Narodno blagostanje
8. јуни 1940.
Из уредништва
НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ
Страна 555
#
две привредне мере у области народне одоране"»
| ОРГАНИЗАЦИЈА ОБАВЕЗНЕ СЛУЖБЕ РАДА
Одувек се сматрало да држава у рату има право да тражи све: живот и имовину својих поданика. Међутим, у пракси тај принцип није никад једнако погађао све. Живот је био у опасности само код бораца, а цивилно становништво страдало је само ако непријатељ провали у земљу, па и тада могло је да се спасава евакуацијом. Борци су и економски јаче страдали, јер нису могли да воде своје послове, тако да ни највећа пореска стопа којом би били оптерећени цивили у позадини, није могла да изравна жртве. То је неправда која се никад неће моћи да онемогући у овако анархичној ситуацији коју ствара рат. Али у тоталном рату и у припремању за њега, односно одбране од њега нема више оне строге поделе на војску и цивилно становништво. У тоталном рату држава има право да мобилише целокупну снагу земље и узме сва материјална средства својих држављана, и на тај начин правно је смањен јаз између оних који одлазе у борбу и носе главу у торби и осталих који продужују свој мирнодопски живот.
У нашем закону о земаљској одбрани то је названо државном мобилизацијом; она обухвата мобилизацију војне силе, саобраћаја, финансија, индустрије, пољопривреде и мобилизацију радне снаге.
Та мобилизација уствари значи прелаз на ратну привреду. А то опет претпоставља да је извршено евидентирање свих привредних снага земље, мртвих и живих, да је установљен максимални капацитет и да постоји известан привредни план по коме се тај капацитет може да искористи. То је био задатак разних министарстава снабдевања, (тако се називају привредна министарств по закону о земаљској одбрани). Колико је учињено то је интерна ствар ових министарстава. У погледу радне снаге предвиђено је било да ће се поверити једном министарству, које одреди претседник министарског савета, да установи колике су потребе земље за радном снагом, колико је има на расположењу кад се изврши војна мобилизација и да организује расподелу ове радне снаге по потребама.
Ово питање решено је сада уредбом о помоћној војсци земаљске одбране. Њом је обухваћена ова расположива радна снага. Сви држављани способни за физички рад од 16 до 65 године, и за умни рад од 16 до 70 године образују помоћну војску земаљске одбране и подлежу обавези рада, изузев војних обвезника. Задаћа помоћне војске је да обезбеди потребе војне силе и да се брине за одржавање живота целог народа.
На тај начин била би мобилисана цела земља, са главном поделом у две групе, мобилисаних за оружану борбу и за потребе ратне привреде. У уредби нема никакве одредбе о томе по коме ће се мерилу вршити рекрутација помоћне војске. Ло-
%) Ако који од читалаца није задовољан овим чланком или га не разуме, нисмо ми за то одговорни. (Уред.).
"служи као докуменат
гички следи из тога да су занимање сваког појединца и капацитет његове радне снаге довољан критериум за узимање у помоћну војску. Онај који се занима макар каквим послом квалификовао је тим сам себе за помоћну војску. Онај који нема никаквог занимања може да обавља ипак извесне послове који му буду поверени.
У помоћну војску иду сви мушкарци, али за
пољопривредне послове могу се узети и жене између
17 и 50 година, и то само у општини у којој стално бораве.
Обвезници помоћне војске деле се у три позива, али не по доби као војска, него по занимању. У први позив улазе радници и управна и стручна особља индустрије, занатства, шумарства, рударства, саобраћаја, грађевинарства и санитета. Други позив сачињавају пољопривредници и сточари и стручњаци ових грана привреде. У трећи позив улазе сви остали. Помоћна војска позива се у мобилном и ратном стању, ако је то потребно за извршење радова по земаљску одбрану. Под обавезу рада спадају и страни држављани, уколико то није у супротности са међународним уговорима.
Због разлике између индустриске и пољопри-
вредне производње различито су организовани први и други позив помоћне војске. Први позив мобилизује се за потребе ратне индустрије, односно предузећа чија је произодња од важности по земаљску одбрану и по подмирење потреба становништва. Уствари целокупна радна снага у индустрији и занатству може да буде мобилисана. Сваком министарству снабдевања стоје на расположењу радници квалификовани за послове у предузећима која спадају у ресор тог министарства. Министарству социјалне политике стоје на расположењу с сви остали радници, они који не припадају ратној индустрији ни предузећима која су одређена да раде за потребе земаљске одбране. Свако министарство водиће евиденцију о својим радницима. Сваки радник, према квалификацији своје радне снаге уноси се у јединични списак предузећа у коме ће да ради кад буде мобилисан. Тај ратни радни распоред уноси се у његову пословну књижицу и саопштава му се коме предузећу припада за случај мобилизације, као што се војнику саопштава којој јединици има да се јави. Распоређивање обвезника по предузећима врши се према важности предузећа за рат и према капацитету њихове производње. Уколико су предузећа важнија, утолико ће се њихове потребе за радном снагом пре задовоЉИТИ. Када се прогласи државна мобилизација сви
"радници који су добили ратни радни распоред мо"рају да се у року од 24 часа пријаве старешини фа-
брике. Радничка књижица, са ознаком распореда за бесплатну вожњу железницом. У предузећу обвезници сачињавају радне јединице, и стоје под дисциплинском власти специ-