Narodno blagostanje
Страна 154
ТРГОВИНА Би
— U Beogradu je osnovano novo, Мако ОС
род imenom »Trgovačko а: d. Jugoistočne Еугоре«. Кар: tal "iznosi 500 hili. din. i podelien je na 500 akcija od po 1000 'din. Društvo će se baviti unapređenjem trgovinskih odnosa за zemljama Jugoistočne Evrope.
— Ministar trgovine i industr:je imenovao je odbor
za kontrolu cena. Odbor se Već sastao na sednicu i utvrdio “plan budućeg rada. —ĐPostojeći trgovinski ugovor sa Rumunijom produžen je za tri meseca do 29 maja 1940 godine. · · — Udruženje mlinske industrije obratilo se nadležnima
-sa moi:bom da se brašno izu_me iz uredbe o. kontroli cena.
-Ako se ne bi udđovoljilo njihovoi molbi onda traže da se pšenica stavi pod kontrolu cena.
=... Prizad je ргодао Francuskoj 460 vagona Зиа "Šljiva od- kontingenata koji iznosi 1000 vagona.
— U Norveškoj je u februaru mesecu DOO ортву- -
ni· materijal za 16,69.
— U Rumuniji je osnovana centrala za gvožđe i čelik. :Glavni zadatak ove nove ustanove je nabavka domaćih i stranih sirovina potrebnih teškoj industriji i plansko sDrovo-
đenje pod:zanja teške industrije u pogledu zemaljske odbra-
ne i privrede uopšte. - — Da bi se obezbedila potržbnim sirovinama Rumunija
"је rešila da buduće trgovinske pregovore vodi na bazi kompenzacija svoj:h pro:zvoda za sirovine potrebne u роде redu
njenoj industriji.
— U Londonu je osnovan francusko-eng: 'eski koord:-
nac:oni odbor koje će Vršiti nabavke životnih namirnica za obe države. ;
— Za podmirenje svoj:h potreba Engleska mora da uvozi za 75% prehranbenih artikala, 539/o gvozdene rude i 90% ' mineralnih ulja.
— Za podmirenje svojih potreba Francuska mora da "uvozi 60 kamenog uglja.
— Grčki ministar trgovine i industr:je zabranio. je uVOZnicima sirovina da uvezu Veće količine u ovoj год: ni 00 onih u 1938 i 1939 godini.
- — Bugarska vlada je donela odlaku da ceo uvoz stavi pod kontrolu i da se nabavke ubuduće vrše na kolektivnoj "ам. Џ tu svrhu osnovane su tri direkcija: direkcija za uvoz “sirovina potrebnih industriji; direkcija za kolektivni uvoz potrebni artikala za trgovce i uvozn:čka društva i direkcija za : kupovine u inoštranstvu potrebne za državu i javne ·ustanoye.
— Zavod za unapređenje spoljne trgovine vodi pregovore sa Italijom o prodaji 4.000 komada debelih svinja.
'— Uxkoro će ti Italiji biti uveden monopol za sve sirovine koje se dobavljaju iz inostranstva. -
— Engleska vlada je osnovala jedno društvo čiji ije.za_datak da otkupljuje sve viškove jaja u zemljama jugoistočne
: Evrope.
ТРГОВИНСКА ПОЛИТИКА
— Izmeđću Italije i Albanije izvršena je od ] marta Da Duna carinska unija. Talijanska carinska tarifa zameniće albansku. — Povodom rešenia o smanjenju carina na piugove nemački konzulat u Zagrebu izjavio je da se nemačkoj robi neće povećavati cena i ostaće kao i do sada. Carina na DI
- gove је smanjena za 50%.
СОЦИЈАЛНА ПОЛИТИКА
| = Пензиони: фонд у Београду за 2 године свог рада учланио је 15:664 приватних намештеника и наплатио на
уиме премије. 69 мил. дин. Од. тога отпада:на 1938. 28,9 мил. дин. а на 1939 39 мил. бе ЈА
__НАРОДНО_ БЛАГОСТАЊЕ
+ „Бр. 10-
"ЈАВНЕ ФИНАНСИЈЕ. ~
— Холандски 42% државни зајам од 300 | мил. форинTH преуписан је за 40 мил. Ово је други државни зајам од. почетка рата у Европи. Расположење на тржишту капитала било је повољније него приликом расписа првог, када је запажена извесна уздржљивост великих банака.
— Половином јануара енглеска влада је -објавила конверзију 4,07 зајма са роком 19444 у 2%. Конвертирано је 236 мил. фунти стерлинга, а за 99 мил. тражена. је | исплата. 6 :
| — Према предрачуну општински буџет Загреба: из-
„носи за 1940 годину 300 мил. динара и већи је од прош-
логодишњег за 6) милиона.
— Ргета ргед:оги Dudžeta, talijanski prihadi та. u:
·džetsku 1940/41 godinu trebali bi da iznesu 29 milijardi lira
a izdaci 34,9 milijardi, što znači da će budžetski deficit izneti 5,9 miijardi prema 7,4 milijarda u predračunu za.1939/40· g. Izdaci na vojsku su se udvostručili prema 1937/38 godini i iznose 13,6 milijardi lira. — Predlog novoga budžeta Vardarske banovine iznosi 62,8 mil. dinara i veći je za 5,1 mil. dinara od.prošlogodišnjeg. · — U Engleskoj ie upisano do sada 42,6 mil. certifikata nacionalne štednje i 43,8 m:l. funti Donova narodne odbrane.
НОВЧАРСТВО
— Према најновијим подацима о стању нашег банкарства у 1988 години према 1937 констатује се слабиље коришћење реесконта код Народне банке. У 1987 години реесконт код Народне банке износио је 717,8. мил. динара а 1938 450,9 милиона, За исто ово време реесконт код осталих новчаних завода показује супротну тенденцију и износио је 1937 године 65,9 мил. а 1938 године 344,8 мил. динара. Укупан есконт меница у 1988 години већи је за #9542 мил. дин. и износи 2151,1 мил. дин.
— У погледу плаћања Француска се има сматрати као клириншка земља. Извозне количине имају се франкирати „фоб“ до наше границе или лука.
— Саветодавки одбор федералних резервних бана“ ка прихватио је предлог о обустави куповине сребра страног порекла и у том смислу упутио је државној благајни своју препоруку.
— Od čiste. dobiti Narodne banke državi je isplaćeno 17,2 mil. dinara a akcionarima 25,4 miliona. Na svaku akciju
· isplaćuje se 400 dinara bruto dividende,
· = Yy Енглеској се води дискусија око питања повећања вредности фунте у иностранству. Ово повећање се предлаже као ефикасно средство за спречавање даљег повећања цена. Смањење вредности фунте за 15% пред почетак рата имало је за последицу поскупљење увезене робе која је деловала на повишицу цена. Ако ба сада дошло до повишења вредности фунте онда бин на место проблема цена искрснуо проблем енглеске из: возне трговине. За тешкоће које би у том случају настале предлаже се давање субвенција извозницима.
— У рукама страних држављана налази се 651 акција наше Народне банке а у поседу наших држављана 59.349 акција.
— Државна хипотекарна банка и Поштанска ште“ дионица решиле-су да ломбардују добровољачке обвезнице дајући власницима ових обвезница кредит у висини 40% њихове номиналне вредности.
— |J S. A. D. nalazi se oko 609 od svetskih zal:ha zlata.
САОБРАЋАЈ
—.U Jadranskom O štu u Ор tu završeni su radovi na izgradnji dva patrolna Diod koji. će biti UO lieni: za, fipansijsku službu 5 5 5: