Narodno blagostanje
3. фебруар 1940. НАРОДНО
Што упркос томе количина новчаница у оптицају није опала него се до краја новембра држала на истој висини, а у децембру опет порасла за o мрд. дин. објашњава се емисијама по другим рачунима. Биланси Народне банке нам то јасно кажу. Ранији аванси Народне банке држави остају непромењени у износу од 1.630 мил. дин.; исто тако остаје непромењен већ давно искоришћени привремени аванс Главној државној благајни у износу од 600 мил. дин.; али од септембра 1939 год. издају се држави нове позајмице. Пре свега у облику есконта благајничких записа као аванс Министарству финансија на рачун будуће валоризације златне подлоге по уредбама од 24. УП. и 16. 1Х. 1939 год. Ови
аванси су износили: 30. 1Х. 1939 год. — 170 мил. дин., 31. Х. — 605,5 мил., 30: XI. — 797,9 мил. и 31. XII. — 834,1 мил. дин. Осим тога се у извешта-
јима Народне банке од 22 и 31 децембра 1939 год. појавила још једна активна позиција, наиме есконт бонова народне одбране по уредби 18-Х1-1939 год. То су бонови, које издаје министар војске и морнарице на подлози фонда народне одбране и који су есконтовани од Државне хипотекарне банке и реесконтовани од Народне банке. Ова нова позиција изнодила је 22. ХИ. 1939 год. 202,0 мил. дин., а 31. ХИ. 1939 год. већ 558,0 мил. На тај начин од септембра до краја године Народна банка издала је нових новчаница за 1,4 мрд. дин. Од нове године до 12. |. 1940 ова је емисија порасла још за 0,3 мрд. дин. до 1,7 мрд. дин. То је друга већа емисија новчаница од почетка рата која је већ права инфлација, јер се врши ради финансирања државе, тј, у сврху покрића сувишка расхода над дохотцима. Ова се инфлација може аутоматски да ликвидира само кад се појави вишак прихода или кад држава помоћу зајмова отстрани сувишне новчанице из оптицаја.
· Нема сумње да су баш ове велике емисије, особито у задњим месецима, највише утицале на скок цена. ПИ
Кад је инфлација која долази одозго, од Н родне банке, а у последње време преко Народне банке од државе, почела да диже цене, јавила се још једна инфлација, наиме инфлација која долази одоздо, од народа. Она се састоји у томе што сваки потрошач који има новац трчи да купи данас оно што ће му бити потребно тек сутра, јер се боји да роба још више не поскупи. Исто тако се трговац, који је добио новац за продату робу, жури да изда овај новац за набавку нове робе итд. Утицај овог поихолошког чиниоца је да се пушта у оптицај новац који је био тезаурисан и дакле уопште није био у оптицају, и да се повећава брзина циркулације новца који је већ био у промету. Другим речима почиње се повећавати у Фишеровој формули УМ због чега се још више диже М. У. Да цене нису порасле толико колико се повећала емисија новчаница, то се објашњава тиме што велике своте емитованих новчаница које су улагачи повукли из новчаних завода нису одмах ишле у оптицај него су биле тезаурисане. Сад ове тезаурисане новчанице излазе из својих склоништа и иду у промет.
Остаје нам још да анализирамо количину жиралндг новца (М') и брзину његове циркулације (М'). Обично у доба инфлације расту такође улози на текуће рачуне и брзина њихове циркулације. Али у нашем случају се прва велика емиаија новчаница вршила због навале улагача на банке. Зато су се
БЛАГОСТАЊЕ Страна 11
морали банковни депозити од почетка смањити, а брзина њихове циркулације порасти. Ако узмемо као М' улоге на жиро-рачуне код Народне банке и на чековне рачуне код Поштанске штедионице, kao MV У" вирмански обрт тих рачуна без употребе готовине и као М' овај обрт подељен са свотом поменутих улога, онда ћемо добити следеће промене тих количина:
Жиро-рачуни Месечна брзина Месечни вир-
циркулације мански обрт
(мил. дин.) (мил. дин.) 19387 г. 3.042 2,5 7.149 1938 г. 3.051 2,9 8.740 1939 г.: УП 2.438 4,5 10.893 VIII 2.192 4,9 10.654 IX 2.534 4,7 11.972 Х 2.825 34 10.483 XI 3.042 9357 11.138
Kao HITO видимо, улози на жиро-рачунима су опали, али је порасла брзина њихове пиркулације, што доказује да је месечна количина МУ у 1939 години била за 2 до 3 мрд. дин. већа него у 1938 години. У задње време су улози на жиро-рачунима опет порасли, а брзина њихове циркулације опала тако да је количина М' У остала од јула до новембра 1939 год. приближно иста.
Резултате наше анализе појединих чланова Фишерове формуле можемо да резимирамо овако:
1) Цене некојих врста робе су порасле због тога што се смањила њихова количина која долази на унутрашње тржиште; али
2) Општи ниво цена је порастао пре свега због великих емисија новчаница, и то од почетка ради подупирања новчаних завода, а даље све више у облику праве инфлације ради покрића државних расхода који су се повећали због повећаних издатака за народну одбрану. Као последица инфлације и од ње проузрокованог скока цена порасла је такође брзина циркулације новца што још више диже цене. Обрт кредитних платежних средстава је до сада још мало реагирао на инфлацију и скок цена.
Имамо дакле два првобитна узрока скока цена, наиме као главни узрок — новчану инфлацију која диже општи ниво цена, и као допунски узрок нешто смањену количину извесних врста робе (која изазива скок цена појединих артикала). На бази ових узрока и њихових последица расту и различне појаве нездраве шпекулације.
Ако је ова констатација тачна, онда из ње потичу следећи практични закључци: |
Против нездраве и несавесне шпекулације држава се мора и може борити мерама контроле цена и нормама кривичног права.
Али праве мере за сузбијање скупоће могу и морају да буду мере против два горе поменута узрока скока цена.
Затим свим могућим средствима подупирати продукцију, ограничавати претеран извоз некојих артикала, олакшавати и подупирати помоћу девизних и других средстава увоз потребних сировина и друге неопходно потребне робе. При томе је јасно да, у колико некоја увозна роба се може код садашњих прилика добити само по вишој цени, лежи изван могућности југословенске привреде да онизи њену цену. А у колико се која важна увозна роба може добити само у мањим количинама, њена потрошња се мора рационирати.