Narodno blagostanje

__ Страна 174

Стотинарке су рађене до скора по 66, док су последњег дана скочиле на 67,50. Примећује се јак интерес за овим папиром. Далматинци су од вајкада интересирали берзијанце и ако је под већим притиском прошле недеље курс био попустио, ове недеље, чим је ослабила нешто понуда, показаб је врло чврсту тенденцију. МИ код Беглука је слична појава; последњег састанка није рађено, али је била тражња по. 77,50. Оба Блера и Селигман су необично чврсти, У овој недељи Је био већ обрт у 7% Блеру, док у остала два нема уопште посла. Најинтересантније је било развиће Ратне штете. Она је у прошлој недељи почела да се спушта од 432, што је дало маха претпоставци неким берзијанцима, да је ситуација повољна за једну бесу. Али је експеримент испао врло неповољно. Тражња је била врло велика тако да је курс брзо отишао понова на: 431,50.

За прошлу недељу је карактеристично необично чврста тенденција на целој линији тако да се лако може очекивати већ за 15 т. м. даље напредовање курсева.

| ==

ДЕВИЗНО ТРЖИШТЕ

· Последњих дана извештајне недеље на слободном сдевизном тржишту попустио је курс фунте стерлинга, 216,23 на 206,80, а за њим је попустио и курс француског франка са 12251 на 117,15. Ове валуте имају дириговани крус, тако да пад могу да изазову трансакције са фунтом на црној берзи, које се измичу испод контроле, Довољни су мањи износи на црној берзи, па да се курс поколеба. Садањи пад дошао је преко Њујорка, где су једино и значајне трансакције црне берзе. Остале валуте су стабилне, а бергијски франак је у скоку. Од клириншких валута "марка се ради по службеном курсу. Термински- послови су опет нестали Бугарски динар опет је у скоку, рађен је по 96, али понуда тешко иде испод 98. Код грчких бонова _курс је под крај недеље опет мало попустио на 30,75.

· Стаб. + 811 285% I-II 12410 1311 1411 Лондон 216,23 21958 21186 20717 206,80

Париз „1251 -_ 19097 11998 11730 11715 „BDVIODK _ 55 __ 55 _ 558 5,— 55"Женева. 1233,48 —— 1233,18 1283,18 1238,18 1233,18 "Амстердам 2929,02 | —— 292078 2920,17 2922,63 2921,40 "Брисел 92328 — 83228 935,98 933,33 934,13 Приватни клиринг .

Берлин 1480— -—— 1480— 1480,— 1480— 1480Берлин те. —— | — | =—— _ А ПИ Грчки бонови 3175 —— 31,50 31,25 3178 30,75 „Софија РОВ; == · 2 __-- | с === Милано 23630 —— 238,30. 238,30 238,30 238,80

Обрт је био 38,876 хиљада. Од тога отпада на доларе 19:300 хиљ. Берлин 17,266 хиљ. грч. бонове 1,879 хиљ. буггарске динаре 422 хиљ. Ове недеље подмирена је 7D | гнешто „више, између 15 и 25%.

"У Цириху девизни курсеви били су следећи: 31-ХИ-37 .31-ХИ-38. 31 ХИ-39 7-IU-39 12-11-39

Лондон 2162 2065 1765 „7405 1032 Париз |: 1468 | 11622: 10 9,86 9,81 Амстердам 24060 240,60 237,37 23695 236,85. Њујорк 43250 443—- 44590 446— 446Брисел _____ 7206. (45 „2552. 5505

„Милано. и —== 22,50 22528 2 2252.

