Narodno blagostanje

99. јуни 1940.

ге ступање Италије у рат. Својим кораком Италија је иза-

звала велике промене у трговинско-политичком положају не само своме него и осталих земаља Европе, ау првом реду Балкана. Средоземно море које је после блокаде на Атлантику претстављало још једину слободну морску везу са прекоморским светом постало је затворено. Сем тога, прекинут је и промет са земљама афричког континента. Све те околности биле су пресудне за садање трговинске разговоре у Риму; оне су обе земље упутиле још више једну на другу. Главно је било изнаћи могућности да се међусобна размена добара што више повећа. Према званичном саопштењу она у наредној години треба да буде удвостручена према размени у 1939/40 г., а то значи преко милијарду динара. Ако се раније предвиђена повгћања нису могла остварити сада су изгледи много повољнији, јер су тржишта и за талијанске и за наше производе постала врло ограничена.

Контингенти на обим странама знатно су повећани и достижу вредност од по 600 милиона лира. Италију су У првом реду интересовале аграрне и индустријске сировине и предмети исхране. За житарице, услед неповољних изгледа за жетву у нашој земљи, контингенти су остали непромењени и са резервом да буду извршени, у целини или делимично, само у случају ако то допусте резултати жетве. За остале производе као што су стока и сточарски производи, дрво, и остале индустријске сировине контингенти су знатно повећани. Од стране Италије ми смо такође добили неопходно потребне производе, а међу њима у првом реду памучно и ланено предиво (чисто и мешано са извесним процентом вештачких влакана) и пиринач. У италијанском увозу у нашу земљу у идућој економској години важну улогу играће такође машине, делови и апарати.

Размена у предвиђеном обиму зависиће од функционисања платног промета. До сада стање овога није било задовољавајуће. Дуже времена у клирингу Италијани су били дужници услед чега су наши извозници релативно дуго чекали на наплату својих потраживања. То је неповољно утицало на размену добара. Последњих дана пак италијански дуг у клирингу не само што је нестао, него смо се ми појавили као дужници. Свакако новостворене прилике, које ће утицати на повећање међусобне размене добара, омогућиће и повољније функционисање платног промета. Деси ли се пак да југословенски извозници чекају на наплату својих потраживања дуже од шест недеља, онда ће се одмах састати југословенско-италијански привредни одбор и потражиће могућности за уклањање клириншког салда и успоставу равнотеже.

— — "——— || »Nova. Riječ« u "broju 182/40

donela je članak »Devizna potikai privreda u kom se |угde dve stvari: da rukovanje devizama od strane Narodne ban-

Decentralizacija Narodne banke

ван нененинивеетиивешнни БизревенниорннЕиенелелЕ Еј

ke u Beogradu koči opticaj novca i drugo da »kontrola izvoza kod Narodn» banke u Beogradu u obliku, kako se danas provodi ne polučuje ono, što bi se htelo polučiti, nego naprotiv polučuje zaštitu privilegiranih, koji su na štetu Dproizvodnje privrede uzurpirali monopole izvoza«. Na taj način, veli pisac članka, Narodna banka pomaže špekulante, a onemogućuje proizvođačima izvož. Na kraju članka se traži da se zagrebačkoj filijali Narodne banke da izvesna tehnička samostalnost »ш pitanjima ulaska raspoloživih gotovina iz inostranstva« i potpuna samostalnost kontrole izvoza iz Banovine Hrvatske. Taj članak je doneo u izvodu »Trgovski list У Ljubljani od 7 VI 1940 koji je odmah postavio zahtev da

HAPOJIHO БЛАГОСТ АЊЕ

Страна 407

i ljubljanska filijala Narodne banke dobije istu takvu samostalnost. »Nova riječ« je postavila dve tvrdnje ne navodeći т1kakvih dokaza. Zapravo one su postavljene samo zbog toga da bi se na kraju mogao izneti zahtev o davanju »tehničke« samostalnosti zagrebačkoj filijali Narodne banke. Za pravilnu ocenu ovog pitanja odlučujuću važnost imaju sporazum od 97 avgusta 1939 i Uredba o banovini Hrvatskoj. U njima je tačno navedeno koji se poslovi prenose u nadležnost Banovine. Oba akta predviđaju jedinstvo valutne i devizne Dolitike za celu državu, što je, uostalom, sasvim razumljivo, pošto je bez njega nemoguće održati jedinstvo carinskog i trgovinskog područja (čl. 2 t. 7 Uredbe). U feornji ie VEĆ davno rešeno ovo pitanje u prilog centralizacije svih poslova valutne i devizne politike na jedinstvenom carinskom području kod jedne ustanove, a u praksi je ono rešeno tako da te poslove obavlja novčanična banka. Tako su sad rešile taj problem sve države u Evropi pa i one federativnog tipa, u čiji red je stupila i naša država posle sporazuma. Kod nas ih obavlja Narodna banka u Beogradu. Dakle, problem je Trešen potpuno u duhu savremene teorije. Ne gledajujći na pravnu stranu Ovog pitanja, zahtev i optužbe »Nove Riječi« su nelogični. Ona optužuje Narodnu banku zbog pomaganja špekulanata na štetu proizvođača, a Sasvim zaboravlja da u njenoj upravi sede ne samo Srbi nego i Hrvati i Slovenci. Ako su tačne njene optužbe, odgovornost pada na sve родједпако. Ili možebiti »Novoj Riječi« i »Trgovinskom listu«, koji se sa njom solidariše, izgleda da bi »tehnički« samostalne filijale u Zagrebu i Ljubljani bolje obavljale onaj posao koji sada vrši centrala?

E—ı:ı Tz

У листи оних који су ове године приложили 3а зимску помоћ налази се Министарство спољних послова и Сенат Краљевине Југославије.

Држава не може да дели милостињу

Emo

Министарство спољних послова дало је 120 хиљада динара и као објашњење за тај рад појавила се у штампи нотица, да оно сваке године даје по 100 хиљада за бал зимске помоћи, пошто он има и репрезентативан карактер. Репрезентативан ваљда према иностранству, да се покаже шта

се код нас чини за економски слабе грађане, јер иначе не

би Министарство спољних послова помагало бал него које друго.

Давање помоћи је акт хуманости, израз саосећања са онима који су у тешком стању. Дају појединци кад им се когод обрати с молбом и сигурно је да се на тај начин највише подели, иако остаје непознато ко је дао, коме и колико. Или се образују каритативна удружења, у којима се обично залажу појединци, дајући пример својим даровима или као организатори сакупљања, Мотив је исти као код индивидуалног помагања, само што се врши органи“ зовано. То су увек приватна удружења. Извесна јавна тела, као општине, којима спада у делокруг да се брину за економски најслабије своје чланове, дају им помоћ често на начин као што то чине каритативна удружења, да истичу моменат хуманости. Кад општина облачи 100 сиромашне деце онда се од тога приреди мала парада хуманости.

Општини спада у делокруг да помаже економски слабе, само не би требало да се то прикаже као заслуга и ху: маност кога претседника општине или ког другог функционера. Али држава ВИ у ком случају не може да врши акт хуманости. Она није каритативна организација. Све њене функције предвидео је закоњ, па ако постоји разлог да се и помагање економски слабих унесе у њен делокруг, мора да буде законом тачно обележено у којим случајевима се