Narodno blagostanje

99. јуни 1940.

Из уредништва

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

_ Страна 405

Ужикај рата на нашу коњунктуру

Извештај Народне банке о стању наше привреде за прво тромесечје ове године могао би се узети као приказ једног завршеног периода ратне коњунктуре. Ступањем Италије у рат онемогућен је саобраћај Средоземним морем и прекинуте привредне везе са прекоморским земљама, а независно од тога, због ратних операција, онемогућене су оне са земљама западне Европе. Гиме улазимо у трећи период од почетка рата у коме ће наша привреда морати да се прилагоди нарочитим приликама.

У прво време, за прва два месеца рата, била је готово пресечена спољна трговина. Извоз је страдао зато што су зараћене зезмље биле занемариле спољну трговину, посвећујући се мобилизацији и прелазу на тоталну ратну привреду. Увоз је био погођен блокадом. Али то није било довољно да пресече нагло нашу производњу. Индустрија је имала нешто залиха сировина које је могла да прерађује.

У другом периоду спољна трговина се нагло опорављала, али врло различито увоз и извоз. Извоз се повећао по количини за 24,8%, и по вредности, за 70,8%, а увоз је по количини пао за 11,9%, док је по вредности порастао за 12,4%.

У том различитом кретању извоза и увоза изражено је померање које је рат изазвао у нашој привреди. Ми извозимо већином пољопривредне артикле, а они су били у овом периоду највише тражени и постигли најооље цене. Међутим, њихова производња није могла да се повећа, и уколико то буде могућно показаће се тек касније. Извоз биљних производа повећао се за 10,7% према истом периоду 1939, а по вредности за 71,7%, живе стоке за 105,3% по количини и 647% по вредности. Већи скок по количини него по вредности објашњава се извозом лошијих врста, које се у мирно доба не траже. Извоз животињских производа повећан је по количини за 86,5%, а по вредности за 1294%, а шумских по количини за 58,1% и по вредности за 81,8%. Од индустриских производа повећан је извоз хемиских за 30,8% по количини и 50% по вредности; док је код метала смањен по количини за 1,5%, а по вредности повећан је за 6,2%. Најгоре је прошао цемент, којег је извоз пао по количини за 55,8% и по вредности за 47,9%.

Увоз Ииндустриских сировина пао је по количини за 18,1%, а по вредности се повећао за 31,8%. Највећи је пад код уљаних плодова из Аргентине. Сировог памука увезено је 25,2% више, али текстилних полуфабриката мање за 34,3% по количини и за 12,4% по вредности. Јако је смањен увоз памучних предива из Немачке и вунених из Немачке и мшталије. Увоз производних справа смањен је за 8,8% по количини. Готових текстилних производа увезено је по количини за 5,5% више, а по вредности ва 21,2%. Израда од гвожђа увезено је за 81,5% мање по количини.

Од важнијих сировина увезено је у овом периоду 77,8% од количине средњег увоза претходне две године, а готових индустриских производа увезено је 76,6%. | Све индустриске гране нису биле једнако погођене ратом. Некоје које су имале домаћих сиро-

вина могле су да раде одлично уколико задовољавају потребе ратне привреде. Рударска производња повећала се са 2,3 мил. тона у првом тромесечју 1939 на 2,5 мил. Код појединих грана рударске производње ситуација је врло различита. Производња угља повећала се са 1,47 на 1,80 мил. тона, док је код металних руда пала са 771 хиљ. на 631 хиљ. тона. код осталих руда са 14 на 9 хиљ., а код концентрата је порасла са 59 на 63 хиљ. тона. Млинска индустрија радила је за 44% слабије него 1939 у истом периоду, иако се извоз брашна повећао са 320 на 5050 тона. Рад је био мањи зато што је понуда пшенице била врло ограничена у овом периоду, тако да млинови нису имали шта да прерађују. Кланична индустрија имала је одличну коњунктуру. Број радника повећао се за 71,6%, а производња за 149,3%, тако да је капацитет предузећа био потпуно искоришћен. Коњунктуру је изазвао извоз свежег и прерађеног меса, који се повећао за близу 11 хиљ. тона, за 218,4% и по вредности за 182,9 мил. или за 250,8%. Да би се ограничио извоз заведене су царине на артикле ове индустрије.

Колосалну коњунктуру проживела је шумска индустрија, опет у вези са извозом. Као конкуренти отпале су северне европске земље. С друге стране потребе за дрвом порасле су због рата. Тако је дрво продужило коњунктуру коју је имало 1939 и прошлих година. Производња је била већа за 15,9% него у истом периоду 1939, за 26,0% него 1938 и за 34,4% него 1937. Капацитет великих пилана није био потпуно |искоришћен. По Сузоровим податцима број радника био је чак мањи него у истом периоду прошле године, што значи да је извезена роба са лагера. Текстилна индустрија прошла је најгоре. Увоз се био смањио у последњој четврти 1939 за преко 50% према увозу у истом периоду 1938. У првом тромесечју био је много бољи, 12 хиљ. тона према 12,8 хиљ. у истом периоду 1939, али пошто су залихе биле прилично исцрпљене није то било довољно, поготово за повећане потребе земље. Од почетка рата индустрија је добила памука мање за 31,40%, вуне за 55%, јуте и лана за 70%. Вештачке свиле увезено је за 56% више. Она је надоместила тканине од природних сировина, а могла је да се увози више зато што долази из Немачке и Италије.

Метална индустрија имала је одличну коњунк= туру. Број радника повећао се за 27,5% према истом периоду 1939, а за 73% према 1936. Неједнака је коњунктура код појединих грана металне индустрије. Производња олова повећала се за два пута, код гвожђа је пала за једну трећину, код цинка вепа је за више од пет пута, а код бакра пала је за пет пута. Иако је тражња за гвожђем у земљи била огромна, повећан је био ипак извоз, тако да је потреба остала неподмирена за око 5.000 тона. Хемиска индустрија имала је такође повољну ситуа-

цију. Број радника повећан је за 11,5% према про-

шлој години и за 23,3% према 1936, а производња је већа за 11,1% према 1939 и за 50% према 1936. Индустрија сапуна, за коју се тако много говорило да је у кризи, повећала је производњу за 7,3% према 1939 и за 50,2% према 1936. Њезина ситуа-