Narodno blagostanje

30, март 1940. НАРОДНО

БЛАГОСТАЊЕ Страна 197

имала никад тако велики дефицит. Она га покрива на разне начине: недељно узима од Народне банке 100 до 200 милиона динара; зајми где стигне, специјално код установа принудне штедње, код осигуравајућих друштава и код општинских завода (мислимо на 6% државни зајам, који се текући уплаћује). Ништа мање није позајмљивање код новчаних

Iz urednišiva

установа јавне руке, а и код народне привреде (трећа милијарда благајничких записа). Код оваквог стања лако је могућно да се основни и сигурни државни приходи доделе бановинама, а држава упути и даље на Народну банку, Поштанску штедионицу, Државну хипотекарну банку итд. И лаик у финансијама може да погоди куда би ово одвело.

рРгелкгефет је сФкгља>е i podeln сакЉам кв ић рокежа

(Iz pera jednog stručnjaka van uredništva)

»Hrvatski dnevnik« objavio je osnovne linije plana o prenosu poreskih izvora u nadležnost Hrvatske Banovine, Prenose se sve državne takse, koje se ubiru na području Banovine, svi neposredni porezi, a iz posebnih poreza — porez na poslovni promet, sa izuzetkom onog njegovog dela, koji se naplaćuje na carinarnicama. Prva teza, koju, po našem shvatanju, treba prihvatiti pri podeli državnih poreza, sastoji se u tome da se prihodi, koji se prenose u nadležnost Banovine, izračunavaju u visini koja je potrebna za podmirenje određene sume rashoda. Svako otstupanje od ovog principa ima za posledicu deficit u budžetu državne vlasti. ima-– jući u vidu da će sve što bude učinjeno u pogledu podele između države i Banovine Hrvatske, važiti kao presedan i pri prenošenju propisa za Banovinu Hrvatsku na ostale banovine, ovaj delicit može dostići takvu Visinu da će država biti primorana da se pobrine za njegovo uklanjanje putem uvođenja novih poreskih tereta. Drugo pitanje u pogledu podele poreza jeste pitanje o onim izvorima, oblicima i vrstama prihoda, koji se prenose u nadležnost Banovine. Sasvim je opravadan 1 за teorijskog gledišta i prema iskustvu stranih složenih država zahtev plana, da se u nadležnost Banovine prenesu poreze, čiji se izvori prihoda nalaze na teritoriji Banovine, kao što su zemljarina, kućarina, tečevina, porez na rente po rasporedu i baš službenički porez usled njegove naročite konstrukcije, prema kojoj porezu ne podleži ukupna suma primanja, već pojedini njegovi delovi. Drukčije stoji stvar u pogledu društvenog poreza, Čiji se izvori prihoda nalaze u mnogim slučajevima na teritoriji cele države. Prenos ovog poreza u nadležnost Banovine značio bi, da bi Banovina naplaćivala porez na izvore dobitka, koji potiču i sa teritorije ostalih banovina. S druge strane ovlastiti svaku banovinu da samostalno naplaćuje porez na dobitak ovih preduzeća u koliko on potiče na njezinoj teritoriji značilo bi uvođenje posebne paušalne tečevine, koju bi preduzeće plaćalo svakoj banovini. Ovakvo nazadovanje u opterečenju preduzeća, koja su obavezna na javno polaganje računa ne može biti opravdano ma kakvim razlozima. Jedini izlaz iz ovog stanja, ako bi bilo potrebno preneti društveni porez u nadležnost banovina, bio bi po primeru b. Austrije, da država zadrži razrez i naplatu društvenog poreza s tim da se prihodi od ovog poreza dele između banovina prema nekom ključu. Druga vrsta poreza, koji se prema planu prenosi u nadležnost Banovine jeste porez na poslovni promet sa izuzetkom onog njegovog dela, koji se plaća pri uvozu na carinarnicama. Ovaj predlog mora da iznenadi

svakog, koji ima samo površni pojam o Ovom porezu. Od dva dela ovog poreza — Opšteg i skupnog poreza, — naročito poslednji i po svojoj strukturi i po svom dejstvu analogan je trošarini. Ako po planu trošarina pripada u nadležnost države, kako se može porez na poslovni promet koji se opravdano smatra kao sveopšta trošarina, odvojiti iz nadležnosti državne vlasti u nadležnost posebnih banovina? Prenos ovog poreza u nadležnost posebnih banovina koje mogu da ustanovljuju različite poreske stope značio bi uvođenje posebnih prometnih područja, prometnih barijera, kao što su bile trošarinske barijere na pr. za rakiju i vino i slično. Još veće iznenađenje izaziva predlog da porez na poslovni promet, koji se naplaćuje na carinarnicama, ostane u rukama državne vlasti a sav ostali prometni porez prenosi se u nadležnost Banovine. Porez na poslovni promet pri uvozu predviđen je u svrhu izravnanja opterećenja uvoznih artikala sa opterećenjem unutrašnjeg prometa istih predmeta, prema tome stopa OVOg poreza se nalazi u koordinaciji sa stopama u unutrašnjem proтеји. S obzirom na to da svaka banovina ima samo stalno naplaćivati svoje poreze, svaka koordinacija u opterećenju uvoza, koji se nalazi u rukama državne vlasti, nije mogućna. Prema tome porez na poslovni promet kao i trošarina u celosti mora da pripada u nadležnost državne vlasti.

Treća vrsta dažbina, koja se po planu prenosi u nadležnost Banovine jeste državna taksa, koja se ubire na području Banovine. Čak sa pogleda onog teritorijalnog principa, koji je usvojen planom, ne pogađa sva– ka taksa, koja se plaća na području Banovine, izvor prihoda koji se nalazi na njezinoj teritoriji. Markantan primer za to je nasledna taksa, koja se naplaćuje na ukupnu vrednost svih imovinskih predmeta, koji pripadaju nasledniku bez obzira gde se nalaze. Prema tome ovu faksu gotovo kod svih složenih država razrezuje i naplaćuje državna vlast. Samo pri ovakvom načinu oporezivanja nasleđa mogu da se primenjuju progresivne stope koje su predviđene za ovu taksu. Prihod od ove takse ili u celosti pripada državi ili u njemu učestvuju i savezne države, kao što je bilo u b. Austriji. Prema tome ovu taksu treba izuzeti od nadležnosti Banovine. Sem toga treba imati u vidu, da u pogledu podele taksa ima važnu ulogu i drugi princip sem principa terjtorijamnog i to princip jedinstva carinskog i trgovačkog područja. S obzirom na ovaj princip Uredba o Banovini Hrvatskoj ostavila je u nadležnost organa dr-