Narodno blagostanje

Страна 90

министар трговине и индустрије је донео ових дана још једну реформу у раду Завода за унапређење спољне трговине. Укинута је ранија пракса да Удружење извозника предлаже колико ће који извозник да извезе стоке у месецу. У будуће то ће да ради одбор састављен од претставника државе и извозника.

= Рат је и у Италији као и у ругим земљама имао за. последицу оскудицу у многим производима који се морају увозити. Оскудица у угљу и тежња за аутаркијом ну том производу поспешили су истраживање терена. Доса-дашњи резултати показују да Италија експлоатише свега једну петину својих наслага угља. Постављена је парола да се ниједна пећ не сме ложити страним угљем. Стога се намерава убрзати отварање нових угљенокопа па и ·вих са лошијом врстом угља. У овој години производња треба да се повећа за 2,50 мил. тона. Тиме ће се употреба увоза смањити за Уа.

SOCIJALNA POLITIKA . — Министар социјалне политике је прописао Уредбу о проширењу пензионог осигурања службеника на зубне техничаре без обзира да ли раде под сталном платом или од парчета и на машивисте у. приватној. и самоуправној служби, уколико нису осигурани код самоуправних пензионих фондова. -

— На скупштини Пензионог завода у Љубљани пре 2 месеца осипураници из Далмације тражили су да приступе у чланство загребачког Пензионог завода. Управа љубљанског је пристала на то, с тиме да Пензиони завод у Загребу прими поред активе од 64 мил. и одговарајућу пасиву од 75 мил. дин. на бази биланса 1987. Досада је одржано неколико састанака по том питању али до споразума није могло доћи. Пензиони завод у Загребу тврди да пасива стварно износи 35—40 мил. дин. и предложио је да се састави биланс за 1938 и 1989 и да се затим на тој бази изврши пријем осигураника из Далмације и деоба имовине.

NOVČARSTVO

— Према платном споразуму са Француском од вредности нашег извоза 40% служиће за финансиска плаћања, 50% за компензирање робног увоза из Француске, а 10% француски увозници стављаће нашој Народној банци на расположење у девизама. Девизна дирекција је ових дана дала саопштење да је са делегатом портера југословенских иностраних зајмова постигнут споразум о примени курсева за извезено дрво и кудељу чија ће се протувредност на_плаћивати у целости од делегата портера преко Народне банке као и курсева за друге артикле од чије ће се вредности наплаћивати само 40%. Ти су курсеви следећи: конопља, дрво, тесто од целулозе 129 дин. за 100 франака,

коњско месо, овце, овче месо, разна кожа 130 дин., јаја, живина, шљиве, пекмез од шљива 133,33 дин. говеда, го-

веђе месо, свиње, свињско месо, сланина, шунка, маст 140 дин. и други производи 125 дин. за 100 франака. Извозници који желе да се користе овим курсевима треба да поднесу молбе Девизној дирекцији на нарочитом формулару. — Холандска влада је поднела парламенту предлог закона о ревалоризацији златне подлоге Холандске банке. Вредност форинте смањује се за 18% и тиме се вредност « подлоге повисује за 221 мил. У исто време биће решено питање губитка егализационог фонда и питање губитка. Холандске банке на фунти стерлинга који износи 29,89 мил. форинти. Остатак употребиће влада за покриће трошкова мобилизације. Она не намерава да законски стаби· лизира форинту све док златно важење не буде поново 3а"ведено у међународном размеру.

· НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ | _ о а

Брно

— Грчка влада понудила је удружењу ималаца страних облигација у Лондону да од ! априла 1940 до краја рата плаћа свега 43% од уговорене камате на своје иностране дугове. С обзиром на изванредне прилике у свету управа удружења је предложила да се понуда прими. Амор тизација дуга за то време се одлаже.

— Влада је прописала уредбу о санацији задружног савеза у Сплиту. Амортизациона позајмица од 10 мил. дин., одобрена Савезу 1981, заједно са доспелим каматама претвара се у помоћ и као таква отписује се. _

— Јадранско-подунавска банка у Београду исплаћиваће у првом полугођу 1940 у целости старе улоге који су 31 децембра 1935 износили максимум 15.000 дин. даљих 20% улога од 15—20.000 дин, даљих 10% од улога од 90—60.000 дин. Осим тога камате на те и остале улоге за друго полугође 1939.

— Америчко министарство трговине објавило ј= податке о пласману страног капитала у привреди САД у 1939. Страни капитал имао је те године контролу нед 1172 предузећа. Укупно је било пласирано 1882 мил. долара, од чега отпада 883 мил, на Велику Британију, 462,5 мил. на Канаду и Холандију 178,5 мил. Знатан де) капи тала пласиран је у железнице, а најмање у електрична предузећа.

JAVNE FINANSIJE

— Предлог буџета Дравске бановине за 1940-41 год. износи 1398 мил. дин, за 2,8 мил. више од садашњег. Повећање се односи углавном на резервне кредите који су повишени за 2 милиона динара. Највећи су расходи техничког одељења 39,9 мил. динара, затим просветног 26,3 мил. и финансиског 18 мил. дин. Буџет прихода не показује већих промена. Прирези, трошарина а ни друге дажбине неће бити повишаване.

— У претставци упућеној министру финансија претседник загребачке општине тражи да се донесе уредба о финансиској санацији градова, пошто они то не могу да учине путем редовног буџета и све више се задужују. Градови Бановине Хрватске дугују 439,1 мил. дин. од чега на Загреб отпада 180 мил. дин. Дефицит загребачке општине | износи годишње око 6 мил. дин. Имовина градова изнчосн 1.503 мил., самог Загреба 6315 мил. Да би се могло 2ешити питање општинских дугова претседник општине тражи да му се одобри дугорочни кредит од 950 мил. дин. код државних новчаних завода.

SAOBRAĆAJ

— У Београду се оснива Српско дунавско бродарско а. JL са главницом од 1,2 мил. дин. Упис акција биће 10 фебруара 1940 а 12 фебруара предходни збор акционара. IZ POSLOVNOG SVETA

ЗБОРОВИ АКЦИОНАРСКИХ ДРУШТАВА

12 фебруар — Дионичко друштво за прерадбу H промет пољопривредних продуката Загреб“ (редован). Банка „Луцеафарул"' m. д. Вршац (редован). — Јосип а ман и син. д. д. Загреб (редован).

14 фебр. — Рудници угља у Алексинцу без. др. (ред.)

15 фебруар — Кожара трговачко д. M. за промет кожом и постоларским потрепштинама Загреб (ванредан).

18 фебруар — Југословенско Стандард: Електрик Комп, а. д. Београд (ванредан).

20 фебруар — Мођумурско петролејско U д. Селница (редован).

22 фебруар — Торжанска штедионица д. Xx. Topa (редован).

. 25 фебруар — Немачка пучка банка. д Д. рума (ре-