Narodno blagostanje

_ Страна 470

Из уредништва

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Бр. 30

Још о Народној Ооанци

Кад је обнављана привилегија Народној банци 1930 г. избила је у јавност полемика која је брзо заборавила првобитни циљ и послужила се тим поводом за истицање најразноврснијих интереса и заступање најфантастичнијих револуционарних идеја. Социјалисте су категорички тражили подржављење. С других мотива дошли су нови радикални захтеви. По свом позиву ми смо приморани да узмемо учешће у тој дискусији. Од свију написа најдимптоматичнији је онај у „Политици" од 20 т. м. са потписом М. Вуковић. Писац вели:

„Новац је средство за замену добара и одређивање вредности“. Нити је новац средство за 32мену добара нити за одређивање вредности. Замена добара се врши без новца, а размена посредством новца. још мање новац одређује вредности. Новац не одређује вредност већ је мери, а њу одређују други фактори, према томе да ли се ради о субјективној вредности или о цени.

Даље се у чланку вели да је оправдана жеља да се новац не сматра више за робу. Било је кретена који су сматрали новац за робу, али ко сматра новац за средство размене добара и за мерило вредности, тај је самим тим одвојио новац од добра и дао му је посебно место у специјалној привреди. Писац вели да досадашња новчана служба није добра и да због тога треба реорганизовати Народну банку, односно ставити је у државне руке. Ми не знамо шта писац разуме под новчаном службом, а још мање у чему наша није била добра. Али је ова у целоме свету у рукама државе. Нигде не постоји слободан емисиони посао, свуда је путем уговора и закона регулисан до танчина. Писац вели даље да од новца зависи егзистенција читавих друштвених редова. То је тачно кад се греши против основног посулата новца, против стабилности. Тада су угрожени читави друштвени редови (док други профитирају). Али од како постоји новчанична банка још није било случаја да ова тражи инфлацију и опште баратање по новчаној циркулацији, које би било штетно по друштво.

Сваки поремећај новчане службе дошао је од државе. Наш оптицај износи око 12 милијарди од чега је око осам милијарди за државу, а само 2 милијарде за привреду.

Али је најколосалнији аргумент који се изводи из либералистичко-капиталистичке привредне структуре, у којој једино може постојати акционарска новчанична банка. Овај аргумент показује колико има много људи који су бескрајно далеко од стварности. Они не знају да је наша држава заснована на либералистичком и капиталистичком систему. На томе је заснован наш устав. Наравно да треба знати шта је либерализам и шта капитализам, па да се разуме наш привредни поредак. Наш се привредни поредак није променио од постанка државе. Цела је разлика у економској политици. Данашња економска политика претставља много шири степен интервенције но што је то раније било. Али је интензивна

интервенција далеко од тога да ништи капиталистички привредни систем и да претставља т. 38. планску или дириговану привреду. Немамо ми ви планске ни дириговане привреде већ само далекосежну државну интервенцију у појединим привредним гранама. Према томе не може се замерити људима који стоје на томе поретку да тим аргументом бране извесно стање. Не може се аргументом из комунистичке привредне организације да пледира за подржављење Народне банке. Треба прво преуредити целокупни привредни систем, па онда се служити тим аргументом. Не може се код постојећег привредног система пледирати за подржављење Народне банке аргументом против либералистичкопривредног система, кад је овај код нас закон.

Исто су тако оригинални они који неуморно тврде како је велики приход гкционара Народче банке. То је неистина. Пема рентовног пласмана у Југославији који има тако ниску ренту, као акција Народне банке. Когод је купио акције Народне банке за последњих десет година има минималну диви. денду, јер је курс њезин за то време варирао између 7.000 и 9.000 динара. Сви државни папири без разлике носе много већу ренту. Кад се говори о ак. ционарима Народне банке, онда се обично има пред очима мањина, а игнорише се интерес већине. Велика већина акционара Народне банке купила је тај папир искључиво ради ренте.

Ниједан од присталица подржављења није одговорио на главни аргуменат, који гласи, да Народна банка стоји стопроцентно под утицајем државе, да никаквог другог фактора нема, ни акционари ни управа, који би могао да спречи одлуке краљевске владе у погледу Народне банке. Мало је фалило, па да на збору акционара Народне банке ове године буде промењен цео управни одбор. Што до тога није дошло има се захвалити само односу снага у влади. А колико је огроман утицај државе на Народну банку најбољи је доказ, да су готово сви цензори Народне банке у бановини Хрватској смењени по листама која је предложена Народној банци са стране. О томе и врапци на крову причају.

Пре неки дан је пао један нови аргумент. Читамо га у „Обзору“ као одговор на наш чланак. Гај аргумент гласи, да се промена статута Народне банке тражи из економског интереса и права Хрвата. Немају Хрвати права да утичу на Народну банку, на њу може да утиче само савезна влада Краљевине Југославије. По споразуму од 26 августа Народна банка је остала савезна и ту нема ни српског ни хрватског ни словеначког утицаја. Потпуно је неистинито тврђење да у Народној банци доминира Србин. Народном банком управља извршни комитет, и у колико нема ничије инструкције, он ради у смислу савезне земље, што и његов састав потпуно гарантује. Хрвати би имали најмање разлога да буду незадовољни са гледишта својих интереса, јер главна карактеристика наших дана је у томе, да је хрватски интерес у земљи узео много већи утицај него што му то припада по основној идеји споразума.