Narodno blagostanje

Страна 74

која забрањује продају уторником поред говеђине још и телетине и овчетине. На тај начин Француска“ је увела три дана без меса у недељи: понедељак, уторак и петак.

Понедеоником и уторником забрањена је продаја у месарским радњама говеђег, телећег и овчијег меса у свежем, хлађеном, усољеном, препарираном или конзервисаном стању; петком продаја говеђег, телећег, овчијег, козјег и свињског меса и свих кобасичарских производа. У сва три дана наведене врсте меса не смеју се трошити у јавним локалима, вагон-ресторанима, клубовима, крчмама, кантинама итд. За потрошњу меса у остале дане у јавним локалима и сличним радњама прописано је да се потрошачу за време ручка или вечере може служити само једно јело са месом ма које врсте. Но и у томе случају то јело не сме да садржи више од 150 грама меса са коскама односно 100 грама меса без костију.

С обзиром на знатно повећану потрошњу меса у војсци вероватно је да ово ограничавање неће имати никаквих реперкусија на тржиште, на цене стоке и мега. Потрошња војске тако је велика да се у месне дане на тржиштима за цивилну потрошњу неће појавити прекомерна понуда.

ин — Ehngleska vlada još pre rata

izradila je plan o povećaniu površine zasejane Žitom za 2 mil. akra (oko 800.000 ha). U septembru, kad je izbio rat, počelo se sa radom i do rata su oblasni komitzti odabrali oko 400.000 ha pašnjaka, koje treba uzorati i koji su većim delom uzorani. Ta bi površina bila sigurno veća da nije vreme bilo ružno. Vlada ije stavila veliki broj traktora na raspoloženje, gde god se ukazala potreba za njima. Da bi potakla poljoprivrednike da što više zemlje uzoru i naknadila im troškove oko uzoravania ledine, koji su veći nego kod oranice, ona je odredila premiju od 2 funte sterlinga za svaki uzorani akr. Ostatak ledine od 400.000 ha vlada se nada da će biti uzorano na proleće. Tako bi se obezbedila veća količina žita za ishranu stanovištva i stočne hrane.

Zasada se oseća oskudica u stočnoj hrani. Odgajivači stoКе i živine većinom ne proizvode potrebnu krmu nego je kupuju, a kako se ona u zemlji nije proizvodila u dovolinoi ko-

Problemi engleske polioprivrede

ПОЉОПРИВРЕДА

— Влада је у октобру прошле године одредила кредит од 5 милиона за помагање прераде воћа. Сада је Министарство пољопривреде извршило расподелу тог кредита међу бановинама које ће помагати ту акцију на својој територији. Бановини Хрватској додељен је кредит од 1,130.000 дин. Дринској 980.000, Дунавској, Моравској, Дравској, Зетској, Врбаској по 450.000 дин. и Вардарској 250.000 дин.

— У срезу љубушком, највећем дуванском центру Херцеговине, завршен је откуп дувана. Откупљено је нешто више од 100 вагона. Просечна цена је била 28 мил. дин. За 1940 одобрена је садња 66 мил. струкова што претставља максималну садњу која је досада одобрена.

—- Култура памука у земљама југоисточне Европе постепено се повећава. 1938/39 је било под памуком У Турској 275.000 ха, за 46.000 више од годишњег просека у периоду 1933/37; у Грчкој 76.000 ха, за 27.000 више од годишњег просека; у Бугарској 55.000 ха, за 23.000 више; Југославији 5.000 ха, за 3000 више и у Румунији 5.000,

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Брз

ličini, moralo зе uvoziti. Neograničena mogućnost uvoza роslednjih godina, učinila je da se odgajivači nisu mnogo brinuli za stvaranje velikih rezervi i tako ih je rat zatekao sa količinom koja će moći da pokrije otprilike ?s normalne po-

„trebe. Zbog toga se postavlia pitanje kako da se ishrani sto-

ka dok se ne poveća proizvodnja stočne hrane u zemlji. Przdloga ima više. Jedni predlažu da se svinje hrane žirom i krompirom, koga ima više nego što je potrebno za ishranu stanovništva. U isto vreme da se ograniči tovljenje svinja, tj. da se kolju mršavije nego dosada, da bi se na taj način uštedelo u hrani. Drugi predlog, koji se već u praksi sprovodi, je da se smanji proizvodnja živine. Ušteđena zrnasta hrana mogla bi se upotrebiti za stoku. Izgleda, da je i ministarstvo ishrane tog mišljenja, pošto je ukinulo maksimalnz cene za jaja, i ova su posle Božića znatno pojevtinila a to je onda smanjilo rentabilnost te hrane i kao rezultat toga zapaža se opadanje broja živine koja nosi manje jaja.

Pitanje uvoza stočne hrane zadaje najviše brage, pošto je tražnja velika a cene su jako skočil• i sada se pronoše glasovi da će vlada zavasti kontrolu prodaje. Pošto dosada nije bilo hikakvog zvaničnog plana o raspodeli ovsa, trgovci su sami napravili izvestan raspored dajući kupcima manje nego što traže. Izlaz iz ovog stanja „The Times” nalazi jedino u Stropol kontroli i rekviziciji celokupne stočne hrane od strane vlade, kao što je to učinjeno u Holanđiji. Verovatno da bi še u tom slučaiu moglo izaći na kraj do nove letine i što jš najvažnije, imalo bi se dovolino ovsa za setvu, koja treba da bude veća nego ranijih godina. Cene mora vlada da reguliše, ier su od početka rata do danas jako skočile. One treba da budu tako podešene da budu potsticai za što veću proizvodnju, a ne zapreka kao kod mleka, gde su određene suviše Visoko, tako da proizvođači nemaju interesa Za povećaniem količine mleka od svake krave.

Velika važnost pridaje se porastu proizvodnje šećerne repe i povrća. Ali će se repa moći povećati samo na račun povrća, zbog toga je vlada pozvala stanovništvo da što više povrća seje u vrtovima.

Problem kredita za polioprivredu vlada smatra da je rešen, pošto je ona postala isto tako rentabilia kao i druge privredne grane i tako je osposobliena za kredit po normalnoj kamati.

ОБАВЕШТАЈНА

ЛИВ за 4.000 ха више од годишњег просека у периоду 1933/37

У 1940 површина под памуком у Бугарској повећаће ce на 67.000 ха. За друге земље још нема података.

ИНДУСТРИЈА

— Грађевна делатност у Загребу доживела је после рата огроман полет. До краја прошле године изграБено је 6.150 кућа са 27.000 станова, на што је утрошено 1.500 мил. дин. За то време изглед града се потпуно изменио. Изграђене су читави квартови. Прошле године градило се много, иако не онолико као 1932. Укупно је изграђено 411 кућа са 1.519 станова према 532 куће за 2.408 стана 1932.

— Џ Веоггади је održana konferencija metalne industrije o pitaniu njenog snabdevanja sirovim i stafim ZgZVOŽđem. Konstatovano je da domaće topionice ne mogu da proizvedu potrbnu količinu sirovog Žželeza. Stoga će se morati da uvozi iz zemalja koje nisu zabranile izvoz, a kako ie uvoz moguć samo za devize, jedna deputacija je posetila prvog viceguvernera Narodne banke i izložila mu potrebe metalne