Narodno blagostanje

__17. фебруар 1940.

стране међународно трговачке коморе нису трговачке коморе; оне су органи за трајан додир између привредника, и за дискретно посредовање код влада. Југословенско-бугарска трговинска комора треба да претходи владама; она треба да постави крајње циљеве економског зближења обеју земаља. | Како их је она формирала2 |

Да нису на овом послу учествовали претставници обеју влада, ми бисмо се у формирању суда имали да ограничимо на говор претседника. оснивачке скупштине г. Воје Петковића. Како су међутим у свечаности узела учешћа оба Министра трговине, то је њихово меродавкије. |

Г. др. Загоров, бугарски Министар трговине, био је веома неодређен и генералан у погледу ци-љева тог новог „института“. Он је казао да ће из њега потећи иницијатива за уклањање поремећаја, које привредни рат може да створи у животу двају суседних народа. Мало је јаснији био у својој изјави новинарима, где је казао да је циљ међусобне сарадње „допуњавање у индустриском развићу обеју земаља."

_ Много је прецизнији био г. др. Андрес. Он види циљ сарадње у „кооперацији у области производње и размене са трећим земљама" поред међусобне размене. Иста је мисао још јасније изложена у говору г. Воје Петковића: широка сарадња на страним тржиштима која иду до поделе рада у производњи појединих добара према природним условима сауговарача. 5 Г. др. Загоров се чувао да учини ма какву конкретну сугестију; његов одговор на говор министра г. Андреса значи прећутно одбијање сугестије о кооперацији на страним тржиштима. За њега је цела ова ствар једна манифестација пријатељства, које треба да важи и на привредном пољу. Уосталом ништа не значи ни главна идеја са југословен-

12 џтедп:Чуа

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

кала.

Страна 101

ске стране — кооперација на тржиштима на којима не конкуришемо. То је стара и банкротирана ми-

сао. Њу су за време пољопривредне кризе заговарали Мађари сугерирајући да југоисточни аграрни блок повери њима заједничку продају својих артиТадањи директор Призада г. Готлиб чак је разговарао са Маџарима у том правцу. Та је идеја међутим потпуно неизводљива. Она је у Европи нашла једну једину примену у опијумском споразуму

југословенско-турском. Али се ту ради о једном ар-

тиклу, који производе само те две државе, на које дакле имају монопол; па ипак је на нашој страни велико незадовољство са функционирањем тога института. Не конкуришемо се само ми и Бугари на светском тржишту, већ велики број држава. Управо не конкуришу се државе ни народне привреде као такве већ извозници, а они се конкуришу и међу собом и кад припадају једној истој држави. Наша кооперација не би нам ништа помогла кад нема тражње ни цене, а непотребна би била кад би тражња била већа од понуде. Накратко то је једна утопија. –

Уосталом та је кооперација најмање потребна данас, кад смо и ми и Бугари у могућности да продамо све што имамо по најповољнијим ценама. ·

Кад се две и више држава реше на економско зближење, онда то може бити искључиво у области мећусобних односа у циркулацији добара, у паринским, транспортним и другим условима за исту. И ништа друго. Све је остало фраза. то не значи да није требало оснивати југословенску-бугарску трговинску комору; баш на против стрчило је њезино осуство. Али ни та комора неће да буде ништа друго но све остале: мало параде и мало бирократије. |

„У следећем чланку изнећемо, коју форму треба да узме економско зближење између нас и Бугара.) KEzgledin аа зато коа плаз лепа šelam ла ј2осаЕ

U istoriji našee zakonodavstva nema sigurno pri"тега да se jedan zakon pokazao toliko i tako brzo neefikasnim kao Uredba o suzbijanju skupoće. Naši 6!taoci sećaju se oštre kritike Који зто дан о пјој, ргедViđajući njen neuspeh. Donesena je sa ciljem da suzbije skupoću, a nijednim propisom nije mogla da utiče na kretanje cena. Ona je to pokušala zaobilaznim putem, zabranjujući niz radmji, koje mogu da dovedu do роуљепја сепа. Сепе su ostale slobodne, jer se preko jednog тагјуНор такзттапја села, putem maksi'miranja dobiti na »uob:čajenu« kako propisuje uredba nije mogla da ostvari kontrola cena. |

Uredba je ostavila cene. slobodnim i зато ргед·videla. donošenje uredbe o kontroli cena. Kad su one skočile i najavljeno да će uskoro biti donesena ova. uredba, shvaćeno je to u javnosti kao priznanje neuspeha i faktično derogiranje skupuće. Sad pošto je donesena, vidise da i prva ·tteba da ostane u životu, jako neefikasna. 1 1. Kod donošenja Uredbe : о kontroli. cena pobe-

Uredbe o suzbijanju.

di!o je po jednom pitanju stanovište koje smo izneli u svojoj kritici, tj. da za problem cena nije kompetentno Ministarstvo socijalne politike, nego Ministarstvo trgovine i industrije. у

Uredbom o kontroli cena obuhvaćeno je samo 25 artikala i to samo za cene na veliko: uvoznika, trgovaca na veliko i proizvođača. Tako sad imamo dva režima cena: režim po novoj Uredbi, za 25 artikala, i režim slobodnih cena za sve ostale na veliko i za sve

na malo. U prvom slučaju kcntroliše cene Ministar-

1) Чланак је већ био сложен кад је об:ављена изјава министра г. д-р Андреса дата бугарској штампи. Он је

"казао да обе стране желе царинску унију и да треба да осе створе услови за њу. Међутим у свом говору на свеча"ности он није ни споменуо царинску унију, а то је био. "службени говор који обавезује владу у коме је требало

говорити о царинској унији, ако је она у плану. Изјава

"штампи није службена, зато је не можемо. ни да применимо

као такву па према томе она не погађа жезу “нашег чланка. 2. 0

75 S Бр Š ~

~ X