Narodno blagostanje

11, мај 1940 НАРОДНО

— Одлуком Девизног одбора при Народној банци стављен је под контролу извоз цемента и дрвета за гориво.

— Indeks cena na malo u Madarskoj zabeležio ie u mesecu aprilu porast za 1,12 poena. Ovo povećanje došlo ie zbog povećania cena mesu i masti.

НОВЧАРСТВО

__ Prema izveštaju Državne Шрофекагле banke o poslovanju u 1939 godini vidi se da su centralna i lokalna sredstva banke iznosila kraiem godine 8.393 miliona dinara, dok su celokupni plasmani iznosili 7.975 mil. dinara.

— Kanadska vlada donela je odluku po kojoj su svi stanovnici Kanade dužni ustupiti strane devize Uredu za kontrolu kurseva.

— Rumunska vlada je jednim zakonskim dekretom 17vršila revalorizaciju zlatnih rezervi Narodne banke time što ie dosadanju cenu Od 153.333.33 leja za 1 kg čistog zlata podigla za 50%.

—_ Услед сталног одлива злата у Сједињене Амер. Државе златна подлога холандске Народне банке све више се смањује. Тако, крајем априла о. г. то је смањење износило 600 мил. гулдена у поређењу са децембром 1938 год.

ЈАВНЕ ФИНАНСИЈЕ

— Буџетски расходи не објављују се у Немачкој од 1933. На основу прихода и позајмица прављени су прорачуни колики би могли да буду приближно ти расходи. То је било од интереса пре рата, сада још више. Нарозито интересују се за те расходе Енглези, после доношења рат“ ног буџета. Економист је направио следећи прорачун. Приходи од пореза били су 1939/40 предвиђени са 99 милијарде марака. Почетком рата извесни порези су повишени и по резултатима до краја децембра може се закључити да је у читавој години наплаћено 24—26 милијарди. Осим тога Рајх има и других извора прихода: вишкови фондова незапослених и других институција социјалног осигурања, добит државних предузећа, опорезивање Јевреја, итд. Кад се од укупних прихода одбију нормални цивилни расходи остаје од њих за рат око 20—24 милијарде марака. Осим тога месечно се зајми око 2 милијарди. Ратни трошкови попели би се према томе на 44—48 милијарди. Ако се узме да је куповна снага фунте стерлинга једнака 15 марака, онда би ратни буџет Немачке био око 3000 милијарде фунти стерлинга.

— F;inansiski odbor Senata u Italiji izglasao je prošlog meseca jedan zakon na osnovu koga se ovlaščuje ministar rata da može raspolagati sumom od 8 milijardi lira za poјабапје naoružanja.

— Banska vlast u Hrvatskoj odobrila ie u toku prošlog meseca kredit u visini od oko 1,5 mil. dinara za izVOđenje javnih radova.

— Талијанска влада на једној од последњих седница донела је читав низ нових уредаба међу којима и једну која предвиђа увођење нарочитог пореза на ратну добит.

САОБРАЋАЈ

— Дирекција речне пловидбе је решила да се укине линија Београд—Беч на Дунаву, пошто је број путника на њој врло мали, износи свега У/ од оног из ранијих година, тако да је вожња постала нерентабилна. Линија Београд— Будимпешта одржаће се, иако је и на њој број путника опао и 12 маја кренуће први брод у овој сезони на пут.

— Румунија је забранила бродовима који плове Дунавом да пристају најмање на километар удаљености од железничког моста код Цернавода. Испод моста могу да иду само по дану и то у размацима од пола сата.

БЛАГОСТАЊЕ

Страна 299.

—- Француске железнице, које се налазе од пре три године у рукама државе, постигле су чисту добит од 200 мил. франака у 1989 год.

— Италија ће почети да гради пругу у Албанији која ће везивати Драч—Елбасан—Лабиноти. Дужина пруге биће око 100 километара а коштаће око пола милијарде лира. Овим ће Италија омогућити себи лакше снабдевање гвозденом рудом које има у великим количинама у Лабинотиу.

ПОЛОЖАЈ РАДНИКА

— Између бродовласника и Стручног савеза помораца постигнут је споразум по питању повишица плата У вези са скоком цена. Морнари обалске пловидбе добиће додатак на скупоћу од 200 дин. месечно, а машински други официри 300 дин.

— Гасподарска слога је повела акцију за повишење надница пољопривредним и другим радницима. Према подацима прикупљеним преко повереника наднице пољопривредних радника крећу се између 6 и 15 дин. врло ретко достижу висину од 20 и више динара. На састанку повереника у Загребу, Осијеку и Винковцима решено је да се наднице повисе на 25 дин. за косаче 40 дин. без хране а 30 дин. са храном, кошење по катастарском јутру 120—150 дин. према терену. Радно време не сме да буде веће од 10 сати. Радници са месечном платом не смеју добити мање од 700 дин. без хране или 500 дин. са храном. У Славочији радници ће бити плаћени по сату и то од 9,5 до 4 дин.

— Posle četiri dana likvidiran je štrajk radnika u fabrici cementa u Beočinu, pošto je ona pristala da povisi nadnice za 18—99%/. Fabrika će prodavati radnicima kruh po 2 dinara kilogram. |

— Hlebarsko-pekarski pomoćnici dobili su veće падnice, tako da će se iste sada kretati od 45—70 dinara. Pored toga vreme rada iznosiće 10 časova u običnim pekarama, a 8 časova u industriskim.

— Francuska vlada donela je odluku po kojoi će svaki radnik, koji je zaposlen u istom preduzeću bar 4 meseca imati pravo na 12 dana godišnjeg odmora.

— Завршен је штрајк намештеника Ковнице а. Д, пошто је постигнут споразум између послодаваца и намештеника. Споразум, који је закључен на шест месеци, предвиђа између осталог повишицу свима радницима која се креће од 10 до 1590 и плаћени прековремени рад са BO% више од нормалног.

РАТ И ПРИВРЕДА

— Дневна штампа пише да је влада спремила Уредбу о безмесним данима. То би били понедељак и петак када се у ресторанима неће смети продавати месна јела изузев она са месом од оваца и живине. У исто време биће забрањено клање прасади испод 6 месеци старости и телади испод једне године.

— Grčka vlada donela je uredbu o ogramičenju potrošnje izvesnih artikala. Pored ostaloez ograničava se DOtrošnja vode i gorivog materijala.

— Zbog otežanog uvoza Belgija je odlučila da ograniči potrošnju hartije. Istom odlukom predviđeno je prikupljanje starih predmeta od metala, hartije i tekstilnih proizvoda. У току месеца маја и јуна у Шпанији сваки становник моћи ће да добије само 500 грама хлеба дневно. Овом рационирању хлеба приступило се због слабе жетве у току 1939 године.

— При Министарству трговине и индустрије у Француској основан је „Врховни савет“ који има за задатак да реши проблем помоћи индустријама које раде за извоз, 4 које су остале без радне енаге.