Narodno blagostanje

Страна 266

mata odnosi se samo na pozajmljeni kapital, a ne i na vlastiti, pošto zakon ne predviđa plaćanje rente vlasniku obustavljenog preduzeća. U pogledu рогзте država će odnosnim vlasnicima izići u susret odlaganjem rokova plaćanja.

Obustava rada vrši se na dva načina: preduzeće samo traži ili mu se ovo naloži od strane nadležne vlasti. Oba slučaja obustava rada izvodi se postepeno, u određenim rokovima. Svaki slučaj prijavliuje se svojoj staleškoi organizaси Која са detalino proučava i donosi odluku o davanju i visini pomoći.

= a OJ-max y nouerky para y He-

мачкој су општине законом обвезане да један део прихода т. зв. ратни допринос уступе држави. Тиме су се њихови приходи смањили за 1,2 милијарде Рм. С друге стране, њима је ратом наметнуто неколико обавеза које ће знатно повећати расходе. То су удео у издржавању породица војника, давање стана војним и грађанским лицима евакуисаним из пограничних места, организација расподеле животних намирница, заштитне мере за одбрану од напада из ваздуха итд. Дакле, поред редовних расхода појавили су се ванредни, а приходи су се знатно смањили.

Проблем општинских финансија у Немачкој

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Бр. 17

Поставља се питање како ће 60.000 немачких општина да одговори тим својим обавезама. Рачуна се да је просечно 70% општинских расхода законом утврђено и према томе, општине их не могу избећи. Осталих 30% не. могу се: једноставно брисати. У те спадају издаци на школе, социјално старање, културни издаци итд. Проблем је отежан тиме што отштине не смеју да повећавају своје дажбине. При томе положај свих општина није једнак. Једне имају велики број својих становника у војсци чије фамилије морају да издржавају, док друге на чијем се територију налазе предузећа која раде за војску, имају их врло мало и због тога се њихови приходи нису знатно смањили, а ни расходи за издржавање породица војника повећали.

„Der deutsche Volkswirt" rmme O TOM проблему да се он путем штедње не да решити, пошто се уштеда може постићи једино код расхода за градњу, али они су код доброг дела општина малени. Службу дугова, по његовом мишљењу, не би се смело обуставити. Исто такз не би се могла усвојити жеља неких општина да се смањи удео њихов у издржавању породица од 20 на 10 или 5%. Стога остаје да држава одреди известан паушални износ као накнаду за издатке на организацији исхране и да оним општинама отпише на крају буџетске године део ратног доприноса код којих се заиста покаже да га не могу платити,

a O==<=—

ОБАВЕШТАЈНА СЛУЖБА

ПОЉОПРИВРЕДА

— Banska vlast u Zagrebu je odobrila plan o organizaciji snabdevanja Zagreba mlekom. Taj posao će obavljati Savez mlekarskih zadruga Gospodarske sloge. On će preuzeti sav inventar mlekara u gradu. Za to je dobio kredit od Banovine. Kupovina svih nekretnina i inventara mlekara stajaće 8,9 mil. din. Savez će nastojati da stvori jaku zadružnu organizaciju u okolini Zagreba koja će liferovati mleko za 'Drodaju gradu.

— Direkcija za ishranu dobila je vanredni kredit od 2,5 mil. din. za besplatno davanje semena zemlioradnicima u onim KMrajevima gde mnogo zemlje nije zasejano ili gde su zemljoradnici zbog nestašice hrane preko zime potrošili i seme.

— Веће Пољопривредне коморе Дравске бановине у ЈЉубљани је донело резолуцију којом међу осталим тражи да се цемент за потребе земљорадника ослободи државне трошарине, да се спречи прелаз сељачке земље у несељачке руке и да се трошарина на вино и ракију наплаћује паушално. Пошто велики део сељака нарочито они у пасивним крајевима морају да купују жито, комора је против дизања цена пшеници и кукурузу, јер од тога има корист само релативно мали број имућнијих сељака. Она тражи рентабилне цене за све пољопривредне производе, укључивши ту и жито, оне треба да буду стабилне па да од њих имају користи и сиромашнији сељаци који морају да продају своје производе одмах после жетве када су цене још ниске.

— Колективизација у совјетској пољопривреди, која је у почетку спровођена као обавезна и довела до јаче реакције сељака, изражене у уништавању блага и усева, настављена је као добровољна, и још увек није завршена. Досада је образовано 949 хиљ. колхоза, који просечно располажу са површином земљишта од 484,6 хектара за обраЂивање. У овим колхозима налази се 18,8 мил. бивших сељачких газдинстава, тако да их изван колхоза има још само. 1,83 мил. Главна карактеристика преображаја пољо-

привреде у вези са колективизацијом је механизација. До 1988 образовано је 6,358 тракторских станица које обраbyly земљиште колхоза на бази уговора. Машинама ових станица обрађује се 90 засејане површине. Државне фарме, којих има 3961 на површини од 2691 ха имају своје машине. Између 1928 и 1938 број трактора повећао се са 26,7 хиљ. на 4835 хиљ. број комбајна, којих није било износи 153,8 хиљ. теретних аутомобила 195,8 хиљ. према 700. Механички било је овршено 1928 год, 1,3%/) жита, а 1988 год. 95%, сејање руком смањено је са 74,46 на 19,8%, а српом и косом жање се 8,85% према 44,4%. Производња није још задовољавајућа. Први пут 1933 достигнут је обим прочзводње житарица из 1913, који је износио 810 мил. MET. IL, a последњих година је преко 1 милијарде. Извоз је много мањи него пре рата. Највећи је био 1981, када је пољопривредним артиклима требало платити увоз“ машина да би се провела индустријализација земље. Па и те године он је био за половину мањи него 1913. Ни у будуће извоз пољопривредних артикала не долази у обзир у већем обиму зато што се потрошња повећава по глави, и зато што број становништва врло брзо расте.

— Пољопривредна комора Дунавске бановине издала је ових дана саопштење у ком је узела по питању цена пољопривредних производа супротан став од оног Пољопривредне коморе Дравске бановине. Она је против обарања цена и пописивања резерви кукуруза. Пољопривредне организације немају ништа против регулисања цена пољопривредних производа али да се то исто учини и за друге артикле.

— Изгледи за овогодишњу румунску жетву су слаби. Озимих усева засејано је за 20%/, мање него у ранијим годинама услед недостатка радне снаге, пошто је знатан број земљорадника био мобилисан за време јесењих пољских радова. Пошто је у марту и првој половини априла време било хладно, овај се мањак није могао поправи“ ти. Осим тога усеви поред река претрпели су знатну штету због поплаве.