Narodno blagostanje

23, март 1940. -

— На захтев девизне дирекције Народне банке сва

домаћа акционарска друштва дужна су по одржавању годишњег збора акционара доставити Народној банци по један примерак годишњег извештаја са завршним рачуном. Молбе за трансфер дивиденде и тантијеме неће уопште бити узимане у обзир у колико овај извештај не буде достављен. Сва акционарска друштва дужна су да од подносиоца дивидендних купона прибаве следеће податке: 1) име, омицил и држављанство власника акције; 2) кад је власник дошао у посед акција односно када их је купио, са назнаком имена, адресе и држављанства лица или фирме од којих је купио; 3) део уплаћеног капитала који претставља власништва иностранца и 4) колико износи годишњи добитак по билансу а колико од тога има да се расподели власницима акциског капитала, Раша Тено на домаће и стране акционаре.

, — На Париској берзи скочили су у последње време стари руски папири. Тако Баку акције, које су нотиране у септембру 1989 године на 15 франака, скочиле су на преко 200 франака. Исто тако скочиле су и акције Грознија и Северног Кавказа. А као најинтересантнији скок сматра се да је имала 4% царска руска рента од номиналних 509 рубаља, коју нико није хтео купити по 2,5 франака у септембру, а која се сада продаје по 9 франака.

— Zadružna gospodarska banka 4. d, Ljubljana otvorila je filijalu u Beogradu.

САОБРАЋАЈ

— Према завршеним преговорима о подели возног парка бивше Чехословачке Републике, Протекторату је припало 785% од целокупног возног парка а Словачкој 21,99. Од овога свога дела Словачка има још да преда Мађарској 31,5%.

— Паробродско друштво „Југословенски лојд“ д. д.

наручило је у Енглеској један велики брод од 9.300 тона који се већ у велико гради. На захтев друштва бродоградилиште ће овај брод испоручити тек по свршетку рата.

РАТ И ПРИВРЕДА

— Ovih dana vodila se u engleskom parlamentu diskusija o rezervama i proizvodnji hrane u zemlji. Pretsednik vlade je tada iziavio da je stanje rezervi zadovoljavajuće, pošto je dovoz iz prekomorskih zemalia i pored mina i podmornica obezbeđen. Rezerve žita i brašna su sada veće nego u početku rata. Znatno se povećao uvoz mesa. Suvog i konzarviranog voća ima u izobilju, a isto tako i kitovog ulja za proizvodnju margarina. Rezervne stočne hrane nisu pravilno razdeljene u nekim krajevima i vlada se bavi mišlju da zavede racioniranje. Uvoz hrane pre rata je bio ogroman, iznosio je skoro polovinu celokupnog uvoza i da bi se smanjio mora зе izvVTšiti naiveća štednja. Ali se on nzće smanjiti dok se ne pojača proizvodnia u zemlji. Uzoravanje 2 mil. ekra (oko 800.000 ha) zemljišta je sastavni deo vladinog programa ograničenja uUvo-

za da bi se što više snaga oslobodilo za proizvodnju ratnog ·

materijala,

— U Rumuniji su sve fabrike gvožđa i čelika stavljene pod kontrolu ministarstva za naoružanje. Kako bi se osigurao prioritet proizvodnje onoga materijala koji je potreban za narodnu odbranu, preduzeća ne smeju proizvoditi ni jednu drugu robu osim one koja je u jednoj specijalnoj Isti objavljena. Stvarno danas sva rumunska industrija Боле таф зато za državne narudžbine.

— Уредба бр. 3 о ограничењу потрошње бензина у

земљи није била дугог Века и чим се појавила због су- |

више великог рационирања потрошње почела је да ствара

велике штете привреди услед чега је министар трговине. И

индустрије сада прописао допуну ове уредбе према којој

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 187

Управа државних монопола (Одељење. за течно гориво) на предлог једне специјалне комисије може да дозволи. и већу потрошње бензина ако за то има пословног и социјалног оправдања. - |

— Измењен је програм јавних радова. који су требали да се финансирају из 6% зајма за јавне радове. и зе: маљску одбрану. Према овој измени у будуће ће се јавни радови финансирани из овога зајма изводити само у оквиру потреба народне одбране.