НАРОДНО: BJJATOC TARE

Robno tržište,

Pšenica. — Napočetku nedelje та prekomorskim Derzama došlo: je opet do porasta kurseva, ali kao i ranije 4 ovoga puta porast. je bio i kratkotrajan i mali. Već sredinom nedelje kursevi su počeli da padaju. Visina pomorskog frahta pretstavlja glavnu branu većem iporastu kurseva. Dok je pomorski fraht sa osiguranjem u mirno vreme pretstavljao naiviše polovinu iznoša cene, ovoga puta on je skoro 170180% viši od ove cene. U Anversu argentinska pšenica plaća se 56—58 41. та Куођег5 (260—270 din. za mtc.), dok ta ista pšenica fob utovarne luke vredi 90—100 din. Pored ovoga veći porast cena ne dopušta ni sadania statistička pozicija pšenice. Utovari su još uvek relativno manji od onih u istom vremenu prošle godine. Do početka februara u ovoj kampanii utovareno je u svetu 716.668 vag. prema 939.810 vag. u 1937/38 odnosno manje 23,8%0. S. A. D. usled niže cene kanadske pšenice, nose se mišlju da zavedu taksu na uvoz u ciliu zaštite svoje unutrašnie ceme. Ni „katastrofalno niska argentinska žetva nije ni ukoliko pob lišala stanje. Poslednia procena prinosa pšenice u Argentini plasi na 320.000 vag., a to je 80.000 vag. ispod prethodne" ne. Prošle godinzž prinos je bio 900.000 vag. Pošto unutrašnja potreba Argentine iznosi 280.000 vag. znači да се 12 охобоф пје žetVe izvozni Višak iznati svega 40.000 vag. Tome treba dodati i prenosni višak iz prošlogodišnje Žetve koji iznosi oko 200.000 vag., dakle ukupno 240.000 vag. Od ovoga 40.000 vag. već je prodato Španiji, a 100—120 vag., kao i ranijih godina, biće izvezeno u okolne :zemlje. Braziliju i Čile. Dakle, za svetsku pijacu ostaje svega 80—100.000 vag., a to je minimalna količina. Rumunija je rasprodala celokupni izvozni višak pšenice, a prema nekim „tvrđenjima, čak i preko toga. Cena je dostigla 510 leja za mic. ali usled velike tražnje pred „офуагапје dunavske plovidbe pretpostavlja se dalji porast. Švajcarska је povećala otkupne cene pšenice na 40—49,50 fr. za 100 kg.

Terminski kursevi na prekomorskim berzama sredinom nedelje :bili :su: | W VII ~

Vinipeg centi bušal 875/5 8878 - 90 4 Čikago centi bužel 1013/a +995/2 9875 В. А!тез резоза КУ. 740 761 Roterdam hol. fr. kv. 10,25 1,10. 9,95

Ма domaćem tržištu situacija u ovoj nedelji bila je mirna..I tražnja -i ponuda bile su male. .Cene .su ostale пеpromenjene: 190—9208 din. prema provenijencijama.

Izvozni paritet prama ceni za efektivnu robu u Roter·

·damu bio je sredinom nedelje 110—112 din. baza Novi Sad.

Mukuruz. — Na tržištu kukuruza u svetu u OVOj nedelji nije bilo nikakvih promena; tendencija je bila stalna, a kursevi postojani. Čikago za maj notirao ·ie 56.— centi za bušel, a Buenos :Aires 4,78 „pezosa та kvintal. U Argentini najnovije procene prinosa glase na 1,140.000 vag. prema роslednjoj proceni od milion vagona. Ostvari li se ovako veliki prinos Argentina će imati izvozni višak od milion vagona, a to taman odgovara celokupnoj svetskoj uvoznoi potrebi u поуој kampanii. Sa ovom količinom Argentina će u-celoi na-

· rednoj kampanji imati odlučan uticaj ne samo na cenu Ки-

kuruza, nego па cene stočne hrane uopšte. Argentina, а bi mogla da plasira u inostranstvu ovako veliku količinu moraće sa cenama da siđe na najniži nivo, barem u prvim mesecima kampanje. U Rumuniji za kukuruz se plaća 400 leja za 100 kgr. franko utovarna stanica.

Domaće tržište doživšlo je hosu · kakva: se već davno

ne pamti. Povremeno. suvi kukuruz dogurao „de sredinom пе-