Narodno blagostanje

Страна 556 НАРОДНО

јалних старешина, резервних официра или подофицира, које поставља командант војног округа. Радом управља сама управа предузећа.

У другом позиву су пољопривредни радници, а задаћа им је да обраде што већу површину земљишта и да се стока гаји што боље, а о извршењу тог задатка треба да се брину Банска власт у Загребу и банске управе. О овим обвезницима воде евиденцију општинске власти, среске и Банска власт, односно банске управе, а Министарству пољопривреде достављају се ти податци, да на основу њих води бројну евиденцију. Обвезници другог позива добијају свој ратни радни распоред, али пошто они не припадају предузећима, формирају они радне јединице, којима се морају да јаве кад се прогласи државна мобилизација. јединице су десетине, у којима има 10—15 обвезника, водови са 2—4 десетине, чете са 2 —4 вода. Старешине јединица су десетари, водници и командири чета, а све чете једног среза подређене су среском заповеднику. Изнад ових стоји окружни заповедник кога именује Бан. Старешине се бирају из оног места у коме се формира њихова јединица. Овако организоване јединице су покретне и могу да се искористе за пољопривредне радове у својој општини или да по потреби буду пребачене у другу. Њихова мобилизација није општа као код првог позива. Најпре се позивају незапослени, затим они који немају хранилачких обавеза, на «крају остали.

Трећи позив чине неквалификовани радници, интелектуални радници, пензионери, студенти, ученици средњих школа, рентијери, трговци, трговачки помоћници. Они немају специјалних квалификација за послове у предузећима која раде за потребе рата. Али њихова мобилизација потребна је да се попуне празнине које су настале војном мобилизацијом. Евиденцију о њима воде градске и сеоске општине и то поименичну и бројну, а бројну евиденцију воде среска начелства, банске управе и надлежна министарства. Мобилизација трећег позива врши се према пријављеним потребама.

Питање награде решено је тако да у првом позиву добијају плату од предузећа у коме раде, у другом позиву добијају плату од оног на чијем имању раде, а од општине ако је тај сиромашан, и издржавање ако раде на државном имању, у ком слу-

" БЛАГОСТАЊЕ

Бр. 25

чају њихова породица има право на помоћ као и породица војникова. Није требало правити овај изузетак у погледу државних и општинских добара, јер и у редовним приликама она плаћају радну снагу, коју ће у случају рата добити само на други начин. За породицу обвезника другог позива настају тешкоће, јер ће морати да се обраћају посебним властима за помоћ, и морају да чекају на њу. Спорове по питању награде радницима 1 позива решава Министар социјалне политике са Министром снабдевања, коме радник припада. Штрајк је забрањен.

Евиденција се води за обвезнике | позива, за стручњаке 1 позива и за извесне обвезнике ШП! позива, помоћу картона. Изградиће се за све ове 0о6везнике по три равногласна картона. Картон бр. ! чуваће се код надлежног министарства снабдевања, бр. 2 код предузећа коме је распоређен, бр. 3 код инспекције рада банске управе. Све промене посла и боравка уносе се у картон и те промене јављају се надлежном министарству.

За обвезнике П. и 11. позива за које се не воде картони, уводе се главни спискови, код општина и среских начелстава; школе воде спискове ученика. На основу дупликата ових спискова израђују се спискови бројног стања обвезника и та евиденција по броју сабира се код надлежног министарства за снабдевање.

Посебно воде јединичне спискове предузећа о радницима који су код њих запослени, такође у дупликату. Помоћна војска има пре свега задаћу да продужи производњу по могућности без прекида кад се изврши војна мобилизација. Радна снага биће искоришћена у постојећим предузећима и у пољопривреди на местима која је већ раније заузимала, па се после мобилизације налази само у промењеном од носу, јер посао не обавља добровољно, на бази уговора, него по обавези. Али ова помоћна војска може да буде употребљена и у друге сврхе, да врши извесне радове који су важни по одбрану земље, или да буде додељена непосредно војсци у радовима које она изводи. За те послове потребна су јој средства за рад. Уредбом је решено да они који поседују превозна средства, пловне објекте, машине, алате итд. да морају да их ставе на расположење помоћној војсци у стању у коме су употребљива.

П ВРХОВНА УПРАВА ПРИВРЕДЕ ЗЕМАЉСКЕ ОДБРАНЕ

Из основа су измењени погледи на ратно-привредна питања у Светском рату. Његово искуство бацило је у прву линију питање функционисања народне привреде као такове. Видело се да је и финансирање рата условљено стањем народне привреде. Што је привредна делатност интензивнија, што је мање поремећаја у мирнодопском стању и што је већа делатност за ратне потребе, у толико је већи просперитет у пркос рату. То најбоље потврђују привреде Енглеске, Немачке и Француске у овоме рату, које се налазе на врхунцу просперитета (који ће наравно бити умањен за губитке које буде проузроковао рат). Рат по себи има извесне потребе које треба по могућству што више да задовољи домаћа производња. Домаћа производња треба да задовољи цивилне потребе. Али како рат мења структуру потрошње, то је потребно да се томе прилагоде производња и циркулација добара. То се може извести

само помоћу једне моћне централне управе. Тако се дошло до закључка да је ратна привреда планска привреда пар екселанс.

Настало је питање: који орган треба да диригира планском привредом. Дошла су два одговора. један тражи наслон на постојећу државну администрацију, други тражи нов организам. По нашем мишљењу питање органа није тако важно. Много је важније питање људи. Ратна планска привреда поверена људима, који су упропастили банкарство, упропастили систем цена, срушили један део стубова пољопривреде, неће моћи свакако ни у планској привреди ништа урадити. |

Уредбом о „одбору за одбранбену привреду" од 16 маја т. г., створен је код нас нов врховни орган планске привреде под горњим именом. То је наш привредни генералштаб. Истина то се не види из наслова. Привреда може бити ратна или мирнодопска,