ПОЛОЖАЈ РАДНИКА ·

— Бан Вардарске бановине прописао је наредбу према којој се регулишу наднице неквалификованих радника. Ни један старији радник од 18 година у било којој привредној грани не може имати мању надницу од 2.80 динара по радном сату а испод 18 година 2.10 дин. по рад ном сату. |

— На Супаку « су. Робени преговори. између орољо. власника и морнара трговачке морнарице у циљу повише: ња плате. Пошто су бродовласници били вољни да даду једино повишицу на храну од 18 на 20 динара дневно, претовори су прекинути јер су поморци тражили да им се да повишица и на плату.

КОЊУНКТУРА ·

— Decembar 1989 bio je povoljniji za našu privređu od onog 1938, što s2 vidi po porastu broja članova Sužora kojih ie bilo 707.435, za 18.629 više, dok ih je prema novembru 1939 bilo manje za 18.629. Na područje·banovine Hrvatske otpadalo je 32,369/, Dravske 15,59%, a na ostale 52,05%. Najveći porast prema 1938 zabeležen je kod visokih gradnja (za 5.290), metalne i mašinske industrije (za 4.670), hemiske (za 2.728), građenja železnica i puteva (za 2.187), industrija duvana (za 1.986), hrane i pića (za 1.093), kamena i zemlje (za 1.819), opštinskih poslova (za 1.796) i trgovine (za 1.755), a pad kod šumskopilanske (za 2.666), drvodelske i rezbarske (za 1.477), tekstilne industrije (za 1.268) i novčanih i osiguravajućih zavoda (za 1.000). Porast članova bio je kod Suzora u Beogradu (za 12.809), Ljubljani (za 1.618), Sušaku (za 1.129), Nišu (za 362),

” Subotici (za 98) i Skopiju (za 2), a pad kod onog u Karlovcu

(za 604) i Petrovgradu (za 256). Prosečna obezbeđena nadnica porasla je. prema 1938 za 0,86 din. na 24,71 din. a prema :novembru pala za 0,02 din. Ukupna zarada je iznosila 436,99 mil. din. . prema 457,36 mil: din. u novembru 1939 'i 410,75 mil. u decembru 1938.

ИЗ ПОСЛОВНОГ СВЕТА

Zborovi akcionarskih društava

28 mart — »Cereal eksport« a. d. Beograd {vanredan).

27 mart — Hotel »Sloboda« d. d. Sombor (redovan).

28 mart — Srpska štedionica d. d. Gospić (redovan). Hrvatska katolička štedionica d. d. Nova Gradiška (redovan). — Aga Ruše udružene jugoslovenske tvornice acitilena i oksigena d. d. Ruše (redovan). -

29 mart — Trgovačko-opskrbno d. d. Zagreb (redovan).

30 mart — Samoborska štediona Samobor (redovan). Konzum d. d. za promet s robom Zagreb (redovan). — Zadružna gospodarska banka d. d, Ljubljana (redovan). — Mariborska pučka banka d. d. Maribor (redovan). — Zemunska štedionica a. d. Zemun (redovan). — S. H. Guttmann d. d. Bal:šće (redovan). — Prva hrvatska štedionica Zagreb (redovan). — Štedionica d. d. Orahovica (redovan). — Dr. A. Wan= dar d. d, tvornica farmaceutskih i distetičkih preparata Za greb (redovan).

31 mart — Ugljeničko društvo »Mont Promina« d. а. Siverić (redovan). — Mlin na valike d. d. Starčevo (redovan). — Ratarska banka-d. d. Mol (redovan). — Daljska štedionica