Narodno blagostanje

Страна 168

2 милиона фунти стерлинга. Извесни стари државни папири „продавани су, да би се капитал пласирао у нове. Цени се

ода ће зајам бити преуписан, 500—600 мил. фунти стерлин-

га. То се и хтело да постигне, јер упис зајма треба да буде и једна манифестација спремности да се поднесу трошкови рата.

РЦ] МадагзКкој зе уес одаупо 20Preorijentacija mađarske уог O Dotrebi wmpreorijentacije poljoprivređe poljoprivrede na proizvodnju

stočne hrane i industriskih biljO datke. Dosada proizvodnja pšenice stoji na prvom mestu, pod njom se nalazi 30% oranice. Sve do početka rata problem njenog- unovčenja zadavao je velike brigz. Država je morala da izdaje znatne sume na ime intervencije da bi održala cene i sačuvala rentabilnost te kulture. Rat je taj problem skinuo sa dnevnoga reda, pošto su cene skočile u Vezi sa jakom tražniom. Samo svima je jasno da ć3 se stare teškoće posle fata ponovo vratiti, i zbog toga se ističe potreba da se smanji proizvodnja: pšenice, da se pređe na intenzivnije kulture.

| Zašto se dosada taj prelaz nije izvršio kad se već odavno uyviđala potreba za njim? Razlog tome leži kako u - „konzervativnosti proizvođača, tako i u дгХаупој рођорпугед= noi politici koja je garantovala cene pšenice a ne i drugim proizvodima. Proizvođač je znao unapred koliko će da za·radi na pšenici, i prema tome se orijantisao. Koliko će proizvesti drugih artikala zavisilo je od cena, a pošto su ove bila kolebljive, površina pod industriskim i drugim biljkama izuzev pšenice menjala se jako iz godine u godinu. Karakteristično je na pr. da mađarski polioprivrednik radije proizvodi pšenicu nego kukuruz, iako se u ovom oseća oskudica zbog sve većeg porasta broja svinja čija je on glavna hrana. Razlog tome je taj što prinos kod kukuruza iz godine u gOdinu jače varira nego kod pšenice. Zbog toga se površina pod kukuruzom od 1925 do 1939 povećala za svega 10% a u Rumuniji za 17%0 dok ј= broj svinja u Mađarskoj dva puta veći nego u Rumuniji.

Situacija će se u dogledno vreme izmeniti. Mađarska je uvozila znatne količine lana čiji je uvoz zato postao neizvestan, pošto je glavni liferant bila bivša Poljska. Sada se želi pojačati: proizvodnia industrijskih biliki za koje postoji mogućnost povolinog unovčenja u Nemačkoi, a tako isto lana i stočne hrane. Zbog toga je društvo Futura odredilo otkupne cene za razne uljarice i vunu. To je početak. Posle će doći na red i druge industrijske biljke. ——I==ZzZ===< zz== J ucropHjM HeMa paTa y KOме се тако мало борило ин тако много причало о њему“ каже »The economist« у једном чланку у коме анализира ситуацију после шест месеца и одређује перспективе. За мир су тешки услови с обе стране и зато се о њему не може ни да говори конкретно. Ако би Немачка почела офанзиву, онда би, по писању листа, Енглеска морала да прихвати битку и да је води до краја, Али за ту офанзиву нема изгледа, јер је Немачка остварила што је хтела у централној Европи и сада има интереса да се рат не прошири. Према томе иницијатива би могла да буде препуштена савезницима. А каква је ситуација за њих

Један енглески поглед на будућност рата

a o SG——=

Свака војничка иницијатива скопчана је са огромним · ризиком. Било би потребно да савезници пођу У офанзиву са огромном надмоћности У оружју и људству, коју за сада још нису постигли. По мишљењу извесних

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ пен

ki. O tome je »Frankfurter Zei- · tung« doneo interesantan članak iz kog uzimamo neke po-

енглеских: кругова није уошште потребно предузимати офанзиву, јер ће економски рат на крају исцрпсти Немачку и победа ће доћи без оружја. Али ово схватање нема беспрекорне аргументе. Немачка се не троши у оваквом рату и може да рационира потрошњу и издржи врло дуго. Осим тога блокада није потпуна. Затворена су врата самб на западу, али отшкринута су са севера и југа и отворена широм са истока.

Русија је велика загонетка. Истина руски извоз није велики, транспорт је дезорганизиран, производња у неким предузећима опада, али то је све пролазно. Ако се продужи привредна сарадња између Немачке и Русије повећаће се производња нафте у Галицији, отвориће се НОВИ извори у Украјини, а ако се немачким инжењерима остави да раде, резултати за коју годину могу да буду врло по-

вољни по Немачку. Енглеска би држала блокаду с једне

стране Немачке, али би њој остало да искоришћава врло широку сировинску базу с друге стране и Русија се тако у привредном рату претвара у реалног савезника Немачке. Ако би та ситуација трајала годину две могло би се рећи још да је време на страни Енглеске. Али акб се продужи, време постаје неутралан фактор, и према томе ако се продужи овакво вођење рата, прво је питање на које треба дати одговор, шта у том времену може да значи Русија.

Друга страна руског проблема је случај Финске. Енглеска је као циљ рата поставила да искључи могућност насиља у међународним односима. Захтев Финске за рестаурацијом раван би био захтеву Ческе и Пољске, а то значи да према Русији Енглеска принципијелно стоји У истом положају као и према Немачкој. И према њој постоји исти сазив ђе. Хоће ли се уважити тај разлог има да одлучи стратегија. Хоће ли рат са Русијом довести Немачку у бољи или гори положај Ако неутрална Русија

мало помаже Немачку, боље је не дирати је. Јер ако Ен= глеска зарати са њом, Русија мора целом снагом да стане.

на страну Немачке. Ако ће план економске сарадње бити

ефективан кроз годину две, онда је боље већ сад ући У

рат.

Анализирајући даље ситуацију за случај рата лист

пише да би Енглеска добила тиме нових 180 милиона про-.

тив себе, али број сам не значи много. Постојала би мо“ гућност бочног напада на Немачку, полазећи од Црног Мора на северозапад, али би зато Немачка добила у помоћ руске подморнице. Осим тога Енглеска би морала да изврши деконцентрацију снага. Осим тога у питању је национално јединство. Један леберистички посланик већ је казао да у случају рата са Русијом торијевци не могу да рачунају на оно јединство нације које се показало до сада у рату ~

Ако се не може мислити на рат са Русијом, пише даље лист можда би се могла применити блокада н на њу. Али као што се на другом месту у истом броју вели, засада није учињено ништа да се контролише саобраћај

на Пацифику, тако да је Владивосток слободан за увоз.

из Америке. Може да буде утешно само то да железнички саобраћај преко Сибира не пружа могућност да се у европски део Русије дотурају веће количине сировина.

У моменту кад би се влада одлучивала за једну акцију против Русије она би морала да узме у обзир не само стратегиске моменте, него и идеолошке, јер мора да рачуна с тим да ће се наћи известан број оних који ће је оптуживати да из идеолошких разлога хоће да прошири. рат. Лист не препоручује ништа конкретно, остављајући

то онима који познају боље ствари, али констатује да се рат може добити или. пробијањем VODE линије. или из-.

налазећи. „заобилазни. пут."