Narodno blagostanje

27. април 1940. НАРОДНО ИНДУСТРИЈА -

_— Dnevna štampa piše da je uprava Вог ћ rudnika rešila da predloži zboru akcionara povišenie glavnice od 60 na 120 mil. francuskih {ranaka na račun rezervnog fonda. Na taj način nominalna vrednost akcija biće povišena od 100 na 200 franaka. Rezervni fondovi po bilansu iz 1938 godine iznosili su 194 mil. din.

— Na skupštini Saveza industrijalaca u Ljubljani donesena ije rezolucija koiom se traži saradnja irdustrije kod rešavanja svih važnih pitanja. U pogledu poreza industrija traži da oni budu snošljiivi i da ne ometaju stvaranie domaćeg kapitala. istaknuta je štetnost izvoznih carlna.

— U Bosanskoi Krupi, Vrbaske banovine, osnovano je „Krajina” d. d. sa glavnicom od 1] mil. din. podelienom na 1000 akciia po 1000 din. Društvo će se baviti eksploatacijom šuma ı trgovinom drva.

— Метално акционарско друштво из Љубљане пренело је своје у Београд. Бави се трговином рудама и гвожђем, металургијским производима, машинама и хемикалијама. '—_ Производња синтетичких влакана у свету у 1939 |

била је до септедмбра константна и без већих промена према 1938. Рат је учинио да се продукција у зараћеним па и у неутралним земљама појачала. Вештачке свиле произведено је 507 мил. кг. (1938: 448 мил.) а дрвне вуне 490 мил. (441 мил.). Пораст код прве је 13,09 а код друге 11,10%, док је 1938 код оба производа био забележен пад према 1937. Највише је порасла производња вештачке свиле у САД, Јапану и Италији. У исто време је порастао и светски извоз, и то вештачке свиле од 60 мил. 1938 на 80 мил. 1938 и дрвне вуне од 27 на 55 мил. кг.

ТРГОВИНА

— Završeni su trgovinski pregovori između Nemačke i Rumunije. Količina petroleia koji će Rumunija liferovati povećana je prema ranijim godinama za 95.000 t. na 130.000 tona mesečno. Povećana je takođe i količina poljoprivrednih proizvoda i to za 25%. Celokupni rumunski izvoz u Nemačku treba da se poveća za 35—45% prema dosadašniem.

— Nemačka је povisila cene šleskom uzglju i koksu namenjenom izvozu u Jugoslaviju i to koksu od 24 na 31,5RM za tonu franko rudnik a ugliu od 10 na 15 RM. Nemačka industrila uglia namerava da osnuje jedno društvo za UVOZ i prodaju uglia u Jugoslaviji.

— Poljoprivredna “homora u Novom Sadu podnela је Direkciji za spolinu trgovinu pretstavku u kojoj tvrdi da su cene stoke kod nas niske i nesrazmerne s opštim porastom cena u zemlji i onih na stranim tržištima. S obzirom na cene stočne hrane ı druge povećane režiske troškove сепа toVljenih svinja trebale bi da budu 15 din. (sada su 10—11 din.) po kg., goveda 11—12 din. (6—7 din.). Ona smatra da treba cene sfoci podići a po potrebi da se zavedu i izvozne ргеmije. — Индекс цена на велико у Италији, који је све до почетка рата био стабилан, од тада па до краја 1939 је порастао за 1090, Највећи пораст забележен је код полуфабриката (42,9%), код сировина (за 23,7%/о), док су цене готових производа порасле свега за 3,5%. Сировине за индустрију хране поскупеле су за 12,2%. Детаљне цене повећале су се за 13%. Пошто је забрањено повишење кирија, трошкови живота нису порасли сразмерно скоку цена сретстава за живот. Удео кирија у формирању трошкова живота. износи око 20%. Трошкови живота порасли су за 7,8%.

