Narodno blagostanje

20. април 1940.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 249

| Као што се види, највише скачу цене одела и обуће, затим хране и најзад огрева и осветлења, док су кирије остале непромењене,

Према јулу 1914 године (златни индекс) стање цена и трошкова живота у марту било је следеће: храна је била јевтинија за 21,37 поена, одело и обућа скупљи за 13,80 поена, стан јевтинији за 9,95 поена, а огрев и осветлење скупљи за 6,83 поеона, укупни трошкови живота нижи за 10,07 поена.

Према 1929 (у динарским новчаницама) сви индекси цена и трошкова живота у марту били су нижи и то: храна 4,58, одело и обућа 13,13, стан 29,02, огрев и осветлење 23,51, укупни трошкови живота 13,42 поена.

Glavna karakteristika nemačkog režima cena u ratu je da one treba da ostanu nepromenjene. To je pravilo, a promene cena su izuzetci koje nadležne vlasti odobravaju samo u onim slučajevima kada preduzeće više ne bi moglo da produži poslovanje po posto.jećim cenama. To je bio princip i u režimu cena pre rata. Samo tada ga je bilo lakše održati, jer je nivo cena utvrđen pošto su se cene same stabilizirale prema prilikama na svetskom i unutrašnjem tržištu. Zatim, u mirnodopskim prilikama moglo se prema роtrebama da lakše daie odobrenje za promenu cena. Međutim, rat je prouzrokovao ogromne promene kod troškova proizуодпје. Upotrebljavaju se u većoj meri sintetičke sirovine koje su skuplje od prirodnih, jer se ove ne mogu da uvezu. Ili ako s uvoze skuplje su mnogo, tako da bi morala za toliko da se povisi cena finalnom proizvodu. U ratu bi dakle nadležne vlasti morale da daju mnogo više odobrenja za povišenje cena. To više ne bi bilo dirigovanje cena nego kapitulacija pred promenjenim prilikama. A intresi ratne privrede zahtevaju da se ostane još čvršće kod stalnih cena. Problem ie dakle u tom na koga će se svaliti teret promena koje je izazvao rat. Ako bi se svalio na potrošača, onda bi se moralo dopustiti da i nadnice skoče, a onda bi pogotovu ceo režim dirigovanih cena počeo da se ljulja.

Pooštrenie režima cena u Nemačkoj

To pitanje rešeno je poslednjim merama tako da teret pada na onog kod koga su se promenili troškovi proizvodnje. Prema tome nijedan proizvođač ne može da zaračuna sledećem višu cenu zato što su se kod njega povećali troškovi proizvodnje i na kraju ne sme to povišenje da dođe do izraza u ceni finalnog proizvoda. Za kupce, bilo da su to oni koji će proizvod dalie da prerađuju ili da ga potroše ili koriste, važe cene koje su postojale po ugovoru za ranije liferacije, na dan 17 oktobra 1936 u starom delu Rajha, a u pripojenim delovima na dan od kad je tamo zaveden režim dirigovanih cena. Preduzeća koja nisu stajala tog dana u poslovnim odnosima uzimaju za bazu cene iz ugovora najbližeg datuma pre ili posle tog dana. A ako nisu uopšte stajala u poslovnoj vezi uzimaju za bazu cene koje su važile s kojim drugim preduzećem. Ako se radi o liferacijama artikala koji nisu ranije uopšte proizvođeni, nego su došli kao surogati, cena im se ravna prema ceni artikla na mesto kojih se upotrebljavaju.

Da se ne bi ni posredno promenile cene koje plaća potrošač, ne smeju se da menjaju kamate ni rabat, niti sme da

se zavodi verižna trgovina. Ne smeju se da unose u račun koštanja ni ratni riziko, ni ratna šteta, ni troškovi koji nastaju time što se preduzeće nalazi u ratnoj zoni.

U principu ne menja se ništa ovim novim merama. Režim je samo pooštren. Dok se ranije moglo da vodi mnogo više obzira o promenama troškova proizvodnje i da se dozvoli povećanje cena, sada je pojačana težnja da cena ostane nepromenjena veličina, bez obzira na promene koje nastanu u njenim sastavnim delovima. To je mogućno samo na račun dobiti preduzeća kod kojih ie nastala promena. ни |рошле недеље завршени су трговински преговори са Мађарском. Трговински уговор који је закључен 17 децем-

Трговински уговор с Мађарском бра 1936 и платни споразум измењени су и прилагођени садашњим потребама и могућностима међусобне размене добара. Уговор садржи две листе контингената: за извоз у Мађарску и за увоз из Мађарске. , За наш извоз у Мађарску предвиђени су следећи контингенти (све у тонама): морска риба свежа 20, усољена 200, суве шљиве 500, ораси 400, сардине у зејтину 50, сирове коже јатњеће и овче 440, дрво за гориво 30.000, дрвени угаљ 12:000, јамско дрво 2.000, обло дрво 4.000, цепанице и отпатци од дрвета за фабрикацију целулозе 20.000, дрво тесано 16.000, железнички прагови букови 200.000 ком. храстови прагови 1000, тестерисано дрво од четинара 60.000, тестерисано дрво од лишћара 3.000, сирова кудеља 1.500, гвоздена руда 220.000, пирит руда 40.000, згура гвоздена 60.000, калцијум карбид 800, лигнит 12.000, метил алкохол 120, ацетат калцијум 100, екстракти за штављење 1.200, трихлоретилен 150, остали хлорни деривати 250, манганско гвожђе 600, цинк 2.000, цинк у праху 1.000.

Мађарска нам је одобрила следеће контингенте: банкут пшеница за семе 1.000 тона, кукуруз „Флајшман“ за сетву 50, камени угаљ 10.000, бокс 25.000, брикет 1.000, отпатци од кудеље 50, предиво од кудеље 80, чињена кожа 50, сирово гвожђе 5.000, разно гвожђе 10.000, црни лим 4.000, железничке шине и делови 6.000 тона.

Постоје две врсте контингената: обичних и компензациони. Први се могу искоришћавати безусловно, док је код других увоз из Мађарске везан за извршење нашег извоза. Тако је увоз предива од кудеље везан за наш извоз овчијих и јагњећих кожа; увоз гвожђа за извоз гвоздене руде итд.

Укупни промет предвиђен је у границама просека промета за последње три године. А уколико платни промет дозвољава размена добара моћиће се и повећати.

Споразум о платном промету претрпео је мање измене у детаљима. Установљен је хронолошки ред код уплата, а курс валуте, као и до сада, установљаваће се с времена на време између обе Народне банке. Уколико наступи нагомилавање потраживања приступа се испитивању могућности ликвидације салда. У случају већег пасивног салда на нашој страни предвиђа се есконт бонова којима наша држава плаћа мађарским предузећима државне лиферације. За туристички промет предвиђено је са наше стране по пасошу 5000, а са мађарске 500 пенга.

ТРГОВАЧКО ОБАВЕШТАЈНИ ЗАВОД А. Д. ПРЕЂЕ

DUN -SCHIMMELDFENG

кнез Михајлова 39.

НАЈВЕЋА ИЗВЕШТАЈНА ОРГАНИЗАЦИЈА БЕОГРАД ЗАГРЕБ

Ђериславићева 7“