Narodno blagostanje

18. мај 1940.

Iz urednišiva

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 507

Jugoslovemsiko~sovjefsisi odmosi beZz iluzije

Trgovinski pregovori sa Sovjetskom Unijom shvaćeni su i kod nas kao spoljno-politički događaj, a strana štampa ih |e samo tako interpretirala. Vest je došla neočekivano, a u vezi sa njom poverovalo se da je to samo prvi korak ka uspostavljanju diplomatskih odnosa. Trgovinski sporazum |e već potpisan, što stavlja u veći izgled uspostavu diplomatskih odnosa. U tom pogledu mi smo s malim brojem malih evropskih zemalja činili izuzetak. Dok Holandija i Portugal mogu svoju politiku da pravdaju nezainteresovanošću, dotle kod nas taj razlog ne može da se uvaži, naročito posle stupanja Sovjetske Unije u Društvo Naroda i njene uloge u međunarodnoj politici. Ta uloga dobijala je na značaju, iako je ponekad izgledalo da bledi. Ona je bledela više prema pisanju štampe, nego u stvarnosti, a diplomatija mora da se ravna prema poslednjoj, a ne prvoj.

Jedna je stvar, šta je propušteno u našoj spoljnoj politici time što smo bili bez rezerve u odnosu prema Sovjetskoj Uniji. To već pomalo pripada istoriji od kad je uspostavljen prvi kontakt, i možemo ga ostaviti po strani. Ali druga je stvar, da to pitanje nije nikad ozbiljno prodiskutovano u javnosti, tako da ona nije bila sposobna da događaj komentariše dovoljno realistički. O potrebi uspostave odnosa čulo se kod nas pogdekad mišljenje, ali ono je poklapano razlogom da bi time mogla da budu otvorena vrata komunističkoj propagandi. Iskustvo drugih zemalja čini ovaj razlog neodrživim. Diplomatski pretstavnici nisu nosioci propagande. Ukoliko je ima, spada u domenu unutrašnje politike, gde vladi nisu nikad vezane ruke za borbu protivu nje. Spolina politika treba da se rukovodi realizmom, ı samo se realizmom može objasniti da diplomafski mogu da sarađuju zemlje koje su ideološki udaljene. Ako bi od uspostvljanja diplomatskih odnosa

pretila opasnost porefku u zemlji, moralo bi se to do-

sada pokazati, na prvom mestu u zemljama sa velikim brojem proletarijata, a najmanje u onima sa socijalnom strukturom kakvu imamo mi.

_ Neopravdan je i strah da bi kulturni sporazum, koji bi eventualno bio zaključen posle ФротазКког 1 koji bi omogućio sovjetskoj literaturi da bude prodavana u zemlji, ojačao komunističku propagandu. Kul. turni sporazum ne bi lišio vladu prava da zabrani propagandističku literaturu, a kulturna i naučna dospevale su i do sada. Ko je hteo da se obavesti o ruskim prilikama, mogao je to preko štampe drugih zemalja. Čuteći godinama o odnosima sa Sovjetskom Uniјош, пи smo izgubili kriterijum po kome treba ocenjivafi njihovu vrednost. Kad je došlo do prvog Копtakta, naša štampa se prebacila u drugu krajnost, da u tim odnosima nalazi i ono čega ne može da bude.

Precenjen je značaj privrednih odnosa, isticanjem nade da bi mi razmenom dobara sa Sovjetskom Unijom mogli da rešimo svoj problem sirovina. Sporazum koji je zaključen u Moskvi predveđa ukupnu razmenu u vrednosti od 176 mil. dinara. To je premalo za naše potrebe, ali vrlo mnogo obzirom na naše i sovjetske mogućnosti međusobne razmene.

Sovjetska Unija je, istina, veliki proizvođač sirovina koje bi mi rado uvezli, al ona ih uglavnom troši sama, Proizvodnja se naglo povećava, ali isto tako raste i potrošnja. Spoljna trgovina izgubila |e značaj za sovjetsku privredu, kojt |e imala za carsku Rusiju. Time se može objasniti opadanje sovjetske spoline trgovine posle 1932 iako se od tog svemena proizvodnja silno povećala. Nama su najviše potrebni pamuk i naita, dve sirovine, koje su najviše tražene. Sovjetska proizvodnja pamuka popela se na 8,8 mil. kvintala 1939/40 prema 2 miliona pre Svetskog rata, a to je više od 1/3 američke proizvodnje. 1 Код neznatne individualne potrošnje pamučne robe 170 miliona potrošača ne ostavlja|u mnogo za izvoz. Proizvodnja naite popela se na 30 mil. tona 1930, ali mehanizacijom vojske, transporta i poljoprivrede potrošnja se toliko povećala da izvoz opada poslednjih godina. Nas ne interesuje sovjetsko drvo, ali je karakteristično za povećanje unutrašnje potrošnje, da od pre dve godine nije bilo dovolino drva za izvoz. Lan i konoplja, koji su nekad spadali među glavne artikle ruskog izvoza, ne poјамђији se u izvozu ili vrlo slabo, iako je Sovjetska Unija najveći proizvođač na svetu.

Spoljna trgovina je u planskoj privredi jedan njen sektor i njeno oruđe. Ne izvozi se zbog dobiti, песо da se umesto jednih artikala dobiju drugi. Izvoze se oni artikli od kojih se može odvojiti jedan deo od domaće potrošnje, ili se ona ograničava potpuno, ako se samo izvozom nekog artikla može doći do drugih koji su preko potrebni za industrijalizaciju. Sovjeti traže najviše kvalitativne industriske proizvode ili sirovine koje sami ne mogu da proizvedu.

Razvoj trgovinskih odnosa sa Sovjetskom Unijom, zavisan je od privrednog plana, što znači da promene u planu mogu da skrenu spoljnu trgovinu s jednog pravca na drugi. Zemlje, koje se nalaze u trgovinskim odnosima sa Sovjetskom Unijom, mogu da posle kraćeg perioda žive trgovine izgube rusko tržište. Za trajnije trgovinske odnose imaju preduslova zemlje Које ргоizvode neke sirovine koje Sovjeti nemaju i neke industriske zemlje koje proizvode specijalne mašine. Obzirom na ovakve ciljeve spoline trgovine Sovjetske Unije, mi nemamo mnogo mogućnosti da zadovoljimo njihove potrebe. Mi imamo artikala koje Sovjeti uvoze, ali nc proizvodimo ih u dovoljnoj količini i vezani smo trgovinskim sporazumima, ukoliko imamo viškova Za 12707. Zato nas nije iznenadilo kad smo videli da je po sporazumu predviđena razmena u iznosu od 176 miliona dinara. lo

Međutim, nije plansko-privredni kriterium {jedini i isključivi po kome se ravna trgovinska politika Sovietske Unije. Postoje i politički motivi. To je uostalom pojava u svetu uopšte, a Sovjeti mogu neposredno да upotrebe spoljnu trgovinu kao sredstvo spoline politike. zato što je sva trgovina u državnim rukama. Država је proizvođač i izvoznik, pa ako može da posluži političkim interesima krenuće izvoz i onde gde ima malo ekonomskih pretpostavki za njega. To je stara pojava kod Sovjeta. Politički interesi diktovali su razvoj trgo-