— У Београду је основано „Југокомерц"“ а. д. са главницом од-500.000 дин. Сврха друштва је извоз пољо-“ привредних и увоз колонијалних производа. |

БЛАГОСТАЊЕ Страна 267

| — Odbor za kontrolu cena je predložio da se cena benzinskoj mešavini povisi za 35 para po litri počevši od 3 maja o. g. time se želi pomoći rad fabrika špiritusa koje upotrebliavaju kao sirovinu kukuruz čija je cena u poslednie vreme jako skočila.

— Direkcija za spolinu trgovinu izveštava da je kontingent konja za klanje za izvoz u Francusku u prvom polсоди 1940 мес 15естреп, 2502 (ова se neće primati do daljeg priiave za izvoz konia.

— Ministar finansija je rešio da cena denaturisanog Špirita za mešanje sa benzinom od 15 aprila do 1 septembra 1940 bude 9 din. po kg. Posle 1 septembra važiće cela od

: 7,50 din. kojia je bila utvrđena lane u oktobru.

— Ministar trgovine i industrije je rešio da se povise cene sledećih artikala nameniinih za izvoz u Nemačku: mast od 18,15 din. na 19,15 din. po kg., usoljene slanine od 16,25 na 17,25 din., mesa od mangalice od 12,75 na 14 din. Cili Ovog povišenia je da se omogući izyoz u Nemačku 77 vagona masti, 15 vagona usoljene slanine i 14 vagona mesa od mangalice, pošto su cene na unutrašnjem tržištu više od izvoznih. Interesantno da su i posle ovog povišenja cene na domaćem tržištu veće od izvoznih i prema tome naši potrošači plaćaju te proizvode skuplie nego Nemci, jer maksimirana cena masti u Beogradu stoji 20 din. po kg., a svinisko meso sa kostima 18 din.!

—_ Извоз немачког угља у Италију износио је од почетка 1940 године око 500 хиљ. тона месечно. Сада ће се транспорт удвостручити и то 610 хиљ. тона из Рајнске области, 340 хиљ. тона из Горње Шлеске, и 50 хиљ. из Сарске области, Дневно ће ићи за Италију 65 возова. Проблем је чим ће они бити натоварени на повратку. Долази у обзир извоз руда из балканских земаља, али то се може остварити само код нашег бауксита.

— На конференцији претставника житарских трговаца млинске индустрије и Призада претседник Призада г. Д-р Тот је рекао да се неће ометати рад трговаца и извозника житарица. Призад ће откупљивати пшеницу директно од произвођача само ако ови понуде најмање ! вагон. Неће се правити разлика између трговаца и задруга у погледу цена, пошто ће ове бити једнаке и за једне и за друге. Укинуће се трогодишњи контингент за трговце и пшеница ће се откупљивати само од претоколисаних фирми.

—- Комитет за увоз при Народној банци позвао је све фирме које увозе сировине из девизних земаља да поднесу пријаве за друго, треће и четврто тромесечје 0. г. о потребној количини сировина да би могао извршити раздезбу контингената. Пријаве треба поднети за следеће сировине: памук, вуна, памучна и вунена пређа, јута и њена пређа, каучук, аутомобилске гуме, крпе, екстракт за штављење коже, фосфати, шалитра, соднви нитрат, лој, копра, кокосово и рибље уље, цинк, сирови никл и њего ви производи, какао, рижа, кава, плуто, кожа, антрацит кокс, катранска уља, ланено и рицинусово уље, нафта и њени производи, платина и старо гвожђе.

— Потрошња текстилних производа у Енглеској је ограничена за 6 месеци. Детаљна трговина за то време добиваће 259 мање артикала од вештачке свиле и памука, 75% мање ланеног платна него 1939. Ова мера донесена је како због све Већих потреба војске тако и због потребе појачања извоза у циљу добивања девиза.

— Министар трговине и индустрије је одобрио претварање „Југопромет"' задруге с. о. ј. у Земуну у „Југопромет" а. д. са седиштем у Београду и главницом од 1 мил. дин. Друштво ће се бавити свим трговачким пословима за свој и туђи рачун, заступањем домаћих и страних фирми и примањем у комисион домаћих и страних прерађевина,