Narodno blagostanje

Страна 408

даје помоћ и како. Треба затим да сеу ту сврху буџетом предвиде средства. Акт хуманости претвара се у политику.

Има једна новост у том погледу последњих година у свету. У многим земљама постоји трајна акција сакупљања средстава за помагање, коју предводе људи са врха државног апарата. Држава води своју социјалну политику. Али кад се, нарочито због економске кризе, показало да приватна каритативна иницијатива, ни државна социјална политика нису довољне да одстране невоље економски слабих, дошла је акција људи из државног апарата. Иницијатива је потекла од људи који су се сматрали донекле одговорним за стање оних које је требало помоћи, зато што су управљали државом. Ангажујући се у сакупљању средстава, стављајући ту акцију под покровитељство политичких ауторитета, они су јој обезбедили и максимални могућни успех. Држава не даје своја средства нити треба да то чини. Најмање да се цела акција поведе и као репрезентативна. Како се Сенат могао да појави као дародавац> Он не заседа трајно,. а док је на одмору, довољо је да се унутра налази какав манипулативни чиновник, који ни у ком случају не може да има власт, да изда једну пару изван одобрених расхода, а најмање да даје новац у циљеве који уопште нису предвиђени,

Ажо се даје из диспозиционих фондова на крају и ти фондови су предвиђени у неку сврху и не би се њихова средства могла употребити по нахођењу оног који њима рукује.

Држава је дужна да учини све што јој је у могућности да поправи стање оних којима је потребна помоћ. Њена акција у том правцу треба да буде извесна политика. Помагање није политика, није конструктивно, акција би се имала вечно да обнавља, а никад се не би прешло на такву којом би се лечио сам узрок, тако да помагање једног дана постане сувишно. Ако би се сматрало ma je H држава позвана да дели помоћ, онда не сме да буде пре= пуштено увиђавности појединих државних функционера коме ће дати и колико. Како рачуноиспитачи потврђују овакве издатке и шта има на то да каже Главна контрола 2

Ss mr Sem ua al a e a a a

Naše livnice već godinama uvoze staro gvožđe iz inostranstva koje upotrebljavaju Као dodatak uz sirovo za proizvodnju raznih vrsta gvožđa. Rat je tai uvoz presekao kao i onaj sirovog gvožđa, kog naše topionice ne proizvode u MRkoličini dovolinoj za potrošnju metalurgiske industrije. Naša IDroizvodnja sirovog gvožđa iznosi godišnje 134.000 t, a potrošnja u normalnim prilikama 941.000 t. Od toga otpada na livničko sirovo gvožđe 54.000 t, Prema tome moralo bi se uvesti 107.000 t. Kako je dosada изрејо да зе iz Nemačke obezbedi UVOZ svega 8.000 t sirovog gvožđa, izlazi da bi naše livnice trpele veliku oskudicu u sirovinama, ako se taj manjak na neki račin ne naknadi, Zbog toga je zavedena akcija sa sakupljanjem starog gvožđa da bi se većom upotrebom njegovom smanjila nestašica sirovog kao sirovine.

Problem starog gvožđa

Kod nas je sve do ove godine prikupljana godišnje relativno mala količina starog gvožđa. To je bio uzrok. da je ispočetka bilo izvesnog lutanja kojim putem da se pođe. Privatna inicijativa je i tu prokrčila put. Dosada su sakupljene velike količine tako, da su livnice pretrpane starim gvožđem i nemaju gde da ga smeste. Najvećag 'otstreka dala је relativno visoka cena od 3 i više dinara po kg. Pošto je zadovoljena potreba pojavilo se pitanje da li da se održi tako visoka cena ili da se pusti da padne kao posledica manje tražnje. S tim u vezi pojavila su se tri mišljenja: prvo, da

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Бр. 96

зе sadašnja cena održi, jer bi srozavanjem cene onemogućilo. kasnije sakupljanje, drugo, da se u interesu stvaranja dovolinih rezervi odredi visoka otkupna cena i treća, da država preuzme na sebe organizaciju sakupljania starog: gvožđa.

Nijedno od ova tri mišljenja nije pravilno, a najmanje poslednje. MDosadašnjiom akcijom udaren je solidan osnov. Eventualni pad cena ne treba nikog da zabrinjava jer on ne može da ometa dalje sakupljanje starog gvožđa. Privafna inicijativa naći će načina da i рт nižim cenama sakupi dovoljnu količinu, pošto su prebrođene glavne teškoće koje se pojavljuju u početku svakog posla. Sakupljanje je već u tolikoj meri organizovano da će ono funkcionisati i dalje bez ičije mtervencije pa i u slučaju pada cena. -

== =

Пре извесног времена у Загребу су основана два института за јавне финансије и финансиско право. Могло би се претпоставити да у средини у којој се осетила потреба за оваквим институтима, постоји довољно смисла за проблеме из области јавних финансија, или ако не то, онда увиђање да је то врло деликатна и озбиљна ствар.

Немогућан предлог

нирвани Праче Or ra m тест

Судећи по једном предлогу који је поднесен на седници Клуба градских заступника ХСС изгледа да није тако. Претресано је питање изградње малих станова и кућа у Загребу. Општина би имала да набави средства за финансирање ове грађевинске делатности, а појединци би отплаћивали месечно вредност зграде и после извесног низа го“ дина постали би сопственици. По предлогу једног заступника, који је клуб усвојио, требало би да се закључи зајам на 20 година уз интерес од 4% који би се исплаћивао унатраг годишње.

Све то још некако може да. се прихвати, кад би општина могла да добије зајам. Али је несхватљиво како је могао неко доћи на мисао да се зајму да карактер присилног. Присилни зајам је најделикатнија мера, у. области јавних финансија. Она може да има озбиљне последице. по јавни кредит, и тешке реперкусије на народну привреду. Да се он спроведе потребан је империум, који општинска власт не поседује. М држава се чува да не приступи нрисилном зајму, иако правно има за то сва средства на расположењу. Она према томе мора да преким оком гледа. на једну меру коју би хтела да изведе општина, а која би погодила и државни, у нашем случају бановински кредит. Ако је предлагач сматрао да само присилним зајмом може. доћи до средстава, то је већ знак да тих средстава нема довољно слободних. Он би осакатио слободну штедњу. тако да би привреда остала без средстава која су јој потребна и до којих долази док постоји штедња.

Појединци би имали да уписују зајам према величини својих прихода, почевши од 10 хиљада на више. Зајам би требало уплатити у року од 30 дана код Градске штедионице у готовом или у уложним књижицама. А ко нема ни готовине ни књижице требало би ваљда да позајми! Пре него што предлог дође пред градско заступство, У коме ХСС има већину и где би према томе закључак клуба могао лако да прође, треба да га одобри г. др. Мачек. На тој станици до изгласавања биће ваљда више разумевања за финансиске проблеме, да Банска власт не би морала да упозорава општину да она нема начина да узме новце онима који их не дају.

Чатајте „НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ"