Narodno blagostanje

2. март. 1940.

Pošto nije bilo mogućno da: privatna. privreda popuni prazninu, preuzeće država na seb#» da organizuje i vodi izvesne grane. Tako je već rešeno da.se čitavo brodarstivo stavi

pod državnu. kontrolu. Privatne brodarske linije moraju da.

ustupe. svoje lađe državnoj brodarskoj upravi, Iz saobraćaja sa. Letonijom. potisnuće- se strane lađe. Ovoj upravi mora se prijaviti sva. roba. za izvOZ; ргако тога, Како. 61 mogao. da se napravi raspored. lađa. |

Ministarstvo trgovine i industrije kontrolira. unutrašnju i spoljnu trgovinu. Izvoz i uvoz nisu. dopušteni bez prethodne dozvole. Industrija radi po direktivama i planu koji objavljuje ministarstvo. Oya kontrola ide za. tim da: obezbedi, snabdeva– nje zemlje bilo. proizvodnjom bilo, uvozom. Odlazak. balt:čkih Nemaca proizyeo je prema tome. brzu preor:jentaciju u. čitavoj nacionalnoj privredi, jer je na mesto: n#ograničene privatne inicijative. došla državna privredna kontrola.

но Ро nego što ja došlo do rata

Engleska vlada popisala je dolarske hartije od vrednosti, ali nile oduzela pravo posednicima da ih prodaju. Očekujući veću ponudu Amerikanci su obrazovali specijalni odbor za kupovanje tih hartija, da bi tako zaprečili da engleska ponuda izazove pad kurseva u S.A.D:. U engleskoj propagandi mnogo je isticano kako će prodaja ovih hartija olakšati finansiranje rata, ali vlada nije želela da se ovi papiri ·prodaju bez velike potrebe. London je tražio viši kurs. nego što je Njujork bio. volian da: da. Sada: je vlada odlučila да ·preuzme od imaoca 60 dolarskih papira, po:: određenom: kursu, i. da ih ubuduće sama prodaje u. Njujorku preko svog: agenta.

Ekonomist. dovodi ovu odluku: u: vezu sa deviznom: situacijom: Engleske. lako je: učinjen veliki napor. da. se poveća izvoz, u.čemu: se: mnogo uspelo, uvoz je ipak bio: mnogo. veći. Zbog pasivnog trgovinskog bilansa:pogoršala- se· devizna situacija:i zbog toga treba: očekivati još strožiju kontrolu deviznog: prometa, naročito, da. se deviznim: vlastima. staye: na raspoloženje sve devize koje potiču od izvoza.

Engleska prodaje dolarske hartije

- +

| —7Z7—55Cć . —r . i _——r ТТ Љуба: Давидовић

EG ———

Покојни Давидовић је политичка. личност те: његовом некрологу није место у „На родном Благостању“. Наше је јавно: мишљење било свесно. свију великих особина. пок. Давидовића за време његовог живота, и дало томе нарочитог израза приликом његове смрти. Ми не знам) шта бисмо још написали о њему, а да не-понављамо_ оно што је казано, у многобројним некролозима. Име Љубе Давидовића везано је за.једну позитивну, корисну и потпуно успешно изведену економску меру о којој се много писало и о којој би се морало да пише сада много више: Он је био претседник владе која је извела пречишћавање новчаног оптицаја Југославије, повлачећи аустро-угарске крунске новчанице, перпере и левове и основала Југословенску Народну Банку. То је било теже политички него економски. Супротност интереса била је толика, да је у пркос великој једнодушности у његовој влади претила опасност да настане расцеп. На судбоносном решењу Министарског савета један његов министар — г. др. Крамер — отишао је тако далеко да је одвојио мишљење. Љуба Давидовић је имао снаге да за једну меру, која толико угрожава странку; а ва коју му је његов Министар финансија казао да је врло потребна, тражи пожртвовање од својих колега и добије га. Кад се буде писала историја, и глава о бурним седницама Министарског савета поводом решења о повлачењу круна неће изостати.

