Narodno blagostanje
8. јуни 1940.
Страна 561
lenja je porastao za 496, ali se smanjio broj obolelih članova koji su zbog bolesti morali da napuste posao od 8.846 na 8.255, za 591 a bolesničkih dana je bilo za 13.360 manje nego 1988. Prihodi su iznosili 12,3 mil., za 179.000 više nego 1938, a rashodi 11,7 mil., za 347.000 din. više. Višak je bio 452.000, i za toliko se povećala imovina na 21,1 mil: din. Struktura rashoda ostala je uglavnom ista kao i 1938. Hranarina je i lane bila glavni izdatak, ali je prema 1988 bila manja za 3,21% i iznosila 22,%/o svih rashoda, posle nje dolaze izdaci na lekare i bolničare (19,24%), lekove (15,94%) itd.
Osiguranje za slučai nezaposlenosti je lane radilo po novom pravilniku kojim su prava nezaposlenih rudara i topioničarskih radnika povećana. Mi smo o njemu pisali u broju 11 рг. god. pa zbog toga nećemo se na njega osvrtati. Očekivalo se da će se rashodi ovog osiguranja povećati i do tog bi stvarno i došlo da je u ovoj privrednoi grani bila konjunktura slabija od one 1938. Većina nezaposlenih rudara, kojih je bilo početkom 1939 u evidenciji 798 našlo je posla, bilo u Sloveniji bilo u drugim kraievima države tako, da je krajem 1939 bilo u evidenciji 489. Ukupno je isplaćeno na ime potpora 218.085 din., za 32.000 više nego 19838. Prihodi su iznosili 1,3 mil. din., za 454.000 više nego 1988, a rashodi 548.000. Višak je iznosio &11.000 a 1938 god. 362.000 dinara.
Penziono osiguranje lane je imalo za 1.465 više Osiguranih nego 1938, ali zbog porasta broja penzionera rashodi su se povećali u tolikoi meri da imovina nije porasla ni za 1 dinar. Kako još uvek ova blagaina ima znatan broj starih rudara, zrelih za penziju, njoj stalno preti opasnost da zapadne u krizu. Brošle godine su prihodi iznosili 17,6 mil., za 244.000 više nego 1938, a rashodi 17,7 ти. ха 1,3 ти. уке nego 1938. Pošto su prihodi bili manji od rashoda uprava je morala da manjak pokrije dotacijom od 133.000 din. iz svog rezervnog fonda. Broj rudara penzionisanih po novom pravilniku se povećao za 149 na 2.783 a onih penzionisanih po starom se smanjio za 47 na 618.
Osiguranje za slučaj nesreće je imalo prihode od 3,8 mil. din. a rashode 3,6 mil. Imovina se povećala za 234.000 na 5,4 mil. din. Nesrećnih slučajeva je bilo za 208 manje nego 1938 tako, da su oni došli na treće mesto i iznosili 12,6% svih obolenja. Broj rudara koji primaju rentu porastao je svega za 11 па 654.
НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ
Одлука Поштанске штедионице да прода на јавној лицитацији хотел „Москву“ може се у начелу само поздравити. У делокруг њезиних послова не спада никако да води хотел, Бити треба да држи имобилисан капитал у објекту који се затекао у њеним рукама сувишан од кад је преселила у нову зграду. Питање би било сасвим просто да га не компликујг висока вредност. Објекат је процењен на 25 милиона. Од тога на вредност саме зграде отпада око једна трећина, а две трећине на вредност земљишта. Москва се налаза не семо у најстрожијем центру града, него у самој тачци центра, на месту на ком се секу две осовине Београда Отуда и врло велика цена земљишта и велик знача! зграде да се искористи пословно.
Пошто уз овако високу цену може да се нађе врло мали број купаца питање је не би ли било најбоље да држава откупи зграду. Она их нема довољно за своја надлештва, а зграда која је грађена као хотел могла би и по распореду просторија да служи згодно за њихове полребе. Дешава се да државна надлештва закупљују просторије У зградама које су зидане за становање по најмодернијем плану. Просторије се не могу да рационално искористе, а повећава се оскудица станова. Али против те комбинзције говори место на ком се налази зграда. То је пословни центар града, па или има да остане хотел или да буде искоришћена од стране приватних пословних људи. Било би погрешно вршити концентрацију надлештава на месту на коме се концентришу послови.
Ако треба да отпадне држава из комбинације, онда се као купац може да појави веома мали број интересената. Можда свега два до три, а онда су врло слаби изгледи за продају објекта по вредности. Не ограничава само цена број интересената него и специфичност њезине грађе. Само хотелијери долазе у обзир, а ко не би хтео да води хотел морао би да изврши велике адаптације. На поновљеној лицитацији јавиће се опет мали број купаца, и зграда би могла да буде продана далеко испод своје вредности. То би био разлог да Поштанска штедионица остане код своје првобитне намере, да доврши адаптације и изда зграду под закуп, а да не даје испод вредности.
uuuuzuw.wuwı•lILANIH SUJUN: UL)
"Реприватизација хотела „Москве'"
—— еф ===
ОБАВЕШТАЈНА СЛУЖБА
POLJOPRIVREDA
— Uprava državnih monopola isplaćivaće sadiocima duvana po 100 dinara preduima za 1000 strukova.
— Prema uredbi koju je donela mađarska vlada upravne vlasti su izvršile popis svih znatnijih količina ljudske i stočne hrane. Isto tako prema propisima ove uredbe država sebi rezerviše pravo otkupa graška, sočiva, sena, slame i zobi.
— Privilegovano izvozno društvo otkupiće sve količine proizvedene uljane repice i makovog semena po većim cenama nego što su bile svojevremeno predviđene kao minimalne.
— Provala oblaka i kiša koja se sručila u ogromnim mlazevima imala je teških posledica za Istočnu Srbiju, naročito Krajinu. Planinske bujice i potoci uništili su proletne useve, noseći sitnu stoku, rušeći pred sobom ljudsku građu i trošne seoske kuće. Šteta ie ogromna. Ako voda bude i dalje nadolazila očekuje se katastrofa. Železnička pruga i stanice kao i sva ljudska naselja koja se nalaze pokraj reka već su pod vodom. Srušen je čak i jedan železnički most. Desetine sela kao ı Negotin skoro su sasvim opkoljeni vodom. Doline
Nišave i Južne Morave takođe nisu ostale nepošteđene. Nišava se nalazi u porastu 2.40 metara.
INDUSTRIJA
— O4đ 1 ov. m. industriiska, uverenja rađi uvoza DO povlašćenoj carinskoj tarifi neće više izdavati Industrijsko odeljenje ministarstva trgovine već Direkcija za spoljnu trgovinu. — Uprava velikog talijanskog koncerna Pirelli u izveštaju o radu u 1939 ističe svoje napore na izgradnji autarkije u proizvodnji kaučuka. Podignute su dve fabrike sintetičnog kaučuka. Vrše se opiti u gajenju bilike guajakol u Africi i u Italiji. Nove automobilske gume dobro su primljene u automobilskoj industriji. Postignuti su značajni uspesi u zameni bakra aluminiumom. Izvoz proizvoda koncerna povećao se prema 1938 za 23%. Koncern je uspeo da stavi u pogon sve svoje fabrike automobilskih guma, kablova itd. u Španiji osim jedne koja se mora izgraditi, pošto je za vreme građanskog rata potpuno srušena.