Narodno blagostanje
24. фебруар 1940, · НАРОДНО "карски, одржавање амбуланата итд. по одређеном кључу · болесничком. Све то захтева огроман административни апарат и велике издатке на њега. Како неки од Оузора имају релативно мален број чланова дешава се да због тих великих трошкова по три године узастопце имају дефицит као што је то „случај са оним у Карловцу. |
Прошлогодишњи приходи Сузорови 'износили "су 635,74 мил. дин. а расходи 497,94 мил. дин. као што се то види из следеће таблице:
Приходи: Приноси осиг. за случај болести 359,64 мил. Приноси осигур. за случај несреће 105,96 ,, Приноси осигур. за случај старости, изнемоглости и смрти 13730 „. "Чист приход од имовине 32,94 „ - Укупно 635,74 мил. Расходи: | Потпоре осигур. за случај болести 282,75 мил. Потпоре осигур. за случај несреће 102,65- ,
БЛАГОСТАЊЕ Страна 117.
Потпоре осигур. 3а случај старости, изнемо-
глости и смрти 3864 Управни трошкови 78,90 5,. Укупно 497,94 мил.
Према томе вишак прихода над расходима био је 137,8 мил. дин. Његова актива у билансу 1938 је износила 672 мил. дин., док је на пр. једно од највећих предузећа у држави Трбовљанско угљенокопно друштво имало активу од 343,66 мил. дин. Поједине позиције изгледале су на крају године овако: Готовина и улози код банака износила је 153,44 мил. дин., за 56,5 мил. више него 1937, што је резултат већег прилива новца у вези са завођењем пензионог осигурања. У хартије од вредности било је уложено 82,51 мил. дин. а 121,82 мил. ргзервисано за упис у државне зајмове. Некретнине претстављају вредност од 237 мил. дин., док је хипотекарних и дугорочних зајмова до краја 1938 било подељено 64,2 мил. дин. Остатак до. 672,16 мил. дин. чине друге мање важне позиције као инвентар и књижница, дужници итд.
H УКАМАЋЕЊЕ ФОНДОВА ЈЕ ИСПОД ПРОПИСАНОГ МИНИМУМА
Наредбом Министарства социјалне политике из 1927 наређено је да сви фондови Сузора и имовина Пензионог фонда његових службеника морају бити укамаћени са 6% да би по техници осигурања могли удовољити својим обавезама. Пре велике привредне кризе 1929 — сретства фондова улагана су на текући рачун код новчаних завода. Пошто. су за време кризе многе банке запале у тешкоће и ка„мата на депозите пала, управа је уз одобрење Министарства соц. политике изменила начин улагања. Сада се сретства фондова улажу у зајмове држави “ самоуправним телима и државне хартије од вредности. Овај последњи начин постао је од лане најважнији, пошто по Уредби о образовању пословних резерви Сузор мора 60% расположиве готовине капиталног покрића, премиских резерви и Пензионог фонда улагати у државне и државом гарантоване зајмове. Према томе, управа нема потпуно слободне руке у погледу улагања. Само један део остаје слооодан за пласман који она сматра најрентабилнијим. Али за овакве послове треба нарочита способност и умешност коју никада немају управе установа у којима бирократија има водећу улогу.
Укупни приходи свих фондова износили су, по одбитку трошкова амортизације и одржавања некретнина, 32,94 мил. дин. Од тога су дали камати од уложака 11,81 мил., камати од вредносних хартија 5,22 мил., некретнине 15,4 мил. и камати хипотекарних и дугорочних зајмова 3,78 мил. дин. · Вредност. свих фондова била је 709,81 мил. дин. а састављена је од 434,02 мил. просечног главничног покрића осигурања за случај несреће, 169,38 мил. просечне премиске резерве и главничног покрића 'Пензионог фонда и 106,40 просечне прикупљене и"мовине осигурања за случај изнемоглости, старости и смрти. | 1
"мање. Дакле, ни у години
Већ на први поглед видимо да је приход од 32,94 мил. дин. далеко испод прописаног укамаћења. Стварно, на вредност фондова од 709,81 мил. оно претставља укамаћење од свега 4,64%, за 1,36% или 9,65 мил. дин. мање од просечног. Кад се од вредности фондова одбије непокривени кредит гране осигурања за случај несреће из ранијих година, у износу од 71,78 мил. и Пензионог фонда 18,75 мил. укамаћење се повећава на 5,32% и стоји још увек за 0,68% испод прописаног. Према 1937 оно је за 0,29% односно по одбитку дефицита за 0,52% највећег просперитета Сузер није могао да постигне прописано укамаћење од 6%. 15 0
Који су узроци томег Управа у свом извештају истиче да је то пролазна појава, пошто се у току 1938 прикупљена сретства осигурања за изнемоглост, старост и смрт у очекивању примене Уредое о образовању резерви нису могла повољније пласирати. Велике суме су биле уложене на невезаним текућим рачунима уз камату од 3,76%.
Ти разлози важе само за“ један део средстава.
„Остала, којима је Сузор слободно располагао, тре-
бало би да даду бар прописно укамаћење. Међутим, то је постигнуто само код хипотекарних и дугорочних зајмова. Укамаћење код некретнина требало би да износи 7%, од чега 6% отпада на:камате од инвестиране главнице, а 1% на амортиза-
_цију и одржавање. У ствари оно је износило 6,56%,
дакле, далеко испод просечног укамаћења приватних некретнина, Највећи рентабилитет показали су
"државни папири са 6,74% према 7,14% 1937.
Из свега излази да је управа постигла релативно слабе резултате баш код оних пласмана које је вршила по свом слободном избору. |
11 ПИТАЊЕ ДЕЦЕНТРАЛИЗАЦИЈЕ РАДНИЧКОГ ОСИГУРАЊА
Одмах после постављања комесара у Сузору. -у штампи се почело писати о потреби децентрализације свих грана осигурања и о укидању Сузора. · У једном делу се ипак сматрало да пензионо осигурање радника треба да остане централизирано у
Загребу. Тај захтев није нов; њега већ годинама заступају кругови у Словенији па чак и" радници, а у задње време и намештеници осигурани код Бо„лесничке благајне Трговачког болесничког.и потпорног друштва у Љубљани. ||