Narodno blagostanje

3 фебруар 1940._

штите | ||) споразуму између 21 Један догађај од међународно-привредног . _значаја _

_америчке државе треба да. се оснује Међуамериканска банка. Објављени су статути банке који су могли да буду донесени | само по одобрењу заинтересованих држава. Према томе, ово није банка у обичном смислу, него је заједнички инструменат у привредним односима између др: "жава које су је основале. Њој је слична само Банка за међународне обрачуне у Базелу, али ипак, ова американска претставља засебан случај.

Банка је основана у циљу да олакша инвестиције капитала у оквиру америчких држава, код чега се сигурно мисли у првом реду на америчке капитале. Она ће давати кредите који су потребни да се стабилизују валуте, даваће средства да се уклоне колебања курса, вршиће функцију америчке клириншке куће.

_ На оснивању овакве банке највише интереса могу да имају Сједињене Америчке Државе. У својој економској политици оне се последњих година залажу да сеу међународним привредним односима одржи плаћање у девизама. Зато су сузбијале продирање клириншке трговине. У том циљу оне су давале кредите, као например Бразилнји да оснује новчаничну банку са златном подлогом за новац, и давале су јој кредите у злату за трговину. Овакви кредити потребни су и осталим америчким државама, а с друге стране, Сједињене Америчке Државе трпе од обиља капитала који не могу да дају страним земљама, зато што међународни привредни односи нису ни мало повољни за овакве кредите. Неповољни су зато што је велика криза у међународној трговини, не функционише загранично плаћање. Отуд је дошла велика криза међународног кредита, тако да је извоз капитала у свету готово исчезаз.

Значај Међуамериканске банке био би у томе што она треба да нађе излаз из те кризе међународних привредних односа. Покушај се ограничава на амерички континент, под воћством САД, с њиховим капиталом, а онда сигурно да ће и послови моћи да се одвијају преко ове банке уколико оне имају на њима интереса. Досада те је послове обављала Експорт-Импорт банка из Њујорка, по методама либерализма. Ови послови су били двострани. Међутим, нова банка није банка једне земље него већег броја, и треба да их помаже у њиховим привредним односима. У том погледу најзначајнија је тачка статута у питању клиринга између ових земаља. То би имао да буде клиринг у либералистичком смислу, где би се обрачунавала међусобна потраживања свих држава чланица, а кад се код које од њих појави пасивни салдо употребио би се кредит који даје иста банка која врши и клиринг. Клириншке куће постојале су независно од кредитних института, имале су само технички значај, да се компензацијом потраживања и дуговања смањи употреба плаћања у готовом. Разлика се плаћала у готовом. Овде би тај посаз био обављен за укупна потраживања државе према држава, и кад се појави пасивни салдо за државу дошао би у

помоћ кредит банке, у ком се случају раније прибегавало државном зајму.

· Према томе велика је разлика у циљу због кога је основана „ова банка и Банка за међународне обрачуне. Прва је имала задаћу да врши и осигурава трансфер немачких репарационих плаћања, Њена функција проширена је затим и на то да потпомаже међународну трговину, поделом кредита. Она је била само специјални зајмодавац, и није била способна да утиче на међународну размену добара непосредно. Међутим, међуамериканска банка поставила је .то као свој. циљ и њезини кредити стајали би непосредно У вези са разменом добара.

„народно БЛАГОСТАЊЕ.

Železnice pod ratnim reži-

Страна 119.

Od sv:h privrednih grana SsaObraćaj ima da podnese najveći pritisak čim dođe do mobilizacije, a naročito prvih dana ra: ta. I u sv»tskom ratu država je morala naipre da saobraćaj uzme pod svoju kontrolu, ako је bio u pr:vatnim rukama. U sadašnjem to je utoliko važnije, jer postoji težnja da se mob:lizacija i ratni transporti obavljaiu tako, da od toga ne trpi privredni život, Železnički saobraćaj pretstavlja teži problem u tom pogledu, nego DOmOT– ski, ler dok se kod pomorskog radi samo o dovoljnom broju lađa i da lađe ne leže prazne, kod železničkog je veliki problem voznog rada, da bi se tako maksimalno iskoristio i vozni park i pruga. Sledeći primer iz Svetskog rata, kad je morala (da preuzme železnički saobraćaj, Engleska je to učinila sada -odmah na početku, dok je pomorski saobraćaj uzela род Копфгоји tek na kraju petog meseca rata.

| U Engleskoj su železnice u rukama pet privatnih kompanija sa kapitalom od 1,2 milijardi: funti starlinga. U doba mira ministarstvo saobraćaja vodi samo tarifnu politiku. Dve -od fih kompanija radile su u kartelu.

Kompanije su računale unapred s tim da ustupe državi pogon železnica. Bilo ie samo pitanje dobiti, Vlada je i u Svetskom ratu dala obećanje da će plaćati dobit, ali nije bila utvrđena nikakva stopa, tako da su kompanije smatrale da

mom u Eng.eskoj

"su izgub:le. Za vreme rata vozni park i pruge #1056 зе “mnogo više nžgo što mogu da se obnavljaju, tako da se

“kompanije boje da mogu doći u tešku s:tuaciju kad posle rata bude potrebno da se vozni park obnovi.

Posle šest meseci pregovori su završeni i sudeći po skakanju kurseva akcija na berzi kompanije su zadovoljne sa. sporazumom.

Vlada garantuje dobit u iznosu od 40 miliona funti sterlinga, a to pretstavlja najmanje 3,93% na uloženi kapital. Međutim, stopa dobiti može da se popne 1! до 44%, ап пе više. Naime ako je dobit veća od 40 mil:ona funti sterlinga, do 3,5%o mil:ona, taj višak deli se kompanijama, prema Veličini kapitala. Ako dobit bude veća od 49,5 miliona, višak se deli na pola između države i kompan:ja. Ali ako bi se ona popela i iznad 68 mil:ona, onda ceo višak ide državi. U najboljem slučaju kompanija mogu da dobiju 56 miliona.

Garantovana dobit izračunata je na bazi tri godine, 1935, 1936, 1937. To su bile dobre godine za saobraćaj, naro-

:čito 1936, tako da kompan:je u ratu nikako ne mogu proći „lošije, nego u godinama dobre konjunkture. Lako je mo· gućno da će dobit biti ogromna u ratu, jer trgovačka tarifa

važi i za državu, od koje će tako doći najvaći deo prihoda.

i Ti prihodi idu u režiski fond, iz njih će država pokrivati ras· hode, a višak će pretstavljati dob:t. Učešće države u dobit: biće

tako za nju samo računska operacija, jer je ona garantovala kompanijama onoliko koliko bi one mogle da izvuku vršeći privatni transport. Obezbedivši sebi jedan deo dobiti, država sa zato odrekla da traži za sebe posebnu tarifu.

Ovaj sporazum kritikovali su leberisti, suprostavljajući

- drugi zahtev, nacionalizac:je železnica, kao što je učinjeno u | Francuskoj. Ali ta kritika bila je više principijelna, jer lebz-

risti nisu ins:stirali na tome da se sporazum menija.

E: сене ~ а и Механизација пољопривреде

Коњ и мотор у данаш"њем рату

за време прошлог светског рата у прекоморским земљама отворила је процес опадања значаја радне стоке у пољовривреди, у првом реду коња и говеда. С. А. Д.

e e O =

· нарочито биле су срећне да се ово десило за време рага,

па су стоку ослобођену у пољопривреди могле. повољно да извезу. Аграрни теоретичари на основу тога преобра-