Narodno blagostanje

17. фебруар 1940.

екоку су и. акције Џаба. Најкрупнији комади су стигли већ до- 200. Скокови су у вези са зборовима ових акционарских друштава: Народне банке 3 марта, а Аграрне бан: ке. 10-га. У скоку је и 6%/, крупни Шумски аграр. Последњег дана тражен је по 71,50. Ове се недеље догодило први пут од како постоји Шумски аграр да његови курсеви премаше. курс Далматинаца. Онога истога дана кад су рађени Далматинци по 70,50, тражен је крупни Шумски аграр по 71,50. Најважнију улогу у овој недељи играли су Далматинци. Пре свега по обрту. На укупан обрт од 2,74 мил. динара, који је исто толико велики каз онај претходне недеље, отпада само на Далматинце 0,75 милиона динара,

–_ 9—15-I | 2—8-~. 2:59 Ратна штета 610 1716 = 2929е Ратна штета тер. = "4% Аграрци 1921 ПБ 27. 49. Аграрци 1934 218 6% Беглуци 195 55 6%, Далматинци 958 800 6% Шумски аграр 157. 41 79 Инвестициони 268 25 7% Стабилизациони _ 7 Bamep 200 99

8% Блер — —

79) Селигман — Народна банка 58 45 _-Паб | 52 16 Укупно 2743 2797

"Док је у прошлој недељи Ратна штета водила коло, а Далматинци јој секундирали, дотле је у овој недељи Далматинац прихватио коло, а Штета му секундирала. А курс Далматинаца је у овој недељи претрпео знатне губитке. У прошлој недељи је био велик обрт у Далматинцима уз врло чврсте курсеве. Рађено је по 72,50 у већем обиму. Тај се курс одржао још првог дана извештајне недеље, затим је почео да попушта и да последњег дана заврши са 70,50. Овај полет и пад курсева Далматинаца тражи специјално објашњење. Полет је дошао као последица веома слабе понуде. Ова се скорз била изгубила. С друге стране берзијанци су сматрали да низак курс овог папира, у упоређењу са Беглуцима, ничим не може да се правда. Било је врло живо куповање овог папира од стране берзијанаца. Али се у овој недељи одједанпут појавила велика понуда. Изгледа да је једна једина рука бацила на тржиште скоро милион динара овог папира. То је био узрок његоBOM паду. Његов скок је био-и сувише скорашњи и брз да би се на тој висини папир могао да држи при већој понуди. Уосталом и психолошки моменти су играли улогу. Овај је папир био толико пао као што се читаоци сећају под притиском нове продукције, а та још није завршена, да је први притисак на његове повећане курсеве био довољан да се сломи сваки отпор. Ми имамо утисак са са: станка последњег дана ове недеље, да оживљење посла у

папиру није завршено, није искључена могућност да он понова скочи. o

O6pauyHckH курс долара био је целе недеље 4455.

ДЕВИЗНО ТРЖИШТЕ

На девизном тржишту нема никаквих значајних пр>мена, Осим курсева фунте стерлинга и француског франка који су нешто попустили, сви су други били стабилни, али то није толико важно, зато што у слободним валутама; осим у долару није уопште било закључака. Од клириншких валута рађено је такође само у маркама и трчким. боновима. Био 'је један термински закључак 34 марку у

-_ НАРОДНО: БЛАГОСТАЊЕ

Страна .109,

OS A O RAT IOS AO CS PS OOU IL SiS Ал DOO TAa; O o O a

марту по нешто. нижем курсу од оног који држи Народна банка, 14,775. То би значило да се очекује да ће понуда марке бити довољно велика, док је пре два месеца курс марке у термину био виши од дневног. Грчки бонови продужили су да попуштају и пали су последњег дана на 30,50. У бугарским динарима није рађено. Тражње је било, али она је била за два поена испод курса прошле недеље. 1 Слободно тржиште | | U ВН II

Cra6. + | ~

ПОПА ___OdIBT/a | 19200 13: | АН 151

Лондон 218,88 177,50 218,64 „278,51 - 218,00 217,40 Париз 124,02 10057 12382 1298] 12853 123,07 Њујорк 55. (1455 55 55 | 55 | = 55. Женева | 1233,88 1000 1233,18 1233,18. 1233,18 1233,18 Амстердам 2925,71 2372,50 2922,63 2922,63 2922,63 - 2922,63 Брисел 924,88. 750 926,11 926,11 997,85. 927,96 Приватни клиринг | O | Берлин 1480— —>=— 1480— 1480.— 1480— 1480Берлин T. —— | —— == —= М7р0 == Ерчки бон. 3150 == | 3155 3525 | 31=— - 3075 Софија 53.— —— —= = Милано 298,30 —"“ 298,30 228,30 22830 298,30

МИ ове недеље подмирено је само 10—15%/o тражње. Обрт је био нешто већи него претходне недеље, 38,4 мил. према 36. Од тога отпада на доларе 17,228 хиљ., на марке 19,766 хиљ. бугарске динаре 146 хиљ. фунте 363 “хиљ. и на грчке бонове 924 хиљ. Н

У Цириху су девизни курсеви следећи: – а 10.04

Париз 20.322 14.68t/= . · 11.6220. 10.07

Лондон 27.87. 21.63 20:63. 177725 1712.

Амстердам 238.80 240.60 · 240.60 287.25 . 237.—:

Њујорк 345.14 432.50 443— 446—. 446.—

Брисел —.— —.— —.— 72:25 75.10

Милано 1 —— = + === == ОБ] =—2251. - Robno tržište · |

ROBNO TRŽIŠTE .

Pšen'ca. — U ovoj nedelji na svetskom tržištu vladala je povoljnija tendencija i cene su nešto malo porasle. Buenos Aires, po odbitku vozarinske razlike, izjednačio se sa Vinipeom. Do. toga је došlo usled većih zakliučaka odnosno utovara. Australija ie prodala Engleskoj 150.000 vag, po ceni oko 100—105 din. fob utovarne luke. Rumunija je prodala Engle: skoj 10.000 i Španiji 5.000 vag. за шеоуагот арт | — тај, 17» među Mađarske i Švajcarske postignut je sporazum o ispor ruci daljih 2.500 vag. na račun kontingenta od 10.000. vag. od koga. je već izliferovano 5.000 vag. Ova partija · prodata је po 16,75 fr. franko mađarska granica. Grčka je kupila* od Mađara 3.000 vag. po 928 dol. za tonu fob. Dunav: odnosno 28.50 dol. fob Konstanca. i

Prema podacima Bromhala od 1 avgusta do 3 februara 'utovari pšenice u svetu izneli su 632,200 vag., dok ie u istom periodu prošle godine bilo utovareno 805.707 уаг. Sledstvemo utovari u 1930/40 smanjili su se za 21,5%•. ;

Bromhal je objavio i svoju najnoviju procenu svetskog izvoznog viška pšenice za kampanju 1939/40 koja u poređenju sa ranijim godinama izglzda ovako (sve u 1000 vagona):

1939/40 1938/39 1937/38 1936/37. БА 359.90 370.09 – 43540. Капада | 175.58, 65198 | 25942 | 55719 | Argentina 50071 | 63109 20120 40507 _