За! демократију. Југославије може се рећи да је са.

Љубом Давидовићем умро последњи Римљанин. В. Б,

_ НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 137

'Stevan Кагатаја nas mnogo potseća po svom karakteru na pok. Đorđa Vajferta. On је "u sebi spalao, dVe OSsObine, koje su retko zajedno i koje vremenom jedna drugu ubijaju; veliku poslovnu aktivnost i još veće čovekoljubljivo srce. Stevan Karamata je bio beskrajno dobar. Nema čoveka koji bi se mogao požal:ti na njegovu grubost ili bezdušnost. Pored toga imao je srećan temperamenat, tih i velikog strpljenja. Stevan Karamata se ni s kim nije posvađao iako jz ceo vek proveo u najdinamičnijem obliku privrednog života, u. bankarstvu i to u periodi u kojoj se.nekoliko puta sve rušilo i sve moralo ponova iz osnova da podiže. Njegovo čuveno gostoprimstvo samo je jedan mali odblesak njz»govih osećaja za bližnjega. O njegovom poslovnom životu. mnogo se zna i mnogo je pisano. Ono što treba naročito. zabeležiti posle njegove smrti to je njegov karakter i njegovu dušu. Ob:čno. direktori banaka utope se u posao, koji uvžk može biti veći no. što je čovečja radna snaga, i, pod izgovorom da

T Stevan Karamata

imaju posla, zanemare u životu sve što nije posao. Nasuprot

tome Karamata je krao vremena od posla i onda kad je on zahtevao odista. veliko požrtvovanje, za rad na. opštem dobru

i na dobru svojih prijatelja. Zbog toga je retko ko imao toliko

prijatelja kao Karamata. I potpisani ja bio srećan što se паlazio u krugu ljudi kojima je Karamata bio dao. svoje. srce. Smrt mu se najavila još pre nekoliko godina, ali je on junački podnosio njezin pogled i njezine pretnje. Odneo. je. na. onaj svet dobro srce i pobožnu dužu. V. B. =: === CO pr BopHpBbjesa + Бора“ Л. Поповић, је уредника „Народног Блаадвокат гостања“ дубље но што би [рана тла ај то био случај са смрћу доброг пријатеља какав му је био пок. Бора. Са. Боривојем је отишао на онај свет пети од шесторице другова из београдских гимназија, које је везивало не само као суза чисто осећање дубоког пријатељства, већ и заједница погледа на достојанство човека и на политичке странке коју ниједан није напустио до смрти, Они су сматрали политику за категорију од које зависи судбина народа н дау њој треба да влада виши морал но у другим областима Јавног живота; да припадништво странци није сретство за задовољење личних рачуна већ прилика за службу народу: У' младим годинама с сви су припадали једној истој странци и већи део остао је веран до краја, а они који су се удаљили нису прилазили ни једној ни другој странци нити су икад ни помислили да тргују својим политичким уверењем па ни онда кад је тај пазар могао да буде колосално уносан. То је разлог што ниједан од њих није могао да остане у државној служби. Њихова странка је била

погодила

стално у опозицији,, а другој странци нису хтели да служе.

Док су неки од њихових другова — по. интелигенцији далеко иза њих — мењали своје политичко уверење са

сваком већом променом у земљи, долазили до високих и утицајних положаја и остављали трајне успомене у државној каси, дотле су ови подигнуте главе ишли кроз живот н о сваком увек казивали отворено своје мишљење. Били су страх и трепет за рђаве људе.

Прва. двојица од њих — Тома Ристић. и Драг. Ковановић — умрли су рано, а друга тројица Богољуб Вучићевић, Мића Стефановић и Бора Поповић убрзо један за другим.

Кад буде Господ Бог издвајао из наше генерације“ шугаве овце од здравих, тешко ће нас ставити у последње; али ћемо ми имати велику сатисфакцију кад будемо слу-. шали регистар грехова наших „славних“ другова чија је надчовечанска приврженост државној каси била њихова једина доследност у животу. В. Б.