Narodno blagostanje

6. јули -1940. _ НАРОДНО | Kod sviju ovih sirovina strategijske grupe SAD su danas manje ili više upućene na uvoz, i to sa gledišta odbranbenog položaja zemlje smatra se vrlo nepovolino. Sladstveno jedan od bitnih ciljeva američke spoline i privredne politike jeste da dođe do poseda odnosno kontrole nad izvorunaa Dobrojanih sirovina. Njeni interesi gravitiraju prema svini tim izvorima i na tome putu oni dolaze u sukob s jedne stranč sa zemliama koje ove izvore drže u svome posedu ili p:d svojom kontrolom, a s druge strane sa onima Ко:е jz Islih razloga kao i SAD reflektiraju na ove izvore.

Izvori pobrojanih 17 strategijskih sirovina nalaze se u celom svetu; ali ih je najviše u zapadnom području Paci;ka i otuda veliki interes SAD za zemlje odnosno in9stale DO: sede koji se nalaze u ovome delu sveta. Iz evropswih zemalja SAD nabavljaju uglavnom četiri artikla: 9990 uvoza „optičkog stakla otpada na Belgiju, Nemačku i Englesku, 91% uvoza Žive aa Španiju i Italiju, jedna trećina uvoza hroma na Grčku i Tursku i 100% uvoza opijuma na Tursku i Jugoslaviju. 12 Afrike nabavljaju jednu četvrtinu uvoza manganove i jednu trećinu uvoza hromne rude. Najveći deo uvoza manganove rude otpada na Sovjetsku Uniju. Najvažniju ulogu u snabđevanju strategijskim sirovinama SAD igraju zemlje Jugoistočne i Istočne Azije i područia Japanskog Pacifika. Iz ovih oblasti uvozi se: 100% manila kudelie, 99% kinina, 98% sirove svile, 93% kalaja, 92% tungstena, 61% liskuna itd. To "su ujedno i najvažniji artikli američke prerađivačke industrije. Zatim, uvoze se znatne količine: antimona iz Kine, hroma, vune, manganove rude i sirovog gvožđa iz Britanske Indije, "hroma. i nikla iz pacifičkih 'olonija Francuske (Nova Кајеdonija), vune iz Kine, Australije i Novog Zelanda, aluminiama iz Holandske Indije. Od 17 strategijskih sirovina neame_rička područja iz Zapadnog Pacifika obezbeđuju 100% uvoza (kod daset artikala. Za pet artikala postoji mogućnost da se proizvodnia u SAD i ovim oblastima za relativno kratko vreme razvije do stepena pokrića američkih potreba. Prema tome, od strategijskih sirovina ostaju samo. dve koje se ne mogu naći u ovome području. To su kvarcni kristal i Živa. iz ovog pregleda geografsko političkog razmeštaja stratepijskih sirovina vidi se ujedno važnost ovih područja za Dpolitiku bezbednosti SAD i ujedno ciljevi američke spoljne politike u svetskoj politici.

Drugu grupu pretstavliaju takozvane kritičke sirovine. [ kod ovih sirovina SAD su maksimalno upućene na uvoz, ali se hjihovi izvori ne nalaze u gravitacionom području ame_пеке spoljne politike. Prema tome Код ovih sirovina postavlia se pitanje da zemlja u svako doba raspolaže роtrebnim rezervnim stokovima koji obezbeđuju neophodnu produkciju i u slučaju ratnih zapletaja. 807 Treću grupu pretstavljaju sirovine kod kojih se najveći deo potrebe zadovoljava u zemlji ili pak one, kod kojih se može lako povećati domaća proizvodnja do stepena тадомоljenja unutrašnje potrebe koje se mogu zameniti sličnim američkim proizvodima (na pr. juta pamukom).

Problem sirovina spada u centar američke spoline poке. Izvori strategijskih sirovina najvažniji su za SAD. Oni se najvećim delom nalaze u oblastima Istočne i Jugoistočne Azije i Zapadnog Pacifika. Otuda i stav SAD da neće trpeti da ma koja od suparničkih sila dođe u posed ovih izVOTa.

Проблем пренасељености појавио се У (великом броју

Мелиорације земљишта У аграрних земаља Европе већ

Италији

под крај 19 века, али његово |

антене решавање није постало кри-

тично све док није после Светског рата дошло до застоја емиграције. Од тада свака земља има да решава тај проблем у својим границама и то на два начина: индустрија-

БЛАГОСТАЊЕ _ Страна 497

лизацијом и мелиорацијом земљишта. Индустријализација омогућује једном делу пољопривредног становништва да нађе запослења изван пољопривреде, али тај процес је доста спор да би се на тај начин могла да уклони пренасе-

љеност. Потребно је с тога да се приведу култури повр-

шине земљишта које се могу да обраде. У том освајању површине приватна иницијатива није више довољна. Уствари, свако крчење земљишта којим је од памтивека сељак проширивао обрадиву површину претстављало је решавање пренасељености. Али ту се углавном радило о том да се са мало рада оспособи земљиште за обрађивање. Сада је проблем пренасељености заоштрен зато што је врло мало оваквих површина које пољопривредник може својим средствима да приведе култури. Велике површине могу се освојити само одводњавањем мочвара или натапањем безводних предела. Ове мелиорације захтевају огромне инвестиције капитала и зато је у освајању површина главна улога додељена држави.

(Огромни капитали који се инвестирају у ослобађање нових површина не би се могли правдати националноекономски, кад би се обрађивање овог земљишта препу“ стило потпуно приватној иницијативи која би остала на

нивоу просечне аграрне технике. Када је држава већ пре-

узела на себе трошкове мелиорација, конзеквентно је да учини корак даље и да саму производњу узме под своју контролу. Али тим моментом дира она у аграну структуру и у начин пољопривредне производње и тиме се може објаснити што у многим земљама држава сматра да је извршила своју дужност када је ослободила површину коју може да раздели међу земљораднике. То је либералистички став, који се неће моћи одржати. Остаје дакле питање форме у којој ће држава преузети контролу над производњом. Пред тим проблемом нашла се Италија и решила га је компромисно. Радове око мелиорација води конзорциум сопственика. Држава је у том конзорциуму такође заступљена и даје средства. Конзорциум је као неко предузеће, али у њему поједини сопственици стоје под контролом управе и могу да буду искључени из њега, ако нису способни да изврше задатке који се ставе на њих. Овај конзорциум добија капитал који је потребан за вођење појећиног газдинства и колективно одговара за све капитале којима појединци, чланови конзорциума располажу. Индивидуално ови сопственици не могу да нађу средства која би била довољна за технички савршеније обрађивање земљишта. Компромисно је ово решење у том што држава може преко конзорциума да утиче на начин производње, али сама производња је остала у рукама приватних инте-

· ресената.

_ Да би се постигао максимални резултат врши се избор земљорадничких породица које ће бити насељене на мелиорацизном земљишту. Код испитивања 39 репрезентативних предузећа у разним крајевима Италије утврђено је да се вредност продукта по једном хектару попела са неколико стотина на неколико хиљада лира. Код једног газдинства на мелиорираном земљишту западно од ВнареБија вредност се попела са 200 на 3198 лира, а у другом на обали Зеле вредност се попела са 812 на 6430 лира.

Од 1922—1938 држава је утрошила на мелиорације 6,579 милиона лира, а осим тога дала је субвенција и поклона у вредности од +414 мил. Досада држава је предузела радове на површини од 2,6 мил. хектара, а од тога већ је способно за обрађивање 0,9 мил. За заштиту од поплава подигнуто је 3737 километара насипа, а за навод њавање ископано је 17.527 км. канала. Подигнуто је 34.425 станова за земљораднике и 43.962 господарских зграда, не рачунајући штале.