Narodno blagostanje

27. април 1940,

· Iz uredništva

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 259

риексца та зро љиа тооуш ши

(Prvi članak)

'Kratko vreme po potpisu sporazuma od 26 avgusta prošle godine izbila je u javnost vest iz Zagreba o nameri Kraljevske vlade da osnuje Direkciju za spoljnu frgovinu. Novine su donosile povrememo vesti O raznim fazama pripreme za njezino osnivanje. Marta 30-ga ta je Direkcija osnovana uredbom koja je toga dana stupila na snagu. Toga dana је naša štampa zZaćutala o Direkciji da za petnaest dana ni reči ne progovori sem saopštenja da će njezini činovnici polagati ispit (verovatno pred partiskom ispitnom komisijom). To ćutanje naše štampe za mas nije nikakva zagonetka. O stručnim pitanjima se piše onda kad se stane nekom na žulj. Direkcija za spoljnu trgovinu, međutim, ne samo da nikom nije stala na žulj, već je ugodila mnogobrojnim ličnim interesima. Zbog toga se o njoj ne piše. Međutim, ona je ne samo jedna reforma naše ekonomske administracije, već i jedna dalekosežna mera pravnog, finansiskog i političkog značaja. Dužnost je da se ona podvrgne analizi.

·Nepregledan je niz zadataka koje ima da vrši država. Ona to izvodi po načelu podele rada, čemu služi njezina organizacija. Podela rada je teritorijalna i stručna. Teritorijalna organizacija se deli na centralnu i perifernu, a stručna na pojedine veće grupe. Cen-

fralna uprava je stručno podeljena na ministarstva, i.

isto tako njo| potčinjeni perifefni uredi. Ministarstvo

ie dakle deo centralne uprave, odvojen po stručnom 'kri-

terijumu. Kako i pojedina ministarstva imaju i Ogro- ~·

man broj zadataka, to se i ona, po istom principu, dele na odelenja, a ova pak na otseke. Odelenja i обес imaju svoje šefove. Ali su svi oni potčinjeni ministru. Ministar upravlja, a činovnici su njegovi tehnički organi. Sem materije, koje su zakonom dodeljene šefovima, sve stoji u nadležnosti samoga ministra. Svaka odluka mora da nosi njegov potpis, jer je on odgovoran za ceo rad u ministarstvu. A to nije mogućno drugojače nego pod uslovima da mu je činovništvo potpuno potčinjeno. |

bilo pre postanka moderne države: davana je naplata poreza pod zakup itd. Sve je to isključeno u modernoj državi. U njezinim rukama je policija, carina, poreza, katastar, nastava itd. ) O

Ovo nekoliko opštih reči potrebno |e bilo da imamo pred očima prilikom amalize pravnog položaja Direkcije za spoljnu trgovinu.

Po čl. 1 uredbe osniva se Direkcija za spoljnu trgovinu za koju važe propisi uredbe o uređenju Ministarstva trgovine i industrije (ukoliko nisu uredbom izmenjeni). Direkcija stoji pod vrhonom uprayom Mi-

nistarstva frgovine ı industrije. U njen sastav ulazi do-

sadanje odelenje za spoljnu trgovinu (kao i Zavod za

unapređenje spoljne trgovine). Kao što vidimo, uredba” ukida |jedno.odelenje Ministarstva i na njegovo mesto ~

stavlja Direkciju. Šta je administrativno Direkcija: sa-

»osniva« Direkcija. To bi značilo da Direkcija treba da bude jedna samostalna ustanova pri Ministarstvu trgo-

vine, jer se samo samostalna ustanova može osnovati. Ali dalje se kaže da za Direkciju važe propisi МЕ nistarstva trgovine i da je ministar trgovine njen угhovni upravljač. Vrhovni upravljač znači da postoji još iedam upravljač nižega ranga, aktivni, tako. da ministar pretstavlja samo poslednju instancu. Ako bi to tako bilo, "onda Direkcija ne bi bila odelenje već autonomna ustanova. Na njenom čelu stoji direktor, ali uredba ne pred'viđa za njega nikakve upravne atribucije; on je Činovnik Као što su svi načelnici odelenja 5 tom razlikom što u činovničkoj hijerarhiji ima veći rang od “šefa odelenja. Kako on nema nikakvih atribucija, već „stoji pod Ministarstvom trgovine isto kao i ostali na-

,

„čelnici, to je čovek u iskušenju da zaključi da su i na-

"ziv Direkcije i naziv direktora(koji odavno nisu u običaju u našoj administraciji) došli samo zbog toga da "bi se stvorio veći položaj direktora.

Da nema i drugih kakvih motiva? Pođimo dalje! ·ČI. 2 uredbe govori o nadležnosti Direkcije za spoljnu trgovinu. Ista obuhvata sve ono što je i pre bilo pod pojmom spoljne trgovine i što je od vajkada bilo u nadležnosti ministra trgovine i industrije, Kako je po uredbi ministar trgovine i industrije vrhovni upravljač, "a kako direktor nema nikakvih vrhovnih atribucija, Već aje običam činovnik po zakonu o činovnicima građan"skog reda, to bi po čl. 2 izišao zaključak da je Direkcija samo jedno odeljenje.

Vrlo je interesantan čl. 3 uredbe koji glasi: | „Pri Direkciji za spoljnu trgovinu ipostoji Savet kao savetodavni oigan Ministarstva trgovine i industrije za pitanje spoline trgovinske politike”. U sastav toga odbora ulaze činovnici Ministarstva trgovine i industrije, Inostranih poslova, Vojske i mornarice, Fi'папзјја, Заобгасаја, Poljoprivrede, Šuma i rudnika, "Inspekcije zemaljske odbrane, tri delegata banovine Hrvatske, viceguverner Narodne banke, direktor Direkcije”. | Savetodavni odbori pri pojedinim ministarstvima

| | | | |___-nisu ništa novo kod nas; jedini je naš specilikum da u 'Vlast se ae može da delegira privatnima. To |e ~

"te odbore ulaze činovnici, koji te stvari rade u svojim ministarstvima po službenim dužnostima. U drugom “svetu u te odbore ulaze privatni. Novo je da se u njoj "nalaze tri delegata banovine Hrvatske, ali se protiv toga ne bi imalo ništa da primeti. Idući stav čl. 3 kaže da odluke Saveta postaju izvršne po odobrenju ministra trgovine i industrije, a u saglasnosti sa ekonomsko-finansiskim komitetom ministara. Čl. 4 kaže da ovaj Savet ima da ispituie mogućnosti unapređenja spoljne trgovine i da utvrđuje plan razmene dobara koji se može menjati i dopunjavati od sirane ministra trgovine | industrije u saglasnosti sa privredno-finan-

. siskim komitetom ministara. Jedan stav istog paragrafa kaže da Savet donosi svoje zaključke sporazumno, a _ako se sporazum ne može da postigne, onda odlučuje

Ministar trgovine i industrije pod uslovom saglasnosti

а је (таг ı- _ privredno-finansiskog komiteta ministara. mostalna ustanova ili ipak odeljenje? Kaže зе да зе |

Trebalo je da nekoliko puta pročitamo gornje propise, pa da se uverimo da je zbilja tako napisano kako smo reproducirali. Sporazum znači 'kolektivno za