи резултати, како сад изгледа, могли би само да запрече „грандиозну инфлацију", али не инфлацију.

ДОГАЂАЈИ И ПРОБЛЕМИ

Tekstilna industrija, ne зато naša nego dobrog dela evropskih držzva, bori se sa feškoćama oko snabdevanja sirovinama usled poremećaja u sVetskoj trgovini, izazvanog ratom. Stoga svž zemlje ispituju mogućnost sopstvane proizvodnje, a neke su se još ranije Zbog oskudice deviza orijentisale u tom pravcu 1 post'gle značaine rezultate. Tako Nemačka veliki deo potrebe svojč industrije pokriva upotrebom lana i drvne vune namesto раmuka i prirodne vune. Japan je razvio proizvodnju veštačke svile i drvne vune, a Italila konoplje, veštačke svile, drvne vunž i lanitala, i nastoji da pojača proizvodnju pamuka. Kako stoje sa pro:zvodnjom pamuka zemlje jugo:stočne Evrope, pisali smo u br. 46/39. Sađa ćemo se osvrnuti na mogućnosti tih zemalja da se snabdeju vunom. U pogledu vune neke od njih su zasada znatno ograničene zbog Куаliteta, pošto veći deo pro:zvodnje pretstavlja gruba vuna, podesna samo za produkc:ju ćilima, ćebadi i sukna i prema tome ima ograničenu pr:menu u industriji. Proizvodnja vune u pojedinim zemljama vidi se iz sledeće tabele: Broi ovaca 1938 Proizvodnja vune

Mogućnosti zemalia јигоistočne Evrope u snabdevanju VUnOm

Mađarska 1,8 mil. 8.750 t Jugoslavija 1018. 15.000 Е Rumunija 1237. о 24.000: + Bugarska 8,88 „ 13.000 t Grčka 845 „ 8.500 t Turska 16,44. „ 23.000 t

Podaci su uzeti iz „Wochenbericht” nemačkog Instituta za izračunavanje konjunkture i pretstavljaju aproksimativnu procenu, naročito kod Grčke i Turske, zbog nedostatka tačne statist:ke. Kako se vidi iz tabele proizvedene količine su znatne. Najveći deo potroš# sami proizvođači ili se upotrebi za industriske svrhe, ostatak se izveze, a relativno najmanji deo preradi domaća industrija. Koliki će biti zavisi kako od kvaliteta vune tako i od kapaciteta industrije i njene sposobnosti za preradu raznih sorti. U tom“ pogledu na prvom mestu stoji Mađarska, koja je uspela da prilično popravi kvalitet vune. Vlada je ogran:čila uvoz strane i naradila da pređionice moraju da mešaju uvezenu sa domaćom u razmeru 1:5,5. Minimalne cene po kojima se otkupljuje vuna treba da potstaknu proizvođače da poboljšaju kvalitet i povećaju produkciju. Naifinije vrste Које industrija na može da preradi, izvoze se za devize, Taj izvoz iznosi око 24% сејоКирпе proizvodnje. Ali se on stalno smanjuje; pošto se роvećava sposobnost industr:je za preradu tih vrsta. Sada mađarska proizvodnja vune podmiruje 93% potrebe 'Hndustrije i u bliskoj budućnosti ona će moći da je potpuno zadovolji.

__ Код паз од сарокирпе ртго: :zvodnje oko 4.000 t dođe na tržište, Od” toga polovinu preradi industr:ja, ostalo роtroše sami proizvođači. Pošto. od celokupnog broja ovaca svega 66%. otpada“ na vrstu cigaja, čiju vunu može industrija đa upotrebi, uvoz je relativno velik, 1938 је iznosio 4.761 t.

Osim toga uvoze se znatne količine pređe i gotovih pro= izvoda. Produkcija merino vune iznosi oko 50 t godišnje. Prema tome, moraće se povećati napori oko pojačanja proizvodnje i poboljišania kvaliteta, da bi sa uvoz. mopd0 .smanjiti. U boljem položaju nalazi se Rumunija, koja 85% potrebe svoje industrije podmiruje sopstvenom proizvodnjom, ali još uvek uvozi oko 4.000 t vunene pređe, tkanina i gOtovih proizvoda. Minimalnim cenama i drugim merama Vlada” nastoji da poveća domaću produkciju i poboljša kvalitet, u čemu je imala dosta uspeha. Od 1930 do 1937 broj ovaća se povećao od }9,73 mil. na 24,74 mil. Najbolje vrste vune iz-: vozi i ona kao i Mađarska (1938: 134 t).

Bugarska industrija može svega 50% svoje potrebe da podmiri domaćom. vunom, i uvozi oko 1500 t godišnje. Ogroman deo godišnje proizvodnje je gruba, koju industr:ja ne može upotrebiti i koju većinom seljaci prerade za kućne potreb. Kod Grčke stvar stoji još gore, pošto je· selekcija ovaca dosada slabo napredovala; najveći deo domaće: vune je gruba, i industrija mora svoje potrebe da · podmiruje џхотот.

Posle Mađarske, Turska je najdalje doprla u težnji za samozadovolieniem. Njen izvoz 1938 је iznosio preko 6.000 t, a 1937 preko 10.000 t. Za sada god:šnja potreba industrije iznosi oko 4.000 +, од сега se jedan deo uvozi. Turska ima jednu vrstu ovaca, zvana kvrcik, čila vuna po kvalitetu odgovara našoj cigaji i nastoji da tu vrstu oplemeni i odgaji merino OVCU.

Sv> zemlje jugoistočne Evrope, osim Mađarske, mogu da povećaju proizvodnju ovaca, a time i vune, pošto je kod njih velika potrošnja ovčeg mesa i proizvoda од оус2е mileka, dok je ona u Mađarskoj relativno mala. Zbog toga će produkcija vune u Mađarskoj ubrzo dostići gofnju granicu. Za ostale zemlje se, prema tome, postavlia u prvom: redu problem pobolišanja Kval:teta. o eo e===<===== Ce O AdBFycTa месеца прошле године у кретању цена сировина није било никаквих нарочитих промена. Велики пад цена у пролеће 1937 код. који се продужио и У 1938 у прошлој години био је заустављен и цене су мање више биле стабилне. Заустављању даљег падања цена највише су допринеле велике куповине за резерве које су почеле у пролеће прошле године, Тражња је порасла за све артикле, а нарочито метале, бензин, вуну, памук, јуту, шећер и пшеницу. Већа тражња умногоме је смањила притисак понуде и допринела“ стабилности цена, а код извесних артикала, чији стокови нису прелазили критичну границу, почела се јављати. и тевденција пораста.

___Рат је прекинуо ово стање и септембра месеца формирање 5554. сировина почело се вршити под јсасвим новим

Утицај рата на цене сировина

e ОНИМ U U В АООВИНОГ