Narodno blagostanje

Страна 260

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Бр. 17 _

razliku od individualnog. Znači da se pre odluke o pitanju moraju da čuju mišljenja članova odbora. Ali se ta odluka nikad ne može doneti sporazumno. Sporaгитап је пас rada, a odlučivanje je samo glasanjem, a glasanje može da ispadne razno. Može da bude једпоglasno, može biti sa većinom od jednoga glasa. Sve je to sporazumno. Međutim, reč „sporazumno” nije dala nikakav kriterijum za ocenu važnosti odluke.

Ova reč nije slučajno ušla, već namerno. Kakva

je zadnja ideja mogla da buđe tu? Svakako da se da”

mogućnost za razna tumačenja i da se može i da stane

na gledište da odluka ne važi ako za nju ne glasaju na ·

pr. tri pretstavnika banovine Hrvatske.

Dok se kod pitanja o izrazu „sporazumno” moramo da služimo pretpostavkama, dotle se kod pitanja zašto Savetodavni odbor treba da donosi odluke, nemamo mnogo. da mučimo. Uredba je dala jasan odgovor na to. Pogledajmo samo stilizaciju: »da su odluke Savetodavnog odbora izvršne po odobrenju „ministra trgovine i industrije, ali u saglasnosti sa privrednofinansiskim komitetom ministara. Ni plan koji izradi Savetodavni odbor ne važi po odobrenju ministra irgovine (u uredbi stoji izrično da ga on odobrava), jer je potrebna saglasnost privredno-finasiskog: komiteta ministara.

Kako posle ovoga stoji sa pitanjem šta |e Direkcija i koje je njezina vlast? Odgovor je vrlo prost. Ona materija koja je od pamtiveka bila u nadležnosti ministra Trgovine i industrije i zbog koje su u mnogim zemljama osnovana ministarstva frgovine, oduzeta je ovom uredbom ministru irgovine i prenesena na ekonomsko-finansiski komitet ministara, koji je organ Ministarskog saveta. Ministar trgovine i industrije nema ništa da kaže o pitanjima spoline trgovine. O svima tim pitanjima bez ostatka odlučuje Savedovatni odbor, a ministar trgovine i industrije Ima to sumnjivo zadovoljstvo da bude abronoša između odbora i ekonom= sko-finansiskog komiteta mimistara. On je potpuno deposediran sviju atribucija u oblasti spoline trgovinske politike.

Prema tome uredba govori neistinu kad kaže u prvom članu da Direkcija stoji pod vrhovnom upravom min'sfra trgovine i: industrije. Naprotiv, ona stoji pod vrhovnom upravom ekonomsko-finansiskog komiteta ministara. Savetodđavni odbor je faktički to, ali ne Ministra trgovine, već ekonomsko-finansiskog komiteta i to na apsurdan način: on nema prava da opšti neposredno sa Komitetom već preko ministra trgovine.

Uredba se stidi da prizna da |e ministar deposediran svojih atribucija, već hoće da izgleda da je on

ostao i dalje šef spoline trgovine i spoline trgovinske ' politike, a da su mu Savetodavni odbor i Ekonomsko-

finansiski komitet ministara samo pomoćhi organi. Posle svega ovoga nameće se pitanje, zašto је sve to, . Čitaocima je poznato da je spoljna trgovina, pa naravno i spolina trgovinska politika, sporazumom. od 26 avgusta prenesena ı nadležnost savezne vlade. Drukčije nije moglo da bude s obzirom na činjenicu da u Jugoslaviji, posle preuređenja. države, ostaje jedinstvena carinska i ekonomska oblast i da se Јисоslavija prema inostranstvu pojavljuje kao jedan pravni subjekt pa i po trgovinskim sporazumima. Prema tome, ni banovina Hrvatska kao i ostale buduće banovine nemaju ni reči da kažu u spoljnoj trgovinskoj politici.

