Narodno blagostanje

_16. март 1940.

ЕП

__ НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 167

__ ДОГАЂАЈИ И ПРОБЛЕМИ

=qCccc====== =—— Monetarne rezerve zlata SAD | ___ dostigle su krajem 1939 геkordnu cifru od 17,6 milijardi dolara ili 609/о зуефзке гзтегуџе. - Od 1934, kada su iznosile 6,8 milijardi, one su porasle za 10,8 milijardi. Od toga svega 2,2 milijarde potiču iz viška trgovinskog bilansa i amortizacije američkih zajmova. Ovolike rezerve zabrinule su privredne krugove. Zabrinutost je tim veća što se očskuje da će se one još povećati u vezi sa velikim vojnim porudžbinama Engleske i Francuske. Postavlia se pitanje kako može da upliviše to zlato na američku privredu? | Zbog priliva zlata gomilaiu se kod banaka likvidna sredstva, a s druge strane sve su veća potraživanja poverioca kod njih. Banke predaju zlato Rezervnim bankama, i na Osnovu toga dolaze do sredstava koja mogu da upotrebe kao kredit (zlato samo ne mogu da neposredno upotrebe), Zadržavajući jedan deo tih sredstava kao pokriće za potraživanja svojih poverilaca. U jednoj konjunkturi ta neiskorišćena sredstva mogla bi da uđu putem kredita u privredu i da izazovu inflaciju kredita. Do sada ja postojala ta mogućnost, a ona se povećala od kad su velike porudžbine za rat izazvale veću aktivnost industrije. Tako bi moglo da dođe do podizanja novih preduzeća koja posle rata neće moći više da posluju. To bi izazvalo velike potrese u privredi. Kako da se to izbegne? Da bi se smanjio onaj deo kapitala koji banke mogu slobodno da plasiraju, povišane su nekoliko puta stope obaveznih rezervi koje služe za pokriće poverilaca. Ali se time nije mnogo postiglo, pošto banke još uvek raspolažu ogromnim sumama za davanje kradita. Njihova potraživanja код Saveznih rezervnih banaka za predato zlato iznose oko 6 milijardi dolara i za toliku sumu one mogu da daju privredi kredite. Dakle, ogromna likvidnost banaka može da

Brige zbog zlata u SAĐ

onemogući rukovođenje konjunkturom i to baš sada kada ·

je to najpotrebnije.

Druga briga, nastala usled gomilanja zlata, je strah od njegove demonetizacije, pošto su se rezerv> u mnogim · zemljama iako smanjile i one su napustile zlatno važenje. Veliki deo svetsk> trgovine obavlia se bez njegovog posredništva. Ipak ga SAD i dalje primaju u neograničenim količinama, jer kad to ne bi radile, pala bi vrednost valute

drugih zemalja u odnosu prema dolaru, a to bi nepovoljno ·

delovalo na američki izvoz, na czne na unutrašnjem tržištu i na konjunkturu uopšte. Osim toga postoji nada da će posle rata biti onemogućeno vraćanie tog zlata u druge zemlje i na taj način ponovno zavođenje zlatnog važenja.

ROI Од самог почетка рата ен-

глеска влада неговала је тржиште капитала да би створила што повољније расположење за упис првог дуго“ рочног ратног зајма. У том циљу Енглеска банка оборила је каматну стопу, а политика отвореног тржишта проширена је да би се на тржишту капитала створио што већи _ ликвидитет. Извршена је конверзија краткорочног зајма, који је доспевао у јуну, и оборена каматна стопа ca 41/3% на 2%.

Док је тако неговала тржиште капитала за велики зајам, влада је покривала трошкове рата повећаним по-

Први ратни зајам у Енглеској

реским приходима, летећим зајмовима и: емисијом бонова · - који су намењени ситним штедишама, па зато отворени на

упис за цело време рата, Кенз је рачунао да ће дефицит ратног буџета из-

изесе око 400 мил.,

нети до априла 1940 око 600 мил. фунти стерлинга, док је влада рачунала на дефицит од 988 милиона. Последњих месеца приходи су се толико повећали да су већи од расхода. Недељни приходи од почетка јануара износе 44,3 мил. а расходи 41,8 мил. Ако тако продуже приходи ће изнети 1,080 мил. према 995 кодико је предвиђено, а расходи 1,770 према 1,933 мил.

Мако су порези повећани, био је одзив ситних штедиша врло добар. За 100 дана, од кад је почела кампања националне штедње, уписали су ситни штедише 100 милиона фунти, 495 мил. цертификата и 50,5 мил. бонова. Цертификати су намењени најситнијим штедишама, радничкој класи, и зато гласе на 15 шилинга, а бонови нешто већим и гласе на 5 фунти. ИМ у светском рату влада се на овај начин била обратила ситним штедишама, са врло повољним резултатом. И у овом рату она је одабрала овај пут место присилне штедње, са још бољим резултатом. Велики број лица добровољно пропагира ову штедњу и организује штедне групе. Свака фабрика, надлештво или канцеларије, у коме је окупљен Већи број лица образују своје групе штедње. Ове групе задржале су се још из светског рата, тако да их је на почетку овог било 42.000. За првих сто дана број се повећао за 17.500, а држи се да ће се повећати на 100 хиљада. За првих 12 месеци Светског рата се образовало 23.000 група, али тада се организација ове штедње први пут појавила. Сада има 9 милиона штедиша, док их код Поштанске штедионице има 11,8 мил. н код штедионица 2,8 мил. Вероватно је да су у прво време уписи бонова и цертификата већи, јер су уштеде веће код ситне публике. Сврха ове штедње је у том да се уписује један део прихода, и зато ће уписи појединаца бити касније мањи него у почетку. Али пошто ће се њихов број још повећати могућно је да дневна штедња ситних штедиша остане и даље 1 милион што значи да се њом покрива једна шестина ратних трошкова. То је штедња на коју се у нормалним приликама не рачуна. Она би годишње могла да а у нормалним приликама толико износи годишња штедња у Енглеској.

Иако је одзив добар, приход од ових зајмова није довољан да покрије буџетски дефицит. Зато се влада одлучила да распише дугорочни зајам од 300 мил. фунти стерлинга уз 3% који доспева за 19 година, али с правом владе да га уз отказ од 3 месеца исплати након 15 година. Уплате се врше од 15 априла, а ко уплати пре рока признаје му се одговарајући износ на бази од 1% годишње. Емисиони курс је ал пари. Банкама које буду посредовале

- код уписа одобриће се за њихове трошкове 2 шилинга и

6: пенса од 100 фунти стерлинга. Облигације гласе најмање на 100 фунти, Тржиште капитала није очекивало да ће каматна

стопа бити овако висока. За ниску каматну стопу изја-

снили су се финансијски стручњаци и веровало се да ће влада искористити свој монополски положај на тржишту

капитала да распише зајам уз 2/7%, пошто је пре тога већ

допринела да оно буде доста ликвидно. Водећи рачуна о гоме да ће у следећој буџетској години морати да зајмн много већи износ него сада, оно се, у смислу ове неге тржишта капитала коју је показала за 6 месеца рата, одлучила за стопу од 3%. Необично је н то да је на недељу

дана најављен упис зајма, који је трајао само 24 часа од

12 до 18 марта у подне. Ово је учињено зато да би се публика могла што боље да припреми.

Публика је примила повољно услове „новог зајма. Веће новчане институције спремиле су се да упишу до по