Narodno blagostanje

Страна 196

Хрвати су врло добро знали да најтежи проблем има тек да дође и учинили су све што стоји до њих, да он буде решен онако како они то желе. Код Срба то није био случај. Оно, ни Хрвати не воле много економију ни финансије (то је ствар за. Словенце), али Срби у томе иду још много даље. За њих су економија и финансије цифре, милијарде итд. И ми имамо утисак да су Хрвати овде веома мудро маневрисали све до последњег дана. Они су убацивали међу Србе разна питања, која су ови прихватали као лафови и полемизирали до исцрпљења, тако да се успевало да се главно питање и не потрза. Једанпут је убачено питање Босне и Херцеговине, други пут исправке граница Хрватске бановине, онда три или четири бановине, затим народносна припадност северозападне Војводине итд. О свему томе Срби хучно дискутују. У тој дискусији они нису приметили — бар српска јавност то није нигде ни забележила — да је један од првих послова хрватског бана било појачање катедре за науку о финансијама на загребачком универзитету. После извесног времена основан је у Загребу институт за јавне финансије у коме је скупљено све што разуме и што мисли да разуме науку о финансијама.

Затим долази као гром из ведра неба пореска реформа д-ра Шутеја. То је највеће повећање пореза једним потезом у историји државних финансија. Цела реформа извршена је тако нагло и донела тако огромна оптерећења, да се никако није могло то да објасни на онај начин на који је то покушао да објасни г. д-р Шутеј. Он је наиме најавио, да безбедност наше отаџбине налаже огромне издатке за земаљску одбрану, а да се ови морају покрити новим теретима. То међутим није тачно. Земаљска одбрана је одлуком краљевске владе добила огроман кредит од 4 милијарде динара од чега је већ половина исцрпена. Не само да она не очекује ништа од Министарства финансија за изванредне издатке, већ се чак чују гласови да Министарство финансија није исплатило ни све месечне кредите по редовном буџету Министарства војног. Кредит одобрен Министарству војном заснован је на познатом доприносу за земаљску одбрану, који је удвостручен реформом д-ра Шутеја. То је све што се односи на земаљску одбрану у опсежној пореској реформи од прошле године.

По нашем мишљењу овако је постала најновија пореска реформа. Хрватска бановина од првога дана почела је да спрема свој буџет расхода. Кад је био готов најгрубљи нацрт, доживело се прво разочарење. Видело се наиме, да непосредни порези, који би се по здравим принципима имали пренети у надлежност Бановине Хрватске, ни издалека нису довољни да покрију предвиђене издатке. То пак значи да би Бановина Хрватска морала у самом почетку да почне са огромним повећањем дажбина. Ако то исто не би урадиле и остале бановине, онда би то било врло непопуларно у Хрватској. Због тога је д-р Шутеј дошао на идеју да учини услугу и савезној влади и будућим бановинама, повишавајући до максимума порезе, на првом месту оне које ће припасти бановинама, а затим и оне које могу припасти бановинама, а могу и не припасти у погађању око финансиске самосталности бановина. Тако се може објаснити челична отпорност д-ра Шутеја према свима покушајима народне привреде, да се строгости колико толико ублаже и према свима аргу-

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Бр. 13

ментима против извесних делова реформе. Према томе најновија пореска реформа није ни дело бирократије, а још мање војних потреба, већ је резултат потреба Бановине Хрватске.

До ове и овакве реформе не би дошло, да портфељ Министра финансија није имао д-р Шутеј. Немогући да реше питање финансиске самосталности пре 26 августа, Хрвати су учинили један гест за који се мирно може да каже да су надмудрили Србе. Тај гест лежи у наименовању д-р Шутеја за Министра финансија у Београду. Д-р Шутеј се није никада бавио финансијама нити мислимо да има тих велеитета. Г. Шутеј је имао да изврши до краја програм преуређења државе наравно овде на финансиском пољу. То је његов мандат у Министарству финансија. Све то није ништа незаконито НИ неморално. Његов је положај резултат компромиса, као што је и цела Уредба. Формално д-р Шутеј у име Краљевине Југославије преговара са д-р Шутејом који заступа Хрватску бановину. Међутим оба мандата има он посредно или непосредно од своје странке.

Тек је у последњем часу примећена неодрживост ситуације, те је — како видимо из новина формиран један одбор који има да обави тај посао, а у који су ушла два Србина, два бивша министра финансија, данас претрпани другим пословима који са овим немају никакве везе. Велико је питање да ли ће они имати времена да се удубе у питање. Не могу они напустити своје друге дужности, нити допустити да париске лепотице љубе њихове заменике.

И ако су оба бивши министри финансија, политички су или без боје или слабо обојени. Не зна се каква је њихова функција у овом одбору, да ли су само експерти који се опредељују по своме убеђењу или су делегати с инструкцијама. Ако је последње, онда овај одбор није пут за то; он је приватна приредба без ангажовања владе; ако је прво онда стручњаци не могу да ангажују интересе које треба да заштите. -

Истина, изгледа да влада прима одговорност за њихов рад. Али баш то и јест питање, да ли је било мудро што се приступа извођењу финансиске самосталности Бановине Хрватске пре но што је изведено преуређење државе. Јер није само савезна влада заинтересована у решењу тог питања, већ и остале бановине. Њихов критеријум није исто што и онај савезне владе, међутим њихови интереси у овом питању не само да нису заступљени, већ су скроз непознате величине све док се не би основале.

Износећи ове критичке напомене ми не мислимо да ће нам Хрвати побећи са државним приходима, јер све што се ради привремено је, и подложно промени. А на приговор да би евентуално коригирање нагодбе о финансиској самосталности Бановине Хрватске могло да доведе државу до кризе, ми имамо један одговор: са добром вољом криза се може да преброди на сваком питању.

Али ми страхујемо, и то с пуно разлога, да ће се питање решити на штету пореских обвезника Краљевине Југославије. Стање наших државних финансија је данас неописиво рђаво. Оно се може карактерисати са неколико речи: __

Редовни државни приходи доносе више но икад од постанка Југославије, — захваљујући егзорбитантним пореским стопама и повољној коњунктури у 1939 години. Упркос томе државна каса није