Narodno blagostanje

24. фебруар 1940.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 115

PA TINA

Šest meseci vodi se rat na način koji niko nije predviđao, i po kome je vrlo teško odrediti kako će se produžiti i koliko će trajati. Služeći se merilima strategije iz prošlih ratova, novinari su proricali prvih meseca rata ofanzivu kroz dva i tri dana, odgađali je za kasnu jesen, zatim za proleće, i na kraju proroci su se ućutali. Ne zbog toga što su se umorili, nego što iz dana u dan postaje jasnije, da su se stekle razne okolnosti pod kojima rat više ne može da bude što |e nekad bio.

Po starom shvatanju rat je oružani sukob dok jedan od protivnika ne podlegne. Oružana pobeda bila je Cilj, a verovatnost mjena bila je veća dok su bile sveže snage. Taktika je dakle bila baciti što pre i što više snaga, ne dati neprijatelju mogućnosti da se pribere i tući ga pre nego što se spremi za odbranu. Zato je prednost bila ne samo na strani jačeg, nego onog koji je uzeo inicijativu u svoje ruke. Ofanziva je bila glavna karakteristika vođenja rata.

Sadašnji rat nije više rat u starom smislu, nego ratno stanje. On je nepokretan, bez inicijative s obe strane, težište njegovo je u odbrani, a odbrana gde niko ne napada daje izgled mira. Godinama se svet naoružavao, imali smo oružani mir, a kad je rat formalno najavljen, produženo je naoružanje, i na granicama skoncentrisama vojska, koja se pozdravlja preko radia mesto topovskom paljbom, produžilo se stanje naoružanog mira. __ Po našim shvatanjima trebalo je da bude drukčije. Da ogromno moto-mehanizovano oružje, kad. se stavi u pokret, učini svaku odbranu iluzornom, da se rat vodi bez frontova, zahvatajući duboko u pozadinu.

Tehnika je trebala da učini rat nemilosrdnim i krva-. vim obračunom. Dogodilo se obrnuto, da ga je ona uko=:

Ččila potpuno. Linije Mažino i Sigfrid, istna ne smatraju зе пеозуојуе, ali potrebno bi bilo žrtvovati dva miliona ljudi pa da se probiju. Odbrana je u ovim li: nijama u nesravnjeno boljem položaju od navale. Tako je bilo u svim ratovima, ali sada razlika ide do neba. Odbrana je dorasla navali i kad stoji u srazmeri 1 :10, pa i u još većoj. Napadač mora da računa sa mnogo većim žrtvama, pa ako bi i prodro još uvek je u vrlo problematičnoj situaciji. Jer prodor linije nije pobeda, a ako se napadač izmorio dok je prodro, onda je to poraz za njega, jer stoji pred manje istrošenim protiv-

nikom. A ni za ovog nije izgled sjajan, jer ako pređe

u kontraofanzivu, nateraće napadača da se povuče u svoju liniju, i stavlja ga tako u relativno zavidni položaj odbrame. у | ~

Tehnika je dakle iz osnova izmenila cenu pobede, ona je nametnula drugi način vođenja rata. Odviše se davalo značaja mofomehanizovanim jedinicama, ргеnisko je bila ocenjena vrednost utvrđenja koja зи isto : tako čedo tehnike. A u ovom ratu sučelili su se pokretna

i nepokretna tehnička sredstva. Poslednja su odlučila o načinu ratovanja bar za prvo vreme rata.

5 | Situacija je u svetu odviše tamna da bi se ocenio ı priznao drugi momenat koji je takođe doprineo, da se rat vodi na ovaj način: više od svega štedi se čovečiji život. Ma koliko da ima elemenata barbarstva M svetu, ipak, s jedne i s druge zaraćene strane vidi

ЕМА

se jasno da se život čovekov smatra пајуесот угедnosti, da se niko me plaši materijalnih žrtava, ali da niko ne želi da prospe једпц Кар krvi suvišno. Utvrđenja su napravljena da ih može da drži minimalni broj ljudi, a da pri tom budu gotovo u potpunoj bezbednosti, i da im se pruži mogućnost normalne obnove snage odmorom i dobrom hranom. Vodeći rat na задаšnji način, naša. generacija neće moći da bude optužena pred istorijom da je, vodeći politiku koja je gurala u rat, bila krvoločna. Rat je tragedija naše generacije, on je došao u momentu kad je ceo svet, izmoren ratom nerava, bio za sve drugo pre nego za rat. Svet je bio pacifistički nastrojen posle gorkog iskustva u Svetskom ratu. Žrtve Svetskog rata učinile su, da se apstraktno davanje vrednosti životu čoveka pretvori u realno.

Dajući ovu karakteristiku strategije sadanjeg rata načinili smo jednu konstataciju. Po starom shvatanju nema rata, ali ima ratno stanje. Rat se dakle izrodio. Ali ma kako se on izrodio, on ne može da ostane trajno stamie. On mora da se završi. Ali kako? Tu je problem. Bez upotrebe vatrenog oružja, samo ratno stanje kao takvo uništava svet, oduzima mu snagu. Ratno stanje, tim što iscrpljuje, ako se produži može da dovede cilju rata. Jer ko padne iscrpen makar i ne izložen vatri, pruža drugom mogućnost pobede. Ko može da računa s tim da će se kasnije da iscrpi može da prihvati iscrpljenje protivnika kao svoju ratnu metodu. _

Engleska je mogla, kao gospodar mora da smatra blokadu svojim oružjem u ratu sa Nemačkom. Sasvim je razumljivo dakle da je ona, bilo zato što se шје зтаtrala dovoljno spremnom, bilo zato što je sama tehnika imobilisala rat, odlučila da ga vodi kao privredni. Nemačka po svom geografskom položaju, nije mogla da sprovede blokadu Engleske. Pa ipak i ona se odlučila da inicijativu na oružanom frontu prepusti drugoj strani, bar do sada. :

Paralelno sa ovim privrednim ratom, vodi se i drugi, psihološki, sa mmogo sredstava. Obe zaraćene strane nastoie da odvoje narod od vlade, da vlade učine odgovornima za rat, ističući da narodi jedan prema drugom nemaju osvajačkih namera, a onda je besciljan i sam rat. U tom cilju ograničavaju se akcije na samom frontu, avioni mesto bombi bacaju letke i čokoladu, vodi se propaganda zvučnicima, a špijlunaža ima glavnu zadaću da razvija defetizam, a ne da saznaje kretanje neprijateljske vojske. Nezavisno od onog aktivnog pripremanja psihološkog sloma na jednoj ili drugoj strani, na obim stranama može da se račuma, da rat samim svojim traianjem lomi psihološki one koji treba da dadnu svoi život da bi se oh produžio.

Када је tako rat skrenuo sa oružanog fronta ma privredni, onda se i odnosi snaga menjaju sa svakom promenom u privrednoj situaciji jedne ili druge strane. Za ovih šest meseci nastale su velike promene prema stanju koje {ie bilo na početku rata. Prema situaciji u septembru Engleska je mogla da računa da će Nemačkoi zatvoriti vrata na moru, i da će joi ostati samo da vrši razmenu robe sa neutramim zemljama koje graniče sa njom. To |e prilično neznatna sirovinska baza, koja nije mogla da jako umanii šanse privrednog rata. Ali se postavlja pitanje, u kojoj meri Nemačka može