Narodno blagostanje

__Страна 138 _ ____НАРОДНО_БЛАГОСТАЊЕ Бр. 9 аи ин ОБАВЕШТАЈНА СЛУЖБА POLJOPRIVREDA ~ cy. "упућене на увоз из иностранства потребних сировина.

— У Немачкој је у 1938 години употребљено 182 ,

MH... MTIL шећерне репе за исхрану стоке, а у 1984 години „54,7. MIM. „MTIL.

— У циљу а коњарства у земљи, при За_ воду за унапређење спољне трговине отвориће се један

„специјалан рачун у који ће се уносити суме од разлике = између. цене по којој су коњи продати у иностранству и оне по. којој су купљени у земљи.

– Призад је доделио 4,5 мил. динара као помоћ. бановинским семенским фондовима да ови разделе сиромашним пољопривредницима потребно селекционирано семе. "Са овим семеном принос се повећава за 20—30%. Од додељене суме на Бановину Хрватску отпада 1 милион а на

остале бановине по 500 хиљада динара. ·

__У Дунавској бановини налази се под културом 86,89/o, _ под шумама 6,5% а непродуктивне површине износе 6,7%. Од пољопривредне површине на ливаде и пашњаке долази 19% a. Ha воћњаке и винограде 3,590. - | — OJI целокупне засејане површине шећерном репом Ку“ "Југославији 80% налази се у Дунавској бановини.

- У вези са новим пословима које влада мисли да "повери Призаду, на седници Министарског Савета решено ) je да се Призаду повери интервенисање на тржишту у - циљу одржавања цена вину и ракији. У том смислу издана је наредба пољопривредним референтима у свима _ срезовима где се производи ракија и вино, да одмах при= преме све што је потребно за куповину ракије и вина од произвођача у име и- за рачун Призада те да се са тиму „вези постарају за потребно посуђе и-лагеровање робе.

— У предавању о подизању јавних хладњача, инж. =", М. Николић сматра да би требало да се избегне поди-

зање хладњача за једнострану употребу. Ове хладњаче у

пракси нису се најбоље показале. Поред хладњача које „Силос" а. д. намерава да подигне и инвестира 10 мил. динара требало би још набавити најмање 400 транспорт-

них вагона са инсталацијама за хлађење. | — У Бановини Хрватској све школе и установе које · су у своме називу имале реч „пољопривредне“ у будуће _ замениће се са хрватском речи „господарске".

— Завод за испитивање и контролу справа отпочеће

«са ефикаснијим радом на испитивању оних пољопривред-

них справа и плугова који се налазе у продаји, Све пре„гледане справе као и оне из исте серије добиће жиг овога „Завода.

INDUSTRIJA — Uprava »Celuloze« a. d, rešila je da u proleće otpočne sa: podizanjem tvornice u Zavidovićima i u Bakru. — Društvo »Шјашса« а. 4. цзкого će pristupiti podizanju svojih fabrika u Rumi i Srzmskoj Mitrovici. + — Min tar trgovine i industrije doneo je rešenje да se pri Ministarstvu trgovine i industrij» obrazuje savetodav: ni odbor za metalurgijsku industriju. | - — Fabrika vunenih tkanina Jovanovića ! Popovića a. d. GrdeEca pretvora se u akcionarsko društvo sa sedištem u "Leskovcu. Glavnica će iznositi 25 mil. din. Apor sopstvanika firme iznosi 20 mil. din., a 5 mil. din. upisano je 1 marta о. 2. -— U Beogradu је osnovan »Beometalć a. d. га Ро radu metala. — Ha годишњој скупштини ' констатовано је да наша пиварска индустрија с обзиром на

околност да је упућена на домаће сировине и домаће тр-' -жиште, сразмерно је мање непосредно изложена тешко- »-

ћама. изазваним ратом од оних индустријских грана ~ Koje

_тила последице оружаног сукоба у Европи,

пиварске пије |

Али посредно и наша пиварска индустрија је знатно осеа нарочито повећање пореза и такса, поскупљење сировина и горива и ограничење теретног 'аутомобилског саобраћаја.

— За првих 10 месеци 1939 године светска прзизводња нафте порасла је за 3,8% према 1938 години. -

— На годишњој скупштини Савеза југословенске индустрије цемента захтевано је између осталог и да се северо-америчким државама дозволи компензација код извоза цемента за увоз кафе и да се омогући извоз цемента у Иран са делимичним компензирањем интерних динара код Народне Банке. | — фабрика шећера „Црвенка“ а. д. решила је Ra повиси своју главницу за 8 мил. динара. Ово повећање извршиће се са издавањем 40 хиљ. нових акција у HOMHнали од 200: динара.

— У Италији је у 1939 години извађено 3.180 хиљ тона угља према 2.290 хиљ. у 1938 години. ~ 5

— Према новој Уредби, новооснованом Удружењу ваздухопловне индустрије Краљевине Југославије припа-

· даће сва предузећа ваздухопловне гране наше индустрије,

приватна или државна.

TRGOVINA

— JanmaH yBO3H H3 HHOCTDaHcTBa 60%/• сировина iIOтребних за његову индустријску производњу, 87% гвожђа; 99% памука и 97 вуне.

— Da bi sprečila podizanje cena, rumunska Мада. је utvrdila maksimalne cene za зуз namirnice.

— Švajcarska vlada je odlučila da obustavi svako ођjavliivanje podataka o kretanju spoljne trgovine kao i podataka o klirinškim račun:ma sa raznim zemljama.

— U 1939 godini Bugarska. je imala rekordan iZzVOZ duvana, koji je izneo 34,7 mil. kg. u vrednosti 2,5 milijarde leva. | 1: — U Milanu su održani sastanci između delegata naše езке пе industrije i pretstavnika italijanskog pamučnog instituta. Do sporazuma se došlo u pogledu isporuke polovine naručenih količina od strane naše industrije pre početka rata za pamučnu pređu i to po ceni koja је veća za 50% nego što je iznosila u momentu zaključivanja pre rata. Što se tiče druge polovine starih zaključaka nije moglo da dođe do sporazuma jer su Talijani i dalje tražili 18 lira za ке logram pamučnog prediva.

— Odbor za kontrolu cena za benzinsku mešavinu rešio je da se od 1 marta povisi cena benzinu za 0,2 din. Ova odluka se motiviše time što je cena u Rumuniji · skočila та. 129/0.

— Министарство за снабдевање у Енглеској купује 89% од целокупне увезене хране.

— У Енглеској су за четири месеца рата цене скочиле просечно за 199/6.

— Министар трговине и индустрије на предлог ко-

_ординациоког одбора при министарству спољних послова _одређиваће за свака три месеца број коња који се може

извести. Координациони, одбор означаваће поред броја и врсте коња који се могу извозити и расподелу по земљама.

— Стручни одбор за промет коња састоји се од пет лица које именује министар трговине и индустрије и то: једно на предлог министра пољопривреде а два на предлог бана бановине. Хрватске. Комисија за откуп коња састоји се од три. лица које- именује министар трговине и индустрије и то: једно на: предлог министра пољопривреде а једно на предлог Бана Бановине Хрватске.