Narodno blagostanje

24. фебруар 1940. НАРОДНО

499 nema dovolino robe. To još više upada u oči kod Dalmatinaca. Ovaj papir koji je sve do skora bio u produkciji i preplav:o berzu, sada je odjedanput nestao sa nje i tražnja za njim premašila je ponudu, tako da mu je kurs otišao na više. Od ostalih papira rađeno i» još u Pabu i Narodnoj banci. Kod njih je tražnja toliko veća od ponude da je kurs otišao kod Paba naprimer za IO poena u toku od par nedelja, a kod Narodne banke popeo se na 7.800. 7%0 Bler, videli smo imao je velik obrt,'i to što je u jednom papiru ponuda prihvećsna ovako spremno, pokazuje koliko ie velika gotovost kod berz:ianaca da kupe.

·-Prema tome razEzka između ove nedelje i prethodnih koja su imale takođe mali obrt, u tom je što se sada mnogo jasnije pokazuje tendencija kurseva da odu na više. Bar raspoloženje beržiianaca je takvo, tako oni ocenjuju situacilu. Prošlih nedelja oni su imali manje interesa, bili su više u stavu iščekivanja. Tendencija kojia se opaža kod kurseva da idu na više svedoči da je subjektivni momenat na berzi vrlo povoljan. Zavisi mnogo od drug:h okolnosti, pa da u najkraćem vremenu ta tendencija potpuno pobedi i OŽIVS poslovi па бегу, а tH Su momenti u zemlji 1 izvan zemlje.

Obračunski kurs dolara bio je preko čitave nedelje 4455.

DEVIZNO TRŽIŠTE

Na daviznom trž:štu situacija je bez promene. Kurs funte sterlinga i francuskog franka popustio ji prvih dana izveštaine nedelje, i ostao stabilan na novom n:vou. Svi ostali kursevi su fakođe stabilni, samo ije holandska forinta skočila poslednjeg dana za 6 poena. Kod klirinških valuta nema takođe nikakvih promena. Kurs marke je stabilan u promtu, ali u terminu i ove nedelje rađeno je ispod dnevnog kursa. Grčki bonovi koji su poslednjih nedelja popustili u kursu, ove nedelje pokazali su veliku stabilnost. Isto tako i Sofija је vrlo čvrsta.

iobodno tržište

Slob. +

16-I 28,5% 19-II 20-II 21-II 22-II London 217.2%, 175.90 21751 21728 210788 21787 Pariz 123.07 9980 12344 12819. 192.07 94:41 Njujork 55.— 44.55 55.— 55.— 55.— 55.Ženeva 1233.18. 10000 1233.18. 1238.18 1233.18 1233.18 Amsterđd. 2922.02 2369.50 292017 2920.02 2920.78 2926.95 Brisel 926.73 75150 925.13 „925.50 925.50, „99611 Privatni kliringz Berlin 1480.— — 1480— 1480— 1480— 1480.Berlin: |. —— — — —— 1477.50 Grčki bon. 480.25 — 30.25 30.60 30.25 30.75 Sofija 92.— — 92.— = —— 92.Milano 228.30 — 228.30 «298.30 928.30 228.30

Obrt је ove nedelje bio, nešto manji nego prethodne: 33 miliona prema 36 miliona. Od. toga.otpađa na marke 16,8 mil., dolara 14,5, na grčke bonove 1,9 hili, i na bugarske dinare 209 hili. Tražnja je zadovoljena opet u malom procentu, 10—1#Y95"/o,

U Cirihu devizni kursevi bili su sledeći:

d1:X11-07 31'%138 31Х0-39 1461 201 Pariz 14.68) 11.6900 _ 10— 10.04 10.01 London 21.60 20.63 17.65, 17.72 17.6625 Amsterđam 240.60 240.60 237.937. 937.— | 236:80 Njujork 432.50 443— 445.90 446— 446.Brisel ___- | 74.70 7475 75:10 75.02 Milano — — 2250. 2250 92,59

БЛАГОСТАЊЕ Страна 125

Робно тржиште

Пшеница. — Од краја прошле недеље на прекоморским берзама наступио је преокрет и курсеви су били изложени осетном порасту. За недељу дана они су на свима берзама скочили за 3—89/о. Водећу улогу у овоме порасту имали су Винипег и Чикаго, али после кратког времена њима су следовале и остале берзе тако да је дошло до, општег пораста цене пшенице у свету. У Чикагу сви термински. курсеви опет су прешли ниво једног долара по, бушелу. _ Узроци овоме преокрету тенденције нису још видљиви. Не може се знати да ли је пораст изазван већим куповинама увозничких земаља будући да све већи број земаља не објављује податке о куповини и продаји из војно-политичких разлога. Трговачки кругови пак, тумаче овај пораст цена знатно слабијим изгледима будуће европске жетве, јер је пшеница у многим крајевима јаким мразевима знатно оштећена. Следствено, у наредној кампањи "може се очекивати знатно већи увоз у Европу. Сем тога, рачуна се и са тим да ће услед рата и прикупљене резерве бити прилично исцрпене. Ови елементи свакако нису 055 значаја за садању трговачку шпекулацију.

После Канаде и Аустралија је одбила да продаје пшеницу Русији која последњих недеља показује велико интересовање за овај артикал. -

Жетва у Аргентини, према најновијем извештају, подбацила је и квантитативно и квалитативно. Принос се сада цени свега на 380.000 вагона.

Термински курсеви средином недеље нотирали су:

Му“ VII IX -х Винипег центи бушел 895/s 907/8 900. Чикаго центи бушел 1055/8в 1037/8 108 Буенос Аирес пезоса кв. 7,38 7,58 Ротердам хфл. кв. 10,45 10,35 10,25

На домаћем тржишту влада чврста тенденција и цене се понова лагано пењу. Пшеницу траже. пасивни крајеви и млинови, за које се тврди да су све своје залихе до конца марта распродали, али је понуда релативно мала, Ако је стање залиха код млинова онако како се лансира. онда већ концем марта треба очекивати већу тражњу пшенице. Уколико се тада не би повећала и понуда могли бисмо врло лако имати нови, осетан пораст цене. Млинови су од средине недеље постали нешто резервисанији у куповинама, очекујући да виде како ће Уредба о контроли цена бити практички примењена на брашно и хлеб. Цене. су нотирале: Тиса 206—9208, Бачка-Банат 203—205, Срем 200—9202, србијанска главна пруга 195— дин.

Извозни паритет према цени за ефективну робу У Ротердаму скочио је на 115—118 дин. база Нови Сад.

Кукуруз. — И на прекоморским тржиштима кукуруза, после дужег периода стабилизације, дошло је у овој недељи до извесног пораста курсева. Чикаго за мај нотирао је 573/8 центи за бушел, а Буенос Аирес за март 4,81, односно мај 4,75 пезоса за квинтал. Недељни извоз из Аргентине и С. А. Д. креће се око 12— 14.000 ваг. Највећи део овога извоза још увек отпада на Аргентину чији је расположиви извозни вишак половином фебруара пао испод 30.000 вагона. Учешће С. А. Д. у недељном извозу износи око 4—5.000 ваг. С обзиром да овогодишња засејана површина у Аргентини са 7,1 мил. ха. знатно прелази просек за последњих пет година, да досадање штете нису тако велике, јер је критични период биљка релативно добро прегурала, верује се да би принос кукуруза могао