Narodno blagostanje

15. јули 1940

Iz grednišiva |

__ НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 435

рргештеадеје Еукоре |

Реозће тетзаске роресе

Mi smo 6 maja o. g. — četiri dana uoči nemačke ofanzive na zapadnom frontu — pisali da će se rat svršiti ove godine i to na inicijativu Nemačke. To smo gledište izneli više puta usmeno — izvesnim uglednim ljudima iz savezničkih država. Na dva različita načina reagirali su pojedini naši sagovornici na to tvrđenje. Jedni su pitali na osnovu čega mi postavljamo takvo tvrđenje imamo li kakvih informativnih znakova ili je to samo logički zaključak. Mi smo odgovorili da je to naš logički zaključak, koji se sastoji u sledećem:

»U Firerovom programu dve su osnovne stvari: da u Nemačkoj ne sme da dođe do inflacije, ni do gladi zbog blokade. Ceo svet je svedok ogromnog napora Nemačke da se naoružanje, a docnije i sam rat, iztinansiraju bez inflacije. Iskustvo sa blokadom u Svetskom ratu tako je gorko za nemački narod, da je to već dovoljan razlog za vođu nemačkog naroda, da na drugom polju iraži rešenje, ne na ekonomskom, za Које su saveznici smatrali da |e jedino mogućno. Taj razlog |e dovoljan, ali ne i jedini. Drugi leži u imperativu za zaraćenu državu da traži rešenje rata na onome polju, na kome je najjača. A Nemačka je najjače naoružana na suvu i u vazduhu«.

· U vezi sa ovim da citiramo jedno interesantno mišljenje, koje smo docnije čuli od iednoga uglednoga Nemca. »Ne mogu da razumem«, rekao nam je on, »šta su radili vojni atašei savezničkih država u Nemačkoj kad su tako malo bili obavešteni o toku nemačkog naoruža-

·'mja. A najčudnovatije je da nisu primećene fantastične razmere naoružanja baš posle završenoga rata u Poljskoj. Baš za vreme samoga rata proizvedena su u velikom broju najnovija ratna oruđa, Štu-ke i tenkovi, a na osnovu iskustva u Poljskom pohodu. Cela ie Nemačka brektala od naoružanja od septembra 1939 god. Samo nisu to primetili vojni atašei.«

Drugi su nam odgovarali na naše gornje tvrđenie da |e apsurdno i pomisliti na to da Nemačka priredi ofanzivu na suvu. Smatralo se da je Francuska u toj meri obezbeđena Mažinovljevom i Daladjeovom linijom, da napad ma njih spada u vojničke apsurde. Ali su se svi slagali u tome da sa gledišta saveznika ništa nije poželjnije nego nemačka suvozemna ofanziva.

Mnogo je pisano o rđavoj obaveštajnoj službi i o zabludama na strani saveznika. Pa ipak nismo mogli, a da ne napomenemo ovu našu uspomenu sa poslednjeg puta po zapadnoj Evropi.

Tačno je bilo naše predviđanje da će rat da se · svrši ove godine i na inicijativu Nemačke; ali nam je jedan gospodin tu skoro dobacio da nismo pogodili način kako će da se svrši, jer smo pisali da treba čitaoci da se navikavaju polako na ideju pata-karte. Obzirom na neutralni položaj naše zemlje nismo mogli drukče da pišemo. Mnogi kod nas smatraju da je daleko svršetak rata. To svoje gledište zasnivaju oni na фугđenju da će poslednja faza rata biti blokada evropskog kontinenta od strane engleske vlade iz Kanade uz eventualnu pripomoć Amerike i zatim rat između Nemačke i Rusije. III |

_ Blokada evropskog kontinenta bila bi u stvari blokada sviju drugih naroda u Evropi izuzev Nemačke.

· Nemačka kao pobedilac našla bi u Evropi dovoljno · sredstava za izdržavanje. Nema moralnog osnova za - politiku blokade od strane engleske vlade, koja bi po-

godila 150 miliona ljudi, među kojima bi bili eventu-

- alno svi Englezi, svi Francuzi i ostali raniji i sadanji

neutralni narodi. Drugo, današnji rat faktički nije 5зуг-

'šen, ali to što ima da nastupi poboljšaće položaj Evrope

za slučaj blokade od strane Amerike (pri čemu stoji otvoreno pitanje da li bi Južna Amerika pristala na to). Mi smo sa našeg poslednjeg puta po zaraćenim zemljama stekli uverenje, da će najdalekosežnije promene da

„nastupe na afričkom kontinentu. Nama se čini da će 'bliska budućnost doneti da cela Afrika bude stavljena га službu snabdevanja Evrope. Ne samo altička proiz-

vodnja, već i sva njena komunikaciona sredstva. Takva

пје kombinacija u ostalom bila zabeležena ovih dana od "strane jednog izveštača »Politike«. Dalje, i Azija se "izvlači ispod uticaja saveznika i dolazi sve više pod uticaj Nemaćke i njezinih saveznika.

Time dolazimo na pitanje o odnosu između Ne-

mačke i Rusije. Naročito je kod nas vrlo mnogo ljudi, koji smatraju, kao što rekosmo, da je prva iduća etapa fat između Nemačke i Rusije. Kaže se da Кизја паgomilava vojsku u Besarabiji i da je današnje zatišje u operacijama nemačko-talijanskim prema Engleskoj poledica zabrinutosti zbog Rusije. Međutim na našem poslednjem putu po Nemačkoj, koji je bio pre kratkog vremena, mi smo stekli duboko uverenje da između Nemačke i Rusije postoji potpuna kooperacija. Takva vest se uostalom vrlo često može da pročita i u našim novinama. Tako naprimer »Politika« od 2 jula donosi vest iz Rima koja glasi: »Poznata je bila namera Moskve da što pre reši besarapsko pitanje. Na to je uostalom aludirao nedavno Molotov. Ne sme se zaboraviti da između Sovjetske Unije i Nemačke postoji pakt 0 prijateljstvu i uzajamnom konsultovanju, koji je, po tvrđenju nemačke i ruske štampe, tačno utvrdio granice obostranih uticajnih zona«. U istom broju »Politike« nalazi se takođe vest iz Carigrada koja glasi: »Pitanje Besarabije rešeno je na miran način, smatra se ovde, pod uticajem Beilina i Rima koji žele da Balkan ostane izvan rata. Između ostalog nagađa ве да је okupacija Besarabije izvršena sa pristankom Nemačke i Italijee. To isto tvrdi i pariski » Tan«. . Da li će u dalekoj budućnosti doći do sukoba između Rusije i Nemačke iz ideoloških razloga, potpuno je ravnodušno za našu današnju situaciju. Mi smo zahvaljujući ovim trima silama, koje su htele pošto рого neutralnost na Balkanu ostali van rata.

Sada nastaje druga faza u vezi sa ovim ratom, a to je preuređenje granica na jugoistoku Evrope. Za sada je na dnevnom redu Rumunija. Smatramo da je već odavno rešeno pitanje njezinih granica i da su odocnile sve kombinacije u Bukureštu radi izvlačenja iz te situacije. Neke od tih kombinacija mnogo ranije mogle su može biti da spreče izvesne krajnosti. Slučaj Rumunije interesantan je samo zbog toga što. on pokazuje da Rumunija nije uvek razumela situaciju u Evropi. Ruminija se naoružavala kao što znamo, maksimalnom