Narodno blagostanje

Страна 549

Dakle, suma uloga kako na štednju tako i po tekućim računima u Bugarskoj iz porasla u 1939 za 7,9%/o prema 1988, a kod nas ie opala za 11%. Naročito sitna štednja u Bugarskoj pokazuje tendencu porasta, što se lepo vidi iz izveštaja Poštanske štedionice koja je krajem 1989 imala 3.613 mil. leva uloga a 1938 3.445. Naša Poštanska štedionica pokazuje samo porast ulagača od 534.904 na 561.786 a pad uloga od 1.823 ти. па 1.023 ти. ап.

Такуо зфапје Шоста отогстисПо је ђигатзкшт ђапката da privredi i državi daju veće kredite nego 1938.

Sledeća. tablica pokazuje koliko su bugarske banke podelile kredita 1939:

1938 1939 u mil. leva Velike privatne banke 2.654,7 2.884,5 Ostale privatne banke 852,6 825,5 | Bug. zemlj. i koop. banke, 6.018,4 7.668,1 Zadruge 9.980,2 3.115,9 Ukupno 12.505,9 14.494

Kako se vidi u bugarsku privredu ubačeno је 1939 dve miliiarde leva više nego 1938. Od toga ie 1,1 milijardu uzela država za potrebe direkcije za izvoz. Tražnja Ктедна zabeležena je kod svih privrednih grana, a naročito kod građevne industrije koja je stvarno i primila najviše kredita.

Bilans naših banaka ne pokazuje tako povolinu sliku. Prema izveštaju Narodne banke o poslovanju dvadeset naivažnijih banaka, čiji je razvoj karakterističan za ocenu rada ostalih, tendenca opadania kasene gotovine koja је trajala do septembra zaustavliena i do kraja godine beleži osetan porast. U septembru ona je iznosila 336 mil. din. a u decembru 565 mil. Plasman 'po eskontu ne pokazuje značajnijih promena prema 19838. U septembru 1939 je iznosio.985 mil. a u decembru 1007 mil. a u 1938 981 mil. odnosno 987 mil. din. Vrlo je verovatno da ni kod ostalih banaka za koje nemamo podataka nema znatnih promena u kreditiraniu privrede, ŠtO se UOstalom da zaključiti iz sledećih podataka: U 1938 529 banaka podelilo je kredit u okruglom iznosu 8.958 mil., za 327,9 mil. više nego. 1939. Glavna operacija je bio eskont menica koji ie iznosio 2.151,1 mil. din. Izlazi da je 1988 20 najvećih banaka eskontovalo oko polovinu svih menica. Kako ija u prošloj godini eskont kod njih porastao svega za 20 mil., sigurno da ni kod ostalih nije bio veći. Prema tome, kreditiranie privrede kod nas u 1939 pokazuje pravu stagnaciju.

· Uzdržlivost naših banaka u davanju kredita imala је za posledicu relativno visok procenat gotovine kod 20 naivećih banaka koji je iznosio 932,4% u oktobru a 39,1%5 u dacembru 1939, док је u decembru 1938 iznosio 25,96%. U Виgarskoi je on iznosio svega 17,5% prema 170 u 1938, što pokazuje koliko je bilo živo poslovanje bugarskih banaka Kod velikih banaka je bio veći i iznosio 19,O9% u septembru a do kraja 1989 је рогазјао па 32,3%.

Maksimalna zakonom dozvoljena kamata u Bugarskoj iznosi već godinama 9%/, prosek je lane bio 8%, a kod naših privatnih banaka askontna stopa kretala se između 8,50 i 8,86% kod samoupravnih štedionica između 68 i 8,7%/. a maksimalna zakonom dozvoliena kamata 10%. Kamata na uloge na štednju u Bugarskoj je bila nešto veća nego kod nas i iznosila je 4,5% а kod naših privatnih banaka kretala se između 3,95% i 4,0 % a kod samoupravnih štedionica između 3,961/3 i 4,92%.

_ НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Бр. 99

Инвестициана политика Сузора годинама је подвргавана критици како послодавачких тако и радничких организација. Нарочито је критика постала општа у последње време откако се почело У јавности претресати питање реформе радничког осигурања. Приговарало се да су инвестиције нерантабилне, да се резерве осигурања улажу непродуктивно наместо да се враћају привреди, да су једни крајеви фаворизовани на штету других и т. д. Не може се рећи да је сва та критика тендециозна. Било је ту и добронамерне. У „Радничкој заштити" од 251 о. г. г. Радован Матјашић написао је интересантан чланак „Инвестициона политика радничког осигурања“ у коме је дао објашњење те политике и одговор на неке приговоре. Г. Матјашић каже:

„Инвестициона Cysopa”

политика

O O O U

Од три гране радничког осигурања болесничко нема никакве имовине која би се могла пласирати, пошто преко године потроши све доприносе који износе 360 мил дин. Како се доприноси убиру 2—83 месеца касније него што су прописани ова грана мора да позајмљује обртни капитал од друге две.

Од остале две пензионо осигурање, чији годишњи доприноси износе 137 мил. дин. има највеће резерве, пошто оно прикупља доприносе све док осигураник може да ради, а то у већини случајева траје дуги низ година. Осим тога, сада оно нема скоро никаквих расхода, јер још не исплаћује пензије. Осигурање за случај несреће прикупи годишње доприноса у износу од 104 мил. дин. Из њих се издваја главнично покриће за ренте које се признају за несрећне случајеве настале у току године, и већ следеће године врши се исплата тих ренти из главничног покрића. Због тога ту могу да настану резерве за пласирање само у првим годинама осигурања (за првих 6 година 68—36% доприноса). До краја ове године имовина оних двеју грана (не рачунајући ту дужне доприносе послодаваца) износиће милијарду дин. али за нова улагања биће на расположењу само прираст који ће вероватно износити 180 мил. динара. Пошто су стопе доприноса пензионого осигурања релативно ниске (3%), рачуна се да две трећине будућих издатака на ренте и потпоре треба да покрију приходи од уложених резерви. Због тога је питање њиховог пласирања најкрупнији проблем радничког осигурања. При томе треба водити рачуна о сигурности уложеног новца, што већем укамаћењу и ликвидности,

Досадашња инвестициона политика Сузора прошла је кроз три фазе. Прва, до 1932 када се 75% расположивих резерви улагало у сопствена покретна и непокретна добра, а остатак у хартије од вредности и банке. Друга, када је улагање у банке ограничено због замрзавања знатних сума и заведена нова врста пласмана у дугорочне хипотекарне зајмове општинама и бановинама и то до 35% расположивих резерви. И трећа, од јула 1938 када је донесена Уредба о образовању резерви и обавезном улагању њиховом у државне хартије од вредности. Сада од укупних 180 мил дин, у државне хартије мора да се пласира 108 мил. а свега 72 мил. у пласмане по Сузоровом статуту. Од тих 72 мил. 22 је одређено за градњу уредских зграда и лечилишта према петогодишњем инвестиционом програму, тако да ће се моћи свега 50 милиона поделити на зајмове за опште ко-

ТРГОВАЧКО ОБАВЕШТАЈНИ ЗАВОД А. Д. ПРЕЂЕ

DUN-SCHIMMELDFENG

кнез Михајлова 39.

НАЈВЕЋА ИЗВЕШТАЈНА ОРГАНИЗАЦИЈА БЕОГРАД ЗАГРЕЉ

Бериславићева 7"