Narodno blagostanje
95. мај 1940.
НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ
Страна 399
ОБАВЕШТАЈНА СЛУЖБА
POLJOPRIVREDA
— Према упутству за извршење Уредбе о промету кукуруза, које је прописао Министар трговине и индустрије, све залихе кукуруза морају се пријавити најдаље до 25 маја. Опште управне власти дужне су да врше контролу и строги надзор над извршењем Уредбе и овог Упутства.
= Бемачка битка за производњу жита до 1937 базирала је, у првом реду, на појачању приноса по хектару. Од тада се настоји да се површина оранице повећа узоравањем ледине, и тако накнади губитак који је настао услед градње аеродрома, путева итд. Због чега се површина оранице смањила. Испочетка била је одређена помоћ од 70 км. по ха узоране летине, у априлу 1939 она је смањена на 50 км. Велика важност полагала се на мелиорацију земљишта и за такво земљиште претворено у ораницу даване су веће помоћи, тако да је држава накнађавала половину трошкова. Сада је помоћ повећана на 240 Рм по хектару, ако се тако земљиште употреби за пронзводњу кромпира, уљарица или биљки које дају влакна за текстилну индустрију.
— Пољопривредни пролећни радови у Немачкој завршени су скоро свуда на време. Површина под јаром шшеницом износи око 98% прошлогодишње а под јечмом и овсом око 96%. Нешто су заостали у источним жупама због временских непогода. Сетва других пољопривредних производа развија се повољно. До половине маја засејано је 43% предвиђене површине касним кукурузом, 54% шећерном репом и 54% сточном.
— Упореба вештачког гнојива у Немачкој за последњих 6 година се удвостручила (1938/39 је потрошено 700.000 т. азотног гнојива), то је омогућило да је принос жита у свим крајевима знатно порастао, Изгледало је да ће рат смањити производњу гнојива, стога је у почетку било предвиђено да се пољопривреди у 1939/40 стави на расположење 57%, ових дана је тај проценат повишен на 85%. 3 извесним крајевима тај проценат је већи, тако у Источној Крајини 115, а у Судетским крајевима 100.
INDUSTRIJA
— Министар Трговине и Индустрије одобрио је оснивање акционарског друштва „Земунска текстилна индустрија а. д.' са основним капиталом од 4.000.000 динара. Циљ друштва је прерада и израда свих врста предива и тканина памука и других текстилних производа. Седиште друштва је у Београду.
— Банска власт из Загреба разделила је пасивним крајевима Бановине 3730 вагона људске и 500 вагона сточне хране.
— Загребачка општина закључила је код Сузора 32– јам од 30 милиона динара.
— Основано је ново акционарско друштво „Индустрија за прераду папира а. д.' са седиштем у Београду. Основни капитал 1.000.000 динара.
— Основано је акционарско друштво за експлоатацију хрома и других руда „Југохром“ са седиштем у Београду и капиталом 2 милиона динара.
— У Краварском (Хрватска бановина) пронађени су извори земног плина. С обзиром да је ово место удаљено од Загреба свега 25 к. м. градска општина је одлучила да плин употреби као средство за осветљење и погон као и сличне потребе града.
— Шведске фабрике жипица обуставиле су рад на извесно време услед прекида у извозу.
— Производња злата у Аустралији у 1989 износила је 1,63 мил. златних унци. То је највиша производња од 1916 године, Цена злата од тада се удвостручила.
TRGOVINA
— Банска управа Дунавске бановине одлучила је да обустави издавање дозвола за даље отварање угоститељских радњи (крчми, бифеа и народне кухиње). Изузетно од те забране могу се отварати крчме, бифеи и народне кухиње само у местима у којима не постоји ниједна таква радња.
— Министар трговине и индустрије донео је одлуку да се, услед слабе понуде на домаћим пијацама повећа цена стоци која се извози у Немачку и Италију.
— У току прошле године у нашој држави произвеје 10.733 вагона шећера.
— Ових дана биће извезено за Немачку један милион килограма дувана,
— Девизни одбор при Народној банци донео је одлуку да се обнови дозвола за употребу трансферних динара за извоз јаја у неклириншке земље.
— Окупација Холандије и Белгије од стране Немачке осетљиво је погодила Аргентину, која у њима губи добре купце свог кукуруза. Прошле године обе земље су купиле за око 220 мил. пезоса кукуруза или 15% целокупног извоза. Пошто су и скандинавске земље отпале као купци због рата, извоз кукуруза ће се још више смањити (за 22%). Губитак је тим осетљивији што је Аргентина са тим земљама имала активан трговински биланс, а осим тога бродови тих земаља транспортовали су велике количине кукуруза, што сада неће моћи, а Аргентина има слабо развијену трговачку морнарицу. Да би појачала извоз кукуруза Влада је решила да даје извозницима бескаматне зајмове.
— У Италији је ових дана формиран при Заводу за спољну трговину уред за контролу извоза ратног материјала. Уред контролише рад заступстава индустриских савеза и картела у иностранству а тако исто и некартелисаних фирми.
JAVNE FINANSIJE
— Министарски савет прописао је Уредбу о изменама и допунама Уредбе о државним и бановинским фондовима. — Према речима претседника канадске владе, Канада троши дневно на наоружање око два милиона долара.
— Летећи дуг Немачке повећао се у фебруару о.г. за 1,86 милијарди Рм на 17,63 милијарде. Оптицај каматних благајничких бонова је порастао од 15,08 милијарди на 17,18, пореских бонова се смањио за 117,6 мил. на 19146 мил. Рм.
— Талијански министар финансија у свом експозеу уз буџет 1940/41 у парламенту је изјавио да се у лањском буџету предвиђени дефицит стално повећава због вВеликих ванредних расхода. Приходи су били предвиђени са 246 милијарди лира а стварно су износили 29,7 милијарди, док су расходи били предвиђени од 29,3 милијарде а стварно су били 35,8 милијарди. Тако се предвиђени дефицит повећао од 47 милијарди на 6,2. Ванредни расходи су износили 56,1 милијарду и коначна сума дефицита попела се на 26 милијарди лира. М буџет за 1940/41 предвиba дефицит, и то у износу од 5,9 милијарди (приходи 29 а расходи 349 милијарди лира). Влади је успело да пореско оптерећење не повећава знатније. Повећани су једино посредни порези за 20%. Од 74 милијарде ванредних из-
дено