-о884 пи јода 1 пшлодд пшјод5 еп: oltuojogu! oliqop. ЕАМЕ) ОР ЕИЗЈЕЛЛН ЕШЛОШЕа Pp OP» “UJOBU о7рд пделде7 поре шопаа гјоп елашојдов ро 501 шупроуј vinsku politiku. Mi podvlačimo kao takva, jer i u preuređenoj državi Hrvati bi imali odgovarajući uticaj na to pitanje preko saveznog parlamenta i savezne vlade u kojoj će biti odgovarajuće zastupljeni. Dabome da Hrvati ne bi imali kao takvi većinu ni u parlamentu ni u vladi. Dabome dz. |e lako mogućno da ne bude večito Hrvat ministar trgovine, već da može doći Srbin ili Slovenac. To je ono što izvesni ljudi u Zagrebu nisu hteli i zbog čega su tražili način da banovina Hrvatska utiče na spoljnu trgovinu. Kažu da nije skoro bilo zakona, koji je u toliko nacrta bio rađen, kao što je slučaj s uredbom o Direkciji spoljne trgovine. Posao nije bio lak. Trebalo je izigrati sporazum od 26 avgusta, po kome savezna vlada ima suvereno da rešava o spoljnoj trgovini. |

Nameće se pitanje da li se u tom uspelo? Radi odgovora na to pilanje moramo prvo da vidimo kako |e sastavljen Savedodavni odbor. Kao što smo rekli, u sastav su ušli pomoćnici ministra trgovine + шаизшје,. inostranih poslova, vojske i mornarice, finansija, saobraćaja, zatim po jedan pretstavnik Ministarstva poljoprivrede, Šuma i rudnika, Inspekcije zemaliske odbrane, pretstavnik Prizada, viceguverner Narodne banке 1 direktor Direkcije. Koliko bi bilo Hrvata u odboru, ne može se ceniti po sastavu današnje vlade Која је prolazna i ima specijalan zadatak. Ali je vrlo verovatno da će u saveznoj vladi, tamo gde budu bili Srbi ministri, Hrvati biti pomoćnici i obrnuto. Kad se vešto promešaju karte moglo bi da ispadne da tri delegata banovine Hrvatske sa nekoliko činovnika ministarstava. ostvare hrvatsku većinu o odboru. A ako bi Srbin bio. ministar trgovine i industrije pa bi zaželeo da promeni sastav Savedovatnog odbora, onda bi to mogao samo uz odobrenje: Ekonomsko-finansiskog komiteta minista- · ra. Ako se ne uspe da se u Komitetu i Savetođavnom. odboru sastavi većina, svakako da bi Hrvati bili impozanina i složena manjina. A ako ni to ne bi bio slučaj, ako bi odbor došao pod uticaj Srba, a ministar trgovine bio Srbin, onda bi ostalo kao poslednje pribežište Ekonomsko-finansiski komitet ministara. Tai ie Котпес jedna improvizacija, menjaju se resori koji su u rnjegovom sastavu i ako bi bilo teško sastaviti ga tako da u njemu budu većina Hrvati, ovi bi svakako pretstavljali impozaninu manjinu. A što je najvažnije, za direktora dolazi Hrvat.

Eto kako može da se objasni ta čudnovata pojava da je uredba o Direkciji za spolinu trgovinu raz-. zbila principe uređenja naše centralne uprave i da jednu sasvim normalnu materiju, koja pripada ministarstvu, prebaci u Ekonomsko-finansiski komitet ministara, koji rešava samo o onim pitanjima o kojima zakon nije ništa predvideo, koja ne potpadaju ni pod jedno ministarstvo.

Čitaoci znaju naše gledište na sporazum od 26 avgusta. lako smo daleko od politike, mi smo ga oberučke prihvatili. Dok su protivnici sporazuma u Jugoslaviji zamerili njemu kao takvom i načinu na koji je. postao, dotle ga mi akceptiramo, ali sve češće moramo da zameramo načinu na koji se .izvodi. Radi se jednoj pojavi koja.nas neobično zabrinjuje, naime о nepoverenju Hrvata. prema budućoj cehtralnoj vladi u Beogradu, iako su oni i danas i biće vaveki brojno zastupljeni u toj upravi i u parlamentu. Nepoverenje. je, neopravdano, bar prema atmosferi u kojoj se izvodi