Narodno blagostanje

Страна 212 НАРОДНО

lažu Poštanskoj štedionici?« (mi smo ovo drugo pitanje kazali svojim rečima, zbog toga što je ono u novinama fako nesrećno stilizovano da se ne može uopšte da razume. Mi pak mislimo da pogađamo na što misli с. Ministar i zbog toga smo ga onako stilizirali). Mi ne znamo kojim povodom upućuje g. Ministar ta pitanja svojim kritičarima? To nije odgovor na argumente iznesene protiv njegove poreske reforme. A ako |e time hteo da kaže da ima drakonskijih finansisko-političkih тега i da u te spadaju gore pomenute, onda bi mi odgovorili — da smo imali čast da budemo pozvahi na sledeći način:

Ne poričemo da ima i gorih finansisko političkih mera mego što је njegova poreska reforma. Ali podvlačimo da svaka takva reforma mora imati svoje Opravdanje u danoj situaciji. Države, koje su angažovane u ratu na život i smrt, mogu pribeći još mnogo drakonskijim finansisko-političkim merama no što su mere 2. d-ra Šuteja. Ali, koliko je nama poznato, Jugoslavija nije u ratu. Mere poreske pak koje predlaže g. Šutej teže su neco poreske mere koje su preduzele Francuska Engleska i Nemačka koje se bore ovih dana na život i smrt. U ostalom koja {e to zemlja koja ie pribegla prinudnom zajmu ili zadržavanju jednog dela dohotka kod

БЛАГОСТАЊЕ Бр, 14

javno pravnog novčanog zavoda? Koliko naše skromno finansisko znanje dostiže — naravno da se nii ne možemo meriti sa g. Ministrom Šutejom u tom pogledu — nijedna zemlja nije izvela prinudni zaiam niti misli na to. Prinudni zajam spada u srednjevekovne mere koje je svaka država koja iole drži do sebe, odavno bacila u arhivu. Čudilo bi nas kad bi nam g. Ministar pokazao zemlju koja je drukče postupila. A što se fiče onoga specijaliteta o obaveznom polaganju jednog dela dohotka u Poštansku štedionicu, da progovorimo nekoliko reči više o tome. Radi se o jednoi meri, koja se sastoji u tome da se od radnika i nameštenika pri isplati zadržava jedan mali deo beriva i polaže kod njihovih kreditnih ustanova, (a ne državhih) a koje može država upotrebiti za zaključenje ijednog zaima. Tu |e meru predložio u Engleskoj profesor Kemz; ali se nioj proftivi englesko javno mnenje i vlada ga |e odbacila. Pretsednik odbora za štednju među nižim slojevima iziavio je da je upis sitnih obligacila u Engleskoj toliko uspeo da se ne bi moglo dobiti više ni prinudnom štednjom.

Prema tome g. Ministar je mogao uputiti ovo pitanje novinarima samo usled rđave obaveštenosti i slabog poznavanja teorije i istorije državnih dugova.

IV. NAŠ PRORAČUN RASHODA

Ministar finansi|a zamolio je štampu za blagonaklonu kritiku budžetskih dvanaestina za april, maj, juni i juli 1940/41 budžetske godine. Međutim, on joj nije olakšao davanje objektivne kritike svojim ekspozeom, koji |e bio mnogo mršaviji mego što su bili prošlih godina. Trebalo je da bude obrnuto, obzirom na to da nije objavljivan predlog budžeta, koiim bi se |avnost upoznala pre nego što postane definitivan, zatim obzirom na budžetiranje dvanaestinama, koje ne daju sliku za celu godinu, a samo tako se može vrŠiti poređenje sa ranijim budžetima i dati kritika. A povrh svega, ekspoze je morao da bude iscrpnije izrađen zato što |e ovo prvi budžet pod novim državnim uređenjem. Dosada smo imali budžet centralistički organizoVane države, a sada pored državnog imamo i budžet banovine Hrvafske. Kod upoređenia budžetskih rashoda za celu zemliu i za godinu dana, moraju se sada uzeti državni i banovinski budžet zajedno.

Mi smo pokušali da po podacima, koji su izneseni u ekspozeu i Službenim novinama, proračunamo do кота će se iznosa popeti rashodi za 1940/41. Tu smo naišli na prvu feškoću. Ministar ie kazao da rashodi za četiri dvanaestine iznose 5,125.3 miliona. Za celu godinu rashodi bi se popeli na 15,375 mil. U prve četiri dvanaestine ušlo ie 260 miliona kredita koje država ima da ustupi banovini Hrvatskoi u vezi sa poslovima koji su sa države prenesemi na niu. Ovo nam ie nerazumljivo. Pošto su nadležnosti po raznim ministarstvima već prenesene, ovi rashodi nisu ni trebali da se DOiavliuiu u državnom budžetu. Ali neka je to iz tehničkih таЛоста ostalo fako. Samo onda neka se ne dogodi da kasniie bude manie preneseno, i na tai mačin rashodi ispadnu stvarno veći. Ako se odbiiu 260 mil. ostaiu četiri dvanaesfine 4.865 mil., a ukupni državni rashodi za godinu dana 14,505 mil. Tome treba dodati budžet banovine Hrvafske koji iznosi 1.451 mil., tako da oba zajedno daju 16.046 mil. Međutim, kod proračunavania ove sume treba uzeti u obzir da su tu ušli i rashodi uprava savske i primorske banovine, koji su se godišnje penjali na 300 mil., jer je Banska vlast preuzela i ро-

slove iz nadležnosti banskih uprava. Kad odbijemo taj iznos ostaje nam budžetski rashod od 15.750 miliona. Prema tome rashodi su prema prošloi godini predviđeni u većem iznosu za 2,800 miliona. To je naiveći budžet rashoda od postanka Jugoslavije i najveće poveбапје и једпој godini. Zbog upoređenja iznosimo da su predviđeni rashodi povećani sa 10.910 mil. 1937/38 godine na 12,180 u 1938/39, za 1.270. mil., a sledeće godine na 12,047 ili za 767 mil. Ovo su bila dva snažna povećanja, ali ovo poslednie bilo ie već preterano, јако је privredna зиџасја bila dobra. U te dve fiskalno dobre godine ukupno povećanie rashoda predviđeno ie bilo sa 2,037 mil., a na osnovu predviđenih budžefskih rashoda za prvu trećinu 1940/41 budžetske godine, nadmašen je taj iznos za 800 miliona.

Međutim, time ј05 nismo dobili potpunu sliku državnih rashoda za ovu godinu. Mi imamo osim rashoda po budžetu još čitav niz vanrednih o kojima imamo vrlo malo podataka. Po nauci o finansilama i zakonu o državnom računovodstvu u budžet treba da uču svi oni rashodi za koje je izvesno da će biti izvršeni u toku budžetske godine, bez obzira pojavliuiu li se oni samo iedne godine, ili su redovni. Ako se ne unose u redovni objavliuju se neki rashodi u vamrednom budžetu. Bilo na prvi ili na drugi način budžetiranie može da se prati. Kod nas se zna samo toliko da se vrše rashodi za iavne radove, narodnu odbranu, zna se da se ti rashodi penju na mili{arde, ali se ne zna koliki su tačno. Prema tome ne vidi se s kolikim iznosom terete državni rashodi nacionalnu privredu. Računaiući samo približno, došli smo za prošlu godinu do iznosa od 4 'mililarde. Može se pretpostaviti da će u iste cilieve biti i ove godine potrebno isto toliko, odnosno 4/12 iznosile bi 1,300 miliona. Time bi se rashodi popeli skoro na 20 milijardi godišnje. |

Još uvek nismo došli do komačnog iznosa rashoda. Sam Ministar finansija upozorava da su već u toku 1939/40 godine naknadni i vanredni krediti povećali rashode prema predviđenim. »Možda će budućnost zahtevati još i dalja povećanja izdataka za te vanredne