Narodno blagostanje

97. јули 1940.

Iz uredništva

__НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 467

„Укешље“ со шзћесаја: гегелтаста

»Vreme« je objavilo dva članka, iedan u broju od 11 t. m. pod naslovom »Raspoloživa novčana sredstva vratiće se U privre du, a druzi 21 t. m. pođ naslovom »Da li ie inflacija jedino mogućna i jedina spasavajuća mera u današnjim prilikama«. Ovim se člancima moramo pozabaviti delom iz ličnih razloza, a delom iz stručnih.

I LIČNO

U prvom članku prva rečenica glasi: »raspraVljajući pitanje o tezauraciji novca jedan privredni časopis učinio |e konstataciju da tezauracija, ukoliko uopšte i postoji, znači poverenje u našu nacionalni valutu, a nepoverenie u novčane zavode.«

Privredni časopis, koji je to napisao, zove se »Narodno blagostanje«. Pošto se ne može pretpostaviti da je samo jedno parče »Narodnog blagostanjak — iz 'koga se ne mogu da vide ni naslov ni izdavač — došlo do ruku pisca ovoga članka, to se mora zaključiti da {e on namerno prećutao ime časopisa. Citiranje tuđih misli bez označenja izvora odnosno autora običaje se samo u slučajevima, kad se daje nepovoljno mišljenje, odnosno kritikuje. Ali je teško objasniti prećutkivanje pri reproduciranju dobre stvari. Jedino mogućno objašnjenje leži u strahu da se piscu odnosno izdavaču ne pravi reklama. Ako je naše gornje objašnje-

nje tačno, onda moramo reći da je pisac u velikoj Zabludi, ako misli da bi ma štogod promenio u položaju »Narodnog blagostanja« prema čitalačkoj publici time što bi citirao njegovo ime pri reproduciranju njegovih misli. Mogućan je i drugi jedan razlog: u našoj sredini, koja se nalazi na sirovom stadijumu u svom kulturnom razviću, ima mnogo ljudi koji strahuju da ne bi izgubili od svoga ugleda, ako bi se pokazali jako pažljivi prema trećima. Ima kod nas ljudi koji iz straha za svoj ugled ne mogu da kažu lepu reč za drugoga; niti da propuste koga ispred sebe ili s desne strane od sebe. Mi mislimo da nam se neće prebaciti neskromnost, ako kažemo da ne mogu dnevni listovi da uče »Narodno blagostanje« o ekonomskim pitanjima, već »Narodno blagostanje&« dnevne listove. Žalosno bi bilo da је drukče; ne bismo videli razlog opstanka ekonomskog časopisa u tome slučaju.

II O INFLACIJI

Metodološki je bolje ako počnemo izlaganjem naših pogleda na pitanja kojima se bavi drugi članak »Vremena«. U ovom se govori o inilaciji kao cilju kome teži pokret za podržavljenjem Narodne banke. Ukazu|ući sa puno razloga na uznemirenost među akcionmarima Narodne banke i imaocima novčanih kapitala, izazvanom tom kampanjom, pisac veli: » Treba onemogućiti svako neovlašćeno i nepozvano pisanje kroz štampu, koje možda izražava gledište jednog ili više lica na ulogu novčaničnog instituta i narodnog novca u domaćoj privredi, ali koje u svakom slučaju ne doprinosi ni u koliko smirivanju raspoloženja privrednih krugova u zemiji...«

Urednik »Vremena« veli da mu je ovaj članak dostavlien iz linamsiskih krugova; ali činjenica da se on nije ogradio od gornjeg postulata daje nam pravo da mu kažemo da nije poznat slučaj da jedan dnevni

list pledira — posredno ili neposredno — za stezanje štampane reči. »Vreme«, istina, uživa priličnu slobodu u pisanju — onoliku kolika mu je potrebna s obzirom

na njegov odnos prema vladi; ali ono zna iz svoje soOpstvene istorije, kakvu ulogu igra opoziciona štampa. U modernoj državi postoje dva faktora: država koja je konstruktivna i |{avnost koja bar jednim delom mora biti kritična prema državnoj politici. Pomenuto uznemirenje nije došlo usled slobode reči za pristalice podržavljenja Narodne banke, već usled njihovog političkog

položaja. Ali će to uznemirenje brzo da se izgubi, ako.

se da ista sloboda njegovim protivnicima. Vrlo je dobro učinjeno što je odobreno štampanje govofa g. Tihomira Panića u »Politicić. Slobodna polemika će za kratko vreme da rasvetli stvar u toj meri, da će brzo kapitulirati strana koja nema pravo.

| _ Gornji članak je dodirnuo pitanje o kome smo i mi pisali u prošlom broju: o pravnoj i faktičnoj auto-

nomiji Narodne banke. U njemu se kaže: »Izvršiti 'podržavlienje Narodne banke znači osloboditi se svih

onih zakonskih ovlaštenja koja su bila nametnuta dr-

žavnoj upravi i upravi Narodne banke u cilju održavanja stabilnosti novca«.

Mi se s ovim ne bismo mogli složiti. Mi smo pisali u prošlom broju, da praktično autonomija Narodne banke uopšte ne postoji. To priznaje i sam pisac član-

'ka, pa ipak strahuje za obesnaženje postojećih zakon-

skih propisa. To se ne slaže! Privremena pozajmica državi kod Narodne bamke od 600 miliona dinara pre nekoliko godina učinjena je protivno zakonu. Тако је u zakonu, kojim је ona stvorena, izrično kazano da se

тога isplatiti do kraja tekuće godine, ostaće ona u knji-

gama Narodne banke do večnoga suda. Isti |e slučaj sa ostalim stalnim i privremenim zajmovima države kod Narodne banke, kao i eskontovanjem državnih bo-

nova. Danas ne može niko državu da omete, ako se

teši da uzme od Narodne banke zajam u kome hoće

“obimu. Danas je kod nas najveća potreba dati Na-

rodnoj banci autonomiju koja joj je oduzeta.

; Što зе tiče piščeve teze protiv inflacije ona je u načehi potpuno ispravna, ali bi mogla biti bolje argumentirana. Na ovogodišnjem zboru akcionara Narodne banke naš urednik je kazao: »Kao što ni medicina danas ne može da shvati da su zarazne bolesti još do kraja XVIII veka polovile čovečanstvo, tako ni ekonomisti ne mogu da shvate da se pribegavalo inflaciji kao stedstvu izvora državhih prihoda«. Danas se u nauci smatra da je inflacija čedo neznanja. Ali je ipak po-

trebno biti načisto s tim šta je inilacija. Naravno 0 tome he možemo sada opširno da pišemo. Ali svakako

povećanje opticaja nije inflacija. /nflacija je skok cena. Ma kako da je obilan dopunski višak kupovne snage, bačen u narodnu privtfedu putem masovne emisije pla-