Narodno blagostanje
(Страна 227
13, април 1940.
Из уредништва.
НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ
Велики задаци траже велике људе
1 ЈЕДНА СИМПТОМАТИЧНА УСПОМЕНА.
Пре десет година пронела се целом светском штампом вест да је у Букурешту закључен царински савез између Југославије и Румуније. Иако је било много услова зато: као сротство династије, политички савез (Мала антанта), осуство сваке супротности интереса итд. ипак је вест деловала као бомба. Свет је био тако далеко запао у протекционизам који је постепено рушио светско тржиште и слабио спољну трговину појединих земаља, да се просто није веровало у тако једну револуционарну комбинацију. Светско јавно мишљење било је против такве политике, али она је систематски напредовала. Гледало се у будућност са зебњом; тражио се месија-државник који би имао снаге да, по цену већих пролазних економских губитака за своју земљу, окрене пару трговинске политике. Узалуд! Било је
очигледно да су Југославија и Румунија узеле на себе улогу -пионира у светској трговинској политици. о што се очекивало од Америке, Енглеске итд. извеле су две мале балканске земље.
=. Али су се пионири сутрадан уплашили од себе
самих, Чим су се растали, тражили су да забораве _ они — и цео свет — њихов велики потхват. Нацрт „уговора бачен је у архиву да никад више не изађе гиз ње.
Било би чудо да је било другојачије. Савреме-
~ ни политичари обеју земаља далеко су од формата
Тпотребног за оваква дела. Они живе у атмосфери =еитних рачуна и личних интереса, а ови су увек про=тивни великим потхватима. Генерација је била испод потребног нивоа.
IL ПОСЛЕ ДЕСЕТ ГОДИНА.
Последња два месеца било је много покварених стомака у Београду, Букурешту и Софији услед продуженог славља поводом оснивања трговинских и привредних комора између односних земаља. Ми смо већ подвукли у једном чланку да ове установе нису приватна предузећа, иако почивају на раменима приватника, већ да су више службене. Сасвим је природно било да су и овим свечаностима службени органи играли велику улогу. Они су прогласили да те међународне билатералне трговинске коморе има-
ју да буду проширење политичког пријатељства из-
међу односних земаља на економско поље, да оне имају бити инструменти продубљења тог пријатељства. Кад је већ дат толики значај тим установама онда је потребно да видимо шта су све казали службени органи том приликом, какве су им намере и шта очекују од тога,
Приликом оснивања Бугарско-југословенске привредне коморе наш министар трговине и индустрије је изјавио да би се између Југославије и Бугарске, иако имају сличну привредну структуру, могла. да развије чвршћа и врло добра трговинска размена, ми можемо да купујемо од Бугарске угаљ, семе од сунцокрета и друге артикле а она наше индустриске производе. По његовом мишљењу, балканске државе се у привредном погледу много допуњују, уз добру вољу увек могу да се нађу додирне тачке и да се постигну добри резултати. У изјави датој дописнику „Утра" он иде даље и каже: „Ми можемо остварити општи програм за индустријализацију и за национално искоришћавање сировина из обе земље". Осим тога је говорио и о потреби заједничког наступања на светском тржишту. У том циљу као и због појачавања међусобне трговинске размене требало би образовати југословенско-бугарски комитет предвиђен уговором од 1934. Ни царински савез није заборављен, али о њему није: ништа од= ређено рекао. У Софији на заједничкој седници 06 ју комора истакнуто је да би требало да се ме
железничка тарифа да би ми могли да увозимо-и Бугарске пиринач који. сада; -увозимо: из Италије | · семе од сунцокрета, а Бугари од нас плави камен у
још неке наше индустриске производе, и да се појача туристички саобраћај. Вредно је да се истакне
говор бугарског министра трговине и индустрије о
"задатку комора. Он каже да оне имају два задатка, рви је трајан. „Ми обећавамо да радимо заједно а стварање материјалних основа, за бољи духовни напредак." Други је привремен, да се помажемо да лакше проживимо привредни рат који бесни у Евроти. Главни резултат треба да буде повећање разме“не производа између Југославије и Бугарске.
77 Три недеље доцније приликом отварања Југословенско-румунске трговинске коморе у Београду поновиле су се исте фразе о пријатељству и потресби појачања међусобне размене, Новине пишу да „Румуни од нас траже неке наше производе који сто-
"је под извозном контролом, а они би нам учинили
олакшице код извоза нафте, коју смо због високих зцена у Румунији почели да купујемо на другој страни. На тај начин мисли се да би се повећала међу„собна трговина. Комора би требала да послужи као "инструменат те нове политике.
- Највећи део ових манифестација можемо да обележимо као тежњу за појачавањем међусобне размене добара између односних држава која је, природно, врло слаба. Истраживали су се артикли који би могли да се упуте тим правцем и истражисване мере, без обзира на то шта би оне коштале, "које би могле да помогну остварењу тога циља. „Истраживање нових тржишта за старе артикле је "посао трговаца и путничких агената. Тешко се може за зеленим столом да пронађу такви артикли. Не зна се калкулација ни други услови.
а = _ Поред тога задатка на коме ради приватна
иницијатива, од како постоје односне државе, поменути су и други неки, који излазе из тога оквира. „Међу њима је најважнији онај сарадње односних пвемаља приликом продаје извозних артикала у инотранству. Ми смо о томе изнели већ своје мишљење ту једноме чланку пре месец дана. Показали смо да се од тога не може ништа да очекује. Наша је криика добила у међувремену нов аргумент. Кад се стварају нове установе трговинско-политичке при-