Narodno blagostanje

3. фебруар 1940.

"глеска је одмах првог дана објаве рата повела и привредни; у заједници са Француском и са доминионима и колонијама. Проблем је много тежи зато што Немачка има више слободних врата за увоз него у Светском рату. Зато је морала да буде примењена и друкчија техника контроле. Требало је установити којим све каналима роба може да доспе у Немачку из иностранства и поставити контролу. Било је потребно огромно и детаљно познавање прилика светске трговине, и зато је образована широка мрежа људи "који врше контролу, а саму организацију те мреже и упутства шта треба да се ради даје једно тело при министарству рата, које у свом саставу има 89% стручњака: профе"сора политичке економије, банкара, пословних људи. Ови врше ту дужност добровољно. Најтежи је проблем како да се ограничи увоз неутралних земаља на њихове потребе, да не буду оштећене, али да не могу да извозе у Немачку. Тежак је, јер лако може да се догоди оно прво, а то може да буде политички на штету саме Енглеске.

Да би се поједноставила контрола уведен је систем поморских пасоша, невисерт. Полазећи из луке утовара лађа добија пасош да је товар прегледан и после тога нема великих сметњи у енглеским контролним станицама и не задржава се дуго на путу. Овај систем уведен је У трговини између Аргентине, Уругваја, Бразилије и Сједињених Америчких Држава, која иде у 19 европских земаља. Дневно стиже 500 молби да се изда невисерт.

Где не достиже контрола потребна су друга средства. То су трговински уговори, којима Енглеска настоји да скрене правац спољне трговине неутралних земаља са Немачке. То је било нарочито потребно у трговинским односима са земљама Средоземног мора, где је било најтеже вршити контролу увоза. У овим земљама Енглеска се нашла пред посебним проблемом. Ту је Немачка трговачки најјача, а ако је хтела да је сузбије, Енглеска је морала да плаћа више цене него на светском тржишту, које су се овде формирале под утицајем немачког клиринга. Трговина у Енглеској остала је у приватним рукама, па је влада морала да накнади разлику у цени, да би приволела увознике да купују на Балкану. Пошто ове земље имају и обавеза према Немачкој било је потребно добро познавање прилика да би се могла водити политика која ће бити најефикаснија. О тој политици одлучује специјални комитет министара, а о спровођењу комитет стручњака на челу кога стоји владин финансиски саветник Лајт Рос. Министарство финансија не прави никакво питање од разлике цена коју мора да подмири. Одлучено је да се купује више Hero што је потребно, па и таква роба која није никад куповина, а која може да буде од користи Немачкој.

Да Немачка не би дошла до средстава плаћања уведена је контрола немачког извоза.

Привредним ратом предузела је Енглеска да ограничи снабдевање Немачке само на њене домаће изворе, да јој онемогући сваку спољну трговину. То је било лако остварити за овај део спољне трговине који се обавља с „прекоморским земљама, јер је немачка морнарица морала да се повуче. Блокада извоза и увоза базира на сили и Енглеска може да је спроведе уколико господари морима. „Али она није могла да запречи потпуно трговину неу_тралних земаља које граниче с Немачком. Да би и у том успела, она је предузела двоструке мере: да купује виушкове производње у неутралним земљама уколико би ови „могли да оду у Немачку. То је чисто економска мера којој (се не би могло ништа приговорити, утолико пре што то „може да буде добар посао за неутралне земље. Сем тога, сда би контролисала увоз Немачке, Енглеска контролише увоз неутралних земаља, ограничавајући га на меру коју "сматра. да је довољна за њихове потребе. За куповину

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ _

"Страна 73

сировина из земаља империја тражи специјалне дозволе и дозирајући тако снабдевање неутралних земаља, осудила их је да и саме поднесу све ударце економског рата. Контрола увоза неутралних земаља и дозирање сировина нису економска средства у привредном рату, него средства силе, односно монополског положаја. Министар рата изјавио је да је Енглеска вољна да води обзира о потребама неутралних земаља. Али рат се води без сентименталности, и уколико траје дуже, последице његове и за неутралне земље биће теже, а не лакше.

EEE m 0 Dored opštih mera o zaštiti dužnika (odlaganje plaćania za vojne obveznike) koje su doneta odmah po ulasku u rat, početkom decembra meseca donet je nov zakon o zaštiti dužnika koji se odnosi samo na imaoce privrednih preduzeća koja su došla u teškoće usled toga što su zbog rata morala da preorijentišu svoju proizvodnju na ratne potrebe, da obustave ili ograniče proizvodnju ili da se evakuišu u vojno-strategijski zaštićene krajeve. Za sve ove slučajeve stvoren je novim zakonom specijalni zaštitni režim koji przdviđa sledeće olakšice: produženje rokova plaćanja, regulisanje otplate kredita u ratama, poništenje ili produženje obaveza o isporuci, snižavanje kirije ili zakupnine no s tim da prvobitna suma ne bude umanjena za više od 50%, davanje moratorijuma preduzećima koja su prinuđena na eVakauciju, raskidanje i izmžna ugovora o zakupu, snižavanje hipotekarnih zajmova i interesa na njih, suspendovanje sviju zakonskih posledica na koje ja dužnik pristao u slučaju neizvršenja sklopljenog ugovora o kreditu, liferovanju i nabavci, u vremenu pre rata. Za preduzeća koja su usled rata dovedena u bezizlazno stanje (potpuna obustava) i kojima ne bi mogla da pomogne ni jedna od gornjih mera te za koja bi stečai bio jedini izlaz predviđena je „ratna likvidacija”. Ovo je nova institucija nemačkog prava; ona u stvari pretstavlia moratorijum, ali bez negativnih posledica po kreditnu sposobnost dužnika, koji može i pod moratorijumom za svoje obaveze 12 ranijih poslova da koristi kredite potrebne za nove poslove koje bude preuzimao,

Zaštita dužnika u Nemačkoj

= GI n

Za sprovođenje nove uredbe o zaštiti dužnika stvorena je naročita institucija pod voćstvom jednog sudije. Zadatak j> ovog suda da ispituje sve slučajeve koji potpadaju pod ovu uredbu i da donosi odluke u cilju olakšanja stanja dužnika u koje su zapali bez svoje krivice, ali tako da se time ne nanosi i preterana šteta poveriocima Ovaj sud pretstavlja neku vrstu arbitražnog organa između dužnika i poverioca koji štiteći interese dužnika ne sme da prenebregava i interese poverilaca. Polazeći od toga principa urzdba preporučuje da sudske odluke budu u stvari sankcionisanje dobrovoljnih sporazuma između dužnika i poverilaca.

Прве мере о рационирању потрошње животних намирница у Француској односе се на месо. Од половине октобра до сада донете су три уредбе којима је појачано ограничење потрошње. Прва уредба донета је 13 октобра; њоме су уведена два дана у недељи, један потпуни и један делимични без меса. По недељак је проглашен тоталним даном, забрањена је продаја меса у месарским радњама и потрошња у јавним локалима. Уторником пак, забрањена је само потрошња говеђине. После месец и по дана тј. 29 новембра донета је друга уредба којом је и петак проглашен даном без меса. И тога дана забрањена је продаја меса и потрошња у јавним локалима. Најзад, 12 јануара донета је трећа уредба

Ограничавање поторшње меса у Француској