Narodno blagostanje

Страна 456

snagom. Veći napor naoružanja no što са је опа иаnila ne može se ni zamisliti. I sve se to svršava fime, da neće planuti ni jedna puška za vreme korekture rumunskih granica. ·

Tim povodom neka nam je dopušteno da ispričamo jedno gledište koje je pre kratkog vremena saopštio jedan vrlo ugledan finansiski stručnjak, Holanđanin, koga poznajemo sa raznih međunarodnih privrednih priredaba, a koga smo iu skoro sreli u Berlinu. On пат je kazao da su izvesni krugovi u Holandiji najviše krivi za sve ono što se dogodilo mjegovoj otadžbini. »Bile su dve struje«, govorio nam je on, »u pitanju držanja Holandije od početka oktobra. Jedno gledište je bilo takozvano građansko, po kome je Holandija imala da ponudi Nemačkoj slobodan prolaz za sluča| da ona to želi uz punu garantiju nezavisnosti države i naknade štete prilikom prolaza. Drugo gledište je bilo vojničko. Ono je protestvovalo :protiv prvog ојеdišta, koje bi s jedne strane značilo povredu neutralnosti, a s druge osustvo svakog vojničkog ponosa jedne nezavisne države. Ovo je gledište i pobedilo. Znate kakve su posledice. Više od milijarde forinti potrošila je Holandija na vojnu spremu radi odbrane od eventualnog nemačkog napada. Poginulo |e vrlo mnogo vojnika i što je najžalosnije, ni danas se još ne zna kakav će biti međunarodno-pravni položaj Holandije po svršetku rata. Kažem Vam«, govorio nam je dalje, povišenim tonom, »da 1. zv. vojnički krugovi nisu shvatili situaciju u Evropi. Mala država danas ne može да гаtuje, sem ako hoće da ratuje sa sličnom zemljom, a fo je tek najveći apsurd. Drugim rečima malu zemlju ne može da spase naoružanje, već mudra politika. Za tu politiku važi pravilo da svako sredstvo opravdava cilj: spas otadžbine. To mi u Holandiji nismo razumeli, završio |e naš sagovornik.

Što se tiče Jugoslavije naš je položaj u pretstojećoj situaciji sledeći.

U članku »Naši odnosi sa Sovjetskom Rusijom bez iluzija« mi smo tvrdili da je u interesu Sovjeta da

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

-" Бр. 28

na jugoistoku Evrope ostanu male zemlje i da ni jedna velika sila ne dođe blizu Dardanela , koje Sovjeti smatraju za svoja glavna vrata, (u čijem će međunarodnopravnom položaju po našem skromnom mišljenju, u najbližoj budućnosti nastupiti velike promene). Možemo dakle računati da je sovjetsko stanovište u pogledu samostalnosti malih država na jugoistoku Evrope povoljno po nas. Da li i u kolikoj meri to gledište dopušta korekturu kojih granica ne možemo da cenimo, ali

је verovatno da |e Sovjetima prilatnije da toga ne bude.

Ali je glavma sila u tome pitanju Nemačka. Naš je utisak da Nemačka ceni našu spoljnu politiku poslednje dve godine, a naročito onu za vreme rata. Od velikog je značaja da nismo primili. garanciju od saveznika. Mi smo više puta čuli u Berlinu reč, da su se Jugoslavija i Bugarska najbolje držale za vreme rata. (Ima izvesnih sitnica koje Nemačkoj nisu bile prijatne, ali koje su odavno izglađene).

Nemačka i Italija smatraju da je rat na eVropskom kontinentu završen i da cela Evropa stoji danas pod njihovim uticajem. Taj uticaj treba da ima za posledicu preuređenje Evrope, kako se to naglašava poluslužbeno i o čemu opširno piše u italijanskim i nemačkim novinama. Radi se o političkoj i ekonomskoj reorganizaciji evropskih država. To se kratko naziva politikom prilagođavanja političkih i privrednih sistema u pojedinim evropskim državama comima država OsOvine. U tom pogledu na prvom mestu stoji Irancuska ustavna reforma.

Bez obzira na to da li je odista dr. Šaht dobio zadatak da proučava to pitanje ili ne, van svake је sumnje da se na njemu radi. Mi ćemo od idućeg broja donositi izvode napisa i govora onih koji će biti merodavni za izvođenje preuređenja Evrope. Za nas bi svakako bilo vrlo savetno da počekamo sa najavljenim reformama dok ne vidimo kako će to izvesti ostale zemlje. Izvesne ideje u vezi sa ovim nalaze se u današnjem broju »Narodnog blagostamja«, a u članku: »Federativni korporativizam i druge zablude naše štampe«.

в=вв

Из уредништва

Кесека нљ ет УВЖНАЋ i «lane жара зао Злате

L I POLJOPRIVREDA TREBA DA BUDE ZAHVAĆENA PLA NOM

Izjavama ministara koje smo citirali u prošlom broju otvorena је kod nas diskusija o socijalnim i političkim reformama. Ona se nije produžila strogo u okviru u kome je inagurisana. Po izjavama ministara težište reformi trebalo je da bude na privrednom polju. Glavni problem kome je posvećena pažnja bilo je uvodđenje planske privrede. Ali u vezi sa njim govoreno je i o socijalnim reformama. Mi smo istakli povodom foga da je motiv planske privrede bio socijalno-politički više nego privredni. A to je vrlo važno. Privredni plan privredno motivisan mogao bi da se donese i sprovodi bez političkih reformi. Ako treba da služi socijalno političkim ciljevima onda je on samo jedna karika u lancu reformi.

· Bez obzira koji su mu motivi, privredni plan je toliko stručan problem da se njegovoj diskusiji ne može pristupiti bez ozbiljnog pripremanja. Nije nas začudilo

što je štampa, koja je preuzela tretiranje najavljemih reformi, prešla čutke preko problema privrednog plana i zadržala se samo na socijalno političkim. To je bilo komotnije, a možda čak doslednije. Jer ako je planska privreda zamišljena kao socijalno-politička mera, logično je bilo da se u diskusiji težište baci na socijalne reforme. Ta logičnost ovde je samo slučajna, zato što |e nedostajala spremnost za tretiranje problema planske privrede. :

Izjave su ipotekle od članova vlade, u jednoj prilici kad su oni bili okupljeni na imanju bana Hrvatske. I pošto su sami istakli da su se sastali da se porazSovore o najavljenim reformama moglo bi se pretpostaviti da u principu postoji slaganje ne samo između članova vlade, nego i bana sa njima. Minuciozna analiza pokazala bi da slaganja nije bilo, bar u početku. Mi smo već u članku, u prošlom broju, istakli da g. Cvetković 20-

Biska ga aan opire is ie Ri